Od 1970-ih do 1990-ih kontrolisao je kriminal u Bostonu, uhapšen tek 2011. posle šesnaest godina bekstva

Maglovite ulice južnog Bostona tokom 1970-ih bile su svedoci uspona Jamesa Josepha Bulgera Jr.-a, poznatog kao Whitey, čije ime je postalo sinonim za strah i neuhvatljivost. Rođen 3. septembra 1929. u siromašnom delu Dorchestra, Bulger je odmalena pokazivao buntovnički duh, a već sa 14 godina prvi put je uhapšen zbog krađe. Njegovi mladalački prestupi brzo su eskalirali i vodili ga kroz niz hapšenja za krađu, falsifikovanje, napad i oružanu pljačku, zbog čega je pet godina proveo u popravnom domu. Nakon toga, kratko se pridružio američkom vazduhoplovstvu, gde je opet završio u vojnom zatvoru, ali i dobio počasno otpuštanje 1952.

Povratak u Boston bio je prekretnica – Bulger je učestvovao u seriji pljački banaka širom nekoliko saveznih država, što ga je dovelo do zatvorske kazne od 25 godina. Devet godina je proveo u zatvorima, uključujući i ozloglašeni Alkatraz, gde je, prema sopstvenim rečima, proveo tri godine i kasnije izjavio da bi voleo da mu na nadgrobnom spomeniku piše: “Radije bih bio u Alkatrazu.”

Po izlasku iz zatvora, Bulger se vraća kriminalu, isprva kao egzekutor Donalda Killeena. Nakon Killeenove smrti 1972. prelazi u Winter Hill Gang, gde se ističe brutalnošću i lukavstvom. Povezuje se sa ubistvima više istaknutih članova rivalskih bandi, uključujući Spikea O’Toolea, Paulieja McGonaglea, Eddieja Connorsa, Tommyja Kinga i Buddyja Leonarda. Godine 1979, nakon zatvaranja tadašnjeg šefa Howieja Wintera, Bulger preuzima vođstvo Winter Hill Ganga. Sledećih šesnaest godina kontroliše većinu trgovine drogom, klađenja i zelenašenja u Bostonu.

U isto vreme, od 1975. do 1990, Bulger postaje FBI-jev doušnik, koristeći veze svog brata Williama i prijateljstva sa policijom kako bi rušio rivalsku Patriarca mafiju. Ipak, dok pomaže organima reda, gradi sopstvenu, još nasilniju kriminalnu mrežu. Ova dvostruka igra omogućila mu je da godinama ostane izvan domašaja zakona.

Sredinom 1990-ih, savezna istraga protiv njega postaje intenzivnija. Proleća 1994. godine, koordinisana akcija DEA, državne i bostonske policije tera Bulgera na bekstvo iz Bostona 1995. Ulazi na FBI-evu listu deset najtraženijih begunaca i narednih šesnaest godina uspeva da izbegne hapšenje, često menjajući identitete i boraveći na raznim lokacijama, u društvu svojih bliskih partnerki, Therese Stanley i Catherine Greig.

Tek 2011. godine, posle šesnaest godina skrivanja, Bulger je uhapšen u Kaliforniji. Suđenje koje je usledilo trajalo je dva meseca, nakon čega je proglašen krivim za federalni reket, iznudu, zaveru i 11 ubistava. Osuđen je na doživotnu robiju.

James “Whitey” Bulger preminuo je 30.10.2018. godine. Njegova priča ostaje primer kako su kriminal, korupcija i dvostruki život mogli da traju decenijama u srcu američkog grada. Slučaj Whiteyja Bulgera i danas se proučava kao jedan od najpoznatijih primera infiltracije mafije u društvene i pravosudne strukture, ali i kao svedočanstvo o granicama i slabostima tadašnje policijske i pravosudne prakse.

U martu 2026. godine policija je otkrila decu u nehumanim uslovima, dok je istraga o nestalom tinejdžeru i dalje u toku

Mart 2026. godine u ruralnom Misuriju obeležila je tišina koja je naglo prekinuta dolaskom policijskih vozila ispred imanja u Bucyrusu. Policajci iz okruga Teksas stigli su sa sudskim nalogom, tragajući za osamnaestogodišnjim Ceasarom Asburyjem, a ono što su pronašli daleko je nadmašilo njihova očekivanja – troje dece zatvoreno u šupi, jedno od njih vezano za krevet i vidno izgladnelo, dok su nedaleko odatle naišli na zakopane skeletne ostatke.

Istraga je započeta kao potraga za nestalim mladićem. Ceasar Asbury, o kome su brinuli Chaun (42) i Tamala Asbury (45), nestao je u septembru 2025. godine. Njegovi staratelji su ga prijavili kao odbeglog, ali kako je vreme prolazilo bez ikakvih vesti, sumnja je rasla, a lokalni mediji poput KOLR i Ozark Radio News pratili su razvoj događaja.

Prilikom ulaska na imanje, Chaun i Tamala pokušali su da pobegnu, ali ih je policija brzo zadržala. Istražitelji su potom otkrili decu koja su živela u uslovima lišenim osnovnih životnih potreba. Jedno dete bilo je vezano za krevet i zaključano u šupi, vidno neuhranjeno. Policijski izveštaji navode da u kući nije bilo osnovnih komunalnih usluga niti kanalizacije, a pronađeni su i dokazi o fizičkom vezivanju dece.

