Više od 100 humanoidnih robota, uključujući modele kompanije Honor, učestvovalo je u autonomnom i daljinski upravljanom takmičenju na 21 km

U Pekingu je održan drugi po redu robotički polumaraton, događaj koji okuplja humanoidne robote proizvedene od strane kineskih tehnoloških kompanija. Ove godine, trka na 21 kilometar donela je značajna poboljšanja u odnosu na inauguralni događaj, uz veći broj učesnika i više autonomije među robotima. Prema izvorima iz industrije, takmičenje je okupilo preko 100 robota, a prvo mesto osvojio je Honor, poznat po svojim pametnim telefonima, sa robotom nazvanim Lightning. Ovaj robot je stazu prešao za 50 minuta i 26 sekundi, što je brže od nedavno postavljenog svetskog rekorda za ljude na istoj distanci.

Honor je dominirao i ostatkom pobedničkog postolja, a svi njihovi roboti su samostalno navigirali stazom, kako je objavila državna televizija CCTV. Ova autonomnost predstavlja veliki napredak u odnosu na prošlogodišnji događaj, kada je najbrži robot, Tiangong Ultra, završio polumaraton za 2 sata i 40 minuta, uz čestu pomoć ljudskih operatera i brojne tehničke poteškoće, uključujući i padove na samom startu.

Iako je ovogodišnja trka bila znatno uspešnija, prema izveštaju BBC-a, oko 40% robota je zaista funkcionisalo autonomno, dok su ostali bili pod daljinskom kontrolom operatera. Uprkos napretku, nisu izostali ni problemi – i dalje su zabeleženi incidenti i padovi, pa čak i među Honor robotima.

Ovaj događaj pokazuje ubrzan napredak u razvoju bipedalnih robota u Kini i podvlači rastući interes industrije za autonomna rešenja u robotici. Organizatori polumaratona ističu značaj ovakvih takmičenja za testiranje izdržljivosti, stabilnosti i navigacionih algoritama, što će doprineti budućim primenama humanoidnih robota u logistici, proizvodnji i javnim servisima.

Tekst iz kompanije izazvao pažnju zbog tvrdnji o AI, nacionalnoj bezbednosti i ulozi tehnoloških lidera

Palantir, tehnološka kompanija poznata po razvoju AI rešenja za vojsku i bezbednosne službe, objavila je ovog vikenda obiman manifest na društvenoj mreži X, sumirajući ključne tačke iz knjige „The Technological Republic” osnivača Aleksa Karpa i Nikolasa Zamiske iz 2025. godine. Manifest sadrži 22 teze i izazvao je brojne reakcije u IT i političkoj zajednici zbog otvorenih stavova o ulozi softvera, AI oružja i zapadnih vrednosti.

U manifestu se ističe da „slobodna i demokratska društva moraju imati tvrdu, a ne samo moralnu moć, i da će ta moć u ovom veku biti zasnovana na softveru”. Kompanija navodi i da inženjerska elita Silicijumske doline ima moralnu obavezu da učestvuje u odbrani zemlje koja im je omogućila razvoj, te da je „nacionalna služba univerzalna dužnost”.

Među najznačajnijim tačkama izdvajaju se i tvrdnje da razvoj AI oružja nije pitanje „da li”, već „ko” i „zašto”, kao i da bi javnost trebalo pokazivati veću toleranciju prema javnim ličnostima i preduzetnicima. Manifest kritikuje „otpor Zapada prema definisanju nacionalnih kultura u ime inkluzivnosti” i ističe potrebu za ponovnim razmatranjem uloge Nemačke i Japana posle Drugog svetskog rata.

Palantir dalje tvrdi da je „atomsku eru zamenila nova era odvraćanja zasnovana na veštačkoj inteligenciji” i da su softver i tehnološki napredak ključni za ekonomsku i bezbednosnu stabilnost. Dodatno, kompanija izražava stav da bi Silicijumska dolina morala igrati veću ulogu u rešavanju društvenih problema kao što su nasilni kriminal i ekonomski rast.

Izjave iz manifesta, kao što su „slobodan email nije dovoljan” i „postratna neutralizacija Nemačke i Japana mora biti preispitana”, ukazuju na snažnu poziciju Palantira o globalnim bezbednosnim pitanjima i ulozi tehnoloških kompanija u oblikovanju budućnosti Zapada. Objavljeni manifest daje jasan uvid u stavove kompanije prema aktuelnim geopolitičkim i tehnološkim izazovima.

Autonomna vožnja bez ljudske supervizije polako dolazi u još dva velika grada Teksasa, konkurencija sa Waymo-om raste

Tesla je zvanično najavila proširenje svoje Robotaxi usluge na Dalas i Hjuston, nakon što je inicijalno lansirana u Ostinu gde se nalazi i sedište kompanije. Prema najnovijoj objavi na društvenim mrežama, Tesla će Robotaxi servise omogućiti u ograničenim delovima oba grada, što je potvrđeno objavljenim mapama pokrivenosti.

Prvi Tesla Robotaxi prevoz je startovao u Ostinu uz prisustvo takozvanog „Tesla Safety Monitora“, odnosno osobe koja prati vožnju iz putničkog sedišta. Međutim, tokom ove godine kompanija je počela da prelazi na potpuno autonomni režim, u kojem vozila funkcionišu bez ljudskog nadzora unutar kabine. U poslednjoj najavi Tesla je prikazala video snimke sa vožnjom iz perspektive od 360 stepeni, a da nije jasno naznačeno da li će u Dalasu i Hjustonu biti prisutan nadzor u vozilima.

Važno je napomenuti da je Tesla ranije saopštila da se povremeno koristi daljinsko upravljanje vozilima od strane operatera izvan samog automobila, što ostavlja otvorena pitanja o nivou potpune autonomije u svakodnevnom radu Robotaxi servisa.

Ovim potezom Tesla direktno ulazi u tržišni prostor gde već posluje Waymo, koji je tokom februara pokrenuo sopstveni autonomni ride-hailing servis u istim gradovima. Tesla je takođe najavila nameru da proširi Robotaxi uslugu i na područje San Franciska i šire Bay Area regije, ali za sada u Kaliforniji još uvek nema dozvolu za autonomni taxi prevoz, iako je dobila odobrenje za klasičnu ride-hailing uslugu.

Proširenje Robotaxi servisa u Dalasu i Hjustonu predstavlja važan korak za Teslu u trci za dominaciju na polju autonomnog transporta u urbanim sredinama. Prateći trendove u industriji, kompanija nastavlja da testira i unapređuje potpuno autonomne sisteme, dok konkurencija sa drugim velikim igračima na tržištu, kao što je Waymo, postaje sve izraženija.