Tragedija iz maja 2023. godine u Beogradu odnela devet mladih života, presuda roditeljima donela nove detalje o toku zločina
Jutro 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ u Beogradu započelo je kao i svako drugo, ali će ubrzo postati sinonim za jedan od najstrašnijih zločina u novijoj srpskoj istoriji. Tog dana, maloletni učenik škole izvršio je masovno ubistvo, usmrtivši devet svojih vršnjaka i jednog radnika obezbeđenja. Rekonstrukcija događaja, izneta pred sudom prilikom donošenja presude roditeljima dečaka, otkrila je hladnu pripremu i tok tragedije koja je potresla čitavu zemlju.
Prema navodima sudije, dečak je odluku o masakru doneo dve do tri nedelje pre samog zločina. U tom periodu je sastavio spisak dece koju je planirao da ubije i izradio skicu škole. Sud je utvrdio da je inspiraciju za zločin pronašao u slučaju masakra u srednjoj školi “Columbine” u Sjedinjenim Američkim Državama, o čemu je sam dečak svedočio i naveo da je gledao film o tom događaju. Pripreme su obuhvatale i skrivanje oružja – nekoliko dana pre masakra, dečak je pokrio kamere u stanu, podigavši se na stolicu i prekrivši ih majicom, kako bi mogao nesmetano da pronađe i sakrije pištolje. Oružje je držao u fioci svog radnog stola do dana kada ga je poneo u školu.
Veče pre masakra, dečak je ostao budan gotovo do zore. Tog kobnog jutra, iz stana su najpre izašli njegov otac Vladimir Kecmanović, a potom i majka Miljana sa ćerkom. Sud je tokom obrazloženja naveo i detalje o porodičnom životu, ističući da su roditelji tvrdili da je porodica bila puna ljubavi i brige. Tog jutra, niko od njih nije proverio da li je dečak zaista otišao u školu. Pre polaska, dečak je fotografisao oružje koje je poneo – u rancu su bila dva pištolja i ukupno 92 metka, sa namerom da ih sve upotrebi.
Ključni trenutak dogodio se u 8.31 časova, kada mu je majka poslala poruku: “Jesi li uspeo da stigneš na prvi čas?” Samo sedam minuta kasnije, masakr je započeo. Prema sudskoj rekonstrukciji, u 8.38 dečak je izvadio pištolj i prvi metak ispalio u radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića, nakon čega je pucao na učenice u holu škole. U prvim trenucima, ispalio je 21 metak, od kojih je 16 pogodilo žrtve. Potom je pucao na još jednog učenika koji je pokušao da pobegne niz hodnik, ali ga nije pogodio. Sledeće odredište bio je kabinet istorije, gde je ispalio 45 projektila, ugrozivši sve prisutne u prostoriji.
Tokom pucnjave, student na praksi, dva dečaka i jedna devojčica uspeli su da pobegnu kroz prozor učionice. U sudnici je iznete reči preplašene dece koja su preživela, navodeći da je maloletni ubica tokom krvavog pira delovao potpuno hladnokrvno: “Izgledao je kao robot, kao đavo, bez ijedne grimase, potpuno hladnokrvan.”
Prema preciznim podacima iz sudnice, od prvog ispaljenog metka do izlaska kroz prozor škole prošla su svega dva minuta i jedna sekunda. Nakon pucnjave, dečak je skočio kroz prozor u školsko dvorište i nastavio da beži. Sud je tokom izricanja presude roditeljima predstavio minut-po-minut rekonstrukciju događaja, oslanjajući se na svedočenja, snimke i izjave preživelih.
Slučaj masakra u školi ‘Vladislav Ribnikar’ ostavio je dubok trag u društvu i pokrenuo brojna pitanja o bezbednosti u školama, oružju u domaćinstvima i porodičnoj odgovornosti. Presuda roditeljima dečaka donela je nove detalje o toku zločina, ali i osvetlila složene okolnosti koje su dovele do tragedije čije posledice društvo i danas oseća.