Tragedija je poprimila još mračnije razmere kada su istražitelji, nedaleko od šupe, pronašli zakopane skeletne ostatke u plitkom grobu. Prema navodima Ozark Radio News, sumnja se da bi to mogli biti posmrtni ostaci nestalog Ceasara Asburyja, iako identitet još uvek nije zvanično potvrđen i uzrok smrti nije poznat. Policija je istakla da je istraga u toku i da su moguće dodatne optužnice.

Chaun i Tamala Asbury uhapšeni su na licu mesta i optuženi za zlostavljanje dece. Sud im je odredio kauciju od 100.000 dolara (oko 10,8 miliona dinara), dok su deca prebačena u zaštitnu ustanovu. Šerif okruga Teksas, Scott Lindsey, rekao je za KOLR da se očekuju nove optužbe kako istraga odmiče.

Lokalna zajednica ostala je potresena otkrićem i mnogi su postavili pitanja o efikasnosti sistema zaštite dece, posebno u udaljenim ruralnim delovima Amerike. Slučaj Asbury ostaje otvoren, a dok se čeka zvanična identifikacija pronađenih ostataka i sudski epilog, tragična priča o deci pronađenoj u šupi i misteriozno nestalom tinejdžeru služi kao podsećanje na opasnosti skrivene iza zatvorenih vrata i potrebu za pravovremenom reakcijom institucija.

Između 1972. i 1978. policija je identifikovala i uhapsila pet zloglasnih ubica; danas se njihovi slučajevi analiziraju u policijskim obukama

Sedamdesete godine prošlog veka ostale su upamćene kao vreme straha u velikim gradovima Amerike i Velike Britanije. Ulice Njujorka, Los Anđelesa, Ilinoisa, Jorkšira i Mančestera bile su poprište zločina koji su šokirali javnost i zauvek promenili način na koji policija pristupa serijskim ubistvima. U tom periodu, petorica muškaraca odgovorna su za smrt više desetina ljudi, a njihova hapšenja predstavljaju prekretnicu u istoriji kriminalistike.

Peter Sutcliffe, poznat kao “Jorkširski kasapin”, širio je strah u Engleskoj ubijajući žene od Jorkšira do Mančestera. Njegova serija napada trajala je godinama, a policija je duže vreme pogrešno pretpostavljala da su žrtve isključivo seksualne radnice. Ta zabluda usporila je istragu i omogućila Sutcliffeu da nastavi sa zločinima. Uhvaćen je tek kada ga je policija zaustavila zbog lažnih tablica, što je dovelo do njegovog priznanja ubistava 13 žena i pokušaja ubistva još sedam.

Na drugom kontinentu, Los Anđeles je bio potresen delovanjem dvojice muškaraca – Kennetha Bianchija i Angela Buona Jr., poznatih kao “Ubice sa brda”. Tokom 1977. i 1978. godine, oni su mamili mlade žene predstavljajući se kao policajci, a potom ih odvlačili u radionicu gde su počinili zločine. Policijska istraga razotkrila je ovaj dvojac tek nakon što je utvrđeno da koriste lažne značke i vozila, ali do tada je deset mladih žena izgubilo život.

Dok su Los Anđeles i Jorkšir bili u strahu, Njujork je upoznao zločinca po imenu David Berkowitz, poznatog kao “Sin Sama”. Između 1976. i 1977. godine, Berkowitz je ubio šest, a ranio još 11 osoba, ostavljajući policiju i javnost u neizvesnosti. Ključni trag bio je kazna za parkiranje izdata u blizini mesta jednog od zločina, preko koje je policija došla do njega. Pronađeno oružje u njegovom automobilu povezano je sa ubistvima, a Berkowitz je osuđen na šest doživotnih kazni zatvora.

Jedan od najpoznatijih slučajeva iz tog perioda bio je John Wayne Gacy, okarakterisan kao “Klovn ubica”. U Ilinoisu, između 1972. i 1978. godine, Gacy je kidnapovao i ubio najmanje 33 mladića i dečaka, skrivajući tela u podrumu svoje kuće. Hapšenje je usledilo nakon nestanka petnaestogodišnjeg dečaka, što je pokrenulo pretres tokom kog su pronađeni posmrtni ostaci više žrtava. Gacy je kasnije pogubljen 1994. godine.

U Americi tog vremena, zločin Ted Bundyja odjeknuo je širom zemlje. Između 1974. i 1978. godine, Bundy je kidnapovao, silovao i ubio više desetina mladih žena i devojaka. Priznao je 30 ubistava, ali se smatra da je broj žrtava veći. Bundy je uhapšen i pogubljen na električnoj stolici, ostavljajući iza sebe jednu od najpoznatijih kriminalnih priča u istoriji SAD.

Istrage ovih slučajeva bile su otežane zbog ograničenih mogućnosti tadašnje forenzičke tehnologije, kao i pogrešnih policijskih pretpostavki. “Istrage su bile izuzetno složene zbog tadašnjih ograničenja u forenzičkoj tehnologiji i pogrešnih pretpostavki tokom istraga”, saopštila je policija. U svim slučajevima, proces identifikacije žrtava i prikupljanje dokaza trajali su godinama, dok su porodice čekale odgovore, a javnost pratila svaki novi detalj.

Danas su ovi slučajevi deo standardnih policijskih obuka i stručnih analiza. Policijske arhive i dalje beleže njihove detalje, ne samo kao podsetnik na brutalnost zločina, već i kao lekciju o važnosti objektivne i temeljne istrage. Slučajevi iz sedamdesetih godina ostaju među najtežima u istoriji kriminalistike, a žrtve, čija su imena ostala u senci zločinaca, i dalje podsećaju na cenu koju društvo plaća za svaku grešku u sistemu.