Google omogućio korisnicima da prenesu istoriju i personalizovane podatke iz ChatGPT i drugih AI chatbotova direktno u Gemini

Google je unapredio svog AI asistenta Gemini uvođenjem novih funkcija koje korisnicima omogućavaju jednostavan prenos prethodnih razgovora i istorije iz drugih popularnih AI sistema, uključujući ChatGPT i Claude. Ova opcija obuhvata dve ključne funkcije – “Import Memory” i “Import Chat History” – koje korisnicima daju mogućnost da sačuvaju sve personalizovane odgovore, beleške i dugotrajne razgovore prilikom prelaska na Gemini, bez potrebe da ponovo unose ili objašnjavaju već poznate informacije.

Do nedavno, prelazak sa jednog AI asistenta na drugi značio je gubitak kompletne istorije i prilagođenih podešavanja, što je mnoge korisnike zadržavalo na postojećim platformama. Sada, Google-ov Gemini omogućava korisnicima da kreiraju ZIP fajl sa istorijom i podešavanjima iz drugih chatbotova, a zatim ga jednostavno importuju u svoj novi sistem. Ovim potezom Google praktično eliminiše prepreke za prelazak i postavlja Gemini kao konkurenta koji maksimalno olakšava migraciju korisničkih podataka.

Dve nove funkcije omogućavaju prenos personalizovanih podataka („sećanja“ koje je AI naučio o korisniku), kao i kompletne istorije razgovora. Proces je dizajniran tako da korisnici mogu nastaviti komunikaciju tačno tamo gde su stali, bez gubitka prethodno akumuliranih informacija. Ova promena potencijalno menja dinamiku na tržištu AI asistenta, gde je do sada ChatGPT bio dominantan upravo zbog lakoće korišćenja i personalizacije.

Međutim, uvođenje ove funkcionalnosti nije prošlo bez kritike. Dok deo korisnika pozdravlja mogućnost lakše migracije i veću fleksibilnost, drugi izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih rizika po privatnost – posebno kada je reč o prenosu velikih količina ličnih podataka između različitih AI platformi. Prelazak podataka iz ChatGPT-a ili Claude-a u Gemini znači da Google može imati pristup još više informacija o korisnicima, što otvara pitanja o bezbednosti i kontroli nad privatnim sadržajem.

Ova inovacija jasno ukazuje na intenziviranje konkurencije među AI asistentima, pri čemu je Google odlučan da Gemini postavi kao centralnu platformu za korisnike koji žele da objedine sve svoje prethodne AI interakcije na jednom mestu. Detalji o dostupnosti funkcija na lokalnim tržištima i mogućnosti za korisnike iz Srbije još nisu precizirani.

Serija zasnovana na mangi Masamunea Shirowa dolazi na Prime Video u julu, sa vizuelima koji podsećaju na original

Objavljen je prvi trejler za predstojeću anime seriju Ghost in the Shell u produkciji japanskog studija Science Saru, dajući publici najdetaljniji do sada pogled na novi vizuelni pristup. Premijera serije predviđena je za jul na streaming platformi Prime Video, iako tačan datum još uvek nije saopšten.

Science Saru, poznat po inovativnom radu na polju animacije, odlučio je da u ovoj adaptaciji istakne vizuelni stil koji se znatno više oslanja na originalnu mangu autora Masamunea Shirowa, za razliku od prethodnih filmskih i serijskih verzija ovog kultnog naslova. Prikazani kadrovi u trejleru naglašavaju retro estetiku i pažljivo izrađene detalje, što je izazvalo pozitivne reakcije među fanovima iz industrije.

Iako detalji o samoj radnji nove serije nisu otkriveni, prema informacijama koje je studio podelio, scenario je inspirisan Shirowovim izvornim materijalom. Ipak, nije precizirano u kojoj meri će se priča poklapati sa mangom ili ranijim adaptacijama, što ostavlja prostor za spekulacije o smeru u kojem će se projekat razvijati.

Ghost in the Shell je kroz godine doživeo više različitih tumačenja, uključujući animirane filmove i serije, kao i igranu verziju. Neke od tih adaptacija naišle su na podeljene reakcije publike i kritike, ali se ovom prilikom ističe povratak vizualnim korenima kao potencijalno važan signal za budućnost franšize.

Serija će biti dostupna korisnicima Prime Video servisa širom sveta od jula, ali se tačan datum premijere i dalje očekuje. Dalje informacije o zapletu, glasovnoj postavi ili eventualnim regionalnim ograničenjima nisu objavljene.

Vlada predlaže novi zakon do kraja juna, uz jačanje medijske pismenosti i jasnija pravila za platforme

Austrijska vlada najavila je uvođenje zabrane korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 14 godina, što predstavlja jedan od najstrožih poteza u Evropi po pitanju digitalne zaštite maloletnika. Prema zvaničnom saopštenju, predlog zakona biće predstavljen do kraja juna, a cilj je smanjenje negativnog uticaja online platformi na mlađe korisnike.

Andreas Babler, vicekancelar i lider Socijaldemokratske partije Austrije, istakao je da novi zakonski paket obuhvata ne samo starosno ograničenje, već i unapređenje medijske pismenosti među mladima, kao i jasnije obaveze za same društvene mreže. Iako detalji predloženih pravila još nisu objavljeni, očekuje se da će Austrija slediti sličan pravac kao druge države koje već uvode ili razmatraju slične zabrane.

Ovaj austrijski predlog dolazi u trenutku kada mnoge zemlje pooštravaju regulative u oblasti digitalne bezbednosti dece. U Australiji je već na snazi zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina, dok Španija i Velika Britanija razmatraju slične mere. Nedavno je i Indonezija uvela nova pravila koja ograničavaju pristup društvenim platformama poput TikTok-a, YouTube-a i Roblox-a za osobe mlađe od 16 godina, uz postepenu implementaciju za sve servise.

Austrijska inicijativa deo je šireg trenda u kome države nastoje da usklade digitalno okruženje sa potrebama i bezbednošću dece, ali i da postave jasnija pravila za tehnološke kompanije. Zvaničnici nisu objavili konkretne tehničke zahteve za implementaciju zabrane, ali je naglašeno da će zakon biti deo šire strategije koja uključuje edukaciju i saradnju sa industrijom. Dalje informacije i detalji o sprovođenju očekuju se nakon zvaničnog predstavljanja zakonskog predloga.