Novi zakon o smrtnoj kazni za najteže oblike seksualnog zlostavljanja dece čeka potpis guvernera i izaziva žestoke reakcije javnosti i pravnika
Krajem marta 2026. godine, Tenesi je postao središte nacionalne debate nakon što je usvojen zakon kojim se za određene slučajeve silovanja dece uvodi mogućnost smrtne kazne. Zakonodavci su 31. marta izglasali House Bill 1454, koji omogućava tužiocima da zahtevaju smrtnu kaznu u slučajevima seksualnog zlostavljanja dece pod otežavajućim okolnostima, kao što su žrtve mlađe od četiri godine, počinioci iz porodice ili lica od poverenja, ponovljeni prestupnici, kao i u slučaju incesta. Predstavnik Greg Martin, koji je predložio zakon, istakao je da novi propis daje jasnije smernice tužiocima za postupanje u posebno teškim slučajevima, nadovezujući se na raniju legislativu iz prethodne godine.
Ipak, ovaj predlog odmah je izazvao reakcije i zabrinutost. Pravne stručnjake i deo javnosti podsetio je na stav Vrhovnog suda SAD da smrtna kazna ne može biti izrečena ukoliko žrtva nije izgubila život. Hamilton okružni tužilac Coty Wamp naveo je da je upravo to bio razlog zbog kojeg sličan zakon iz 2024. nije mogao biti primenjen u slučaju Stephena Rapaporta, koji je priznao više seksualnih zločina nad decom. Iako je dokaza bilo dovoljno – Rapaport je snimljen tokom izvršenja dela – zbog postojećih zakonskih ograničenja smrtna kazna nije bila moguća.
Kritičari novog zakona, među kojima je i senatski demokratski sekretar za štampu Brandon Puttbreese, upozoravaju da bi ovakva regulativa mogla dodatno otežati prijavljivanje ovih zločina, jer bi porodice mogle izbegavati da prijave najbliže članove iz straha od moguće smrtne presude. Ova zabrinutost komplikuje već složenu diskusiju o balansu između zaštite dece i prava optuženih.
Zakon detaljno navodi otežavajuće okolnosti za izricanje smrtne kazne: žrtva mlađa od četiri godine, incest, zloupotreba poverenja, prethodne osude za seksualne zločine nad maloletnicima, obavezna registracija kao seksualni prestupnik, korišćenje opojnih droga ili oružja prilikom dela, kao i posebno surova dela. Takođe, menja se i deo o olakšavajućim okolnostima, pa pristanak žrtve više nije faktor koji može olakšati kaznu u slučajevima silovanja deteta.
Iako je zakon prošao Generalnu skupštinu, još uvek nije stupio na snagu jer se čeka odluka guvernera Billa Leeja. Ukoliko bude potpisan, zakon će se primenjivati od 1. jula 2026. i važiće za dela počinjena nakon tog datuma.
Predlog je pokrenuo žustru raspravu među građanima, pravnicima i aktivistima za zaštitu dece. Dok jedni smatraju da je ovakva kazna neophodna za najteže prestupnike, drugi upozoravaju na pravne prepreke i moguće posledice, poput smanjenja broja prijava i rizika od sudskih sporova zbog nesaglasnosti sa stavovima Vrhovnog suda. Ova situacija u Tenesiju još jednom pokazuje koliko su reforme kaznene politike u oblasti seksualnih zločina nad decom složene i kontroverzne.
