Spektakularna pljačka na JFK aerodromu 1978. godine promenila tok podzemlja, a slučaj ostaje enigma do danas
Brooklyn, sedamdesete godine. Ime Henry Hill tada je značilo mnogo u kriminalnom podzemlju Njujorka. Pljačka Lufthansa terminala na JFK aerodromu postala je zločin decenije, a „Lufthansa Heist“ i dalje fascinira istražitelje i javnost. Ključni deo priče o pljačka Lufthansa čini uspon i pad mafije tog perioda, a Henry Hill zauvek ostaje njen simbol.
Odrastao u Brownsvilleu, Henry Hill je već kao dečak bio u kontaktu sa lokalnim gangsterima. Sa irskim ocem i sicilijanskom majkom, rano je naučio kako funkcioniše podzemlje. Nosio je poruke, obavljao sitne poslove, a zatim prešao na ozbiljnije zločine. Nakon izbacivanja iz vojske, vratio se u Brooklyn i povezao sa Lucchese kriminalnom porodicom. Njegova supruga Karen, kasnije poznata iz filma „GoodFellas“, u početku nije znala za njegovu mračnu stranu.
Uspon kroz redove mafije do pljačka Lufthansa
Godine 1967, Henry Hill je bio deo pljačke Air France terminala na JFK aerodromu. Tada je ukradeno 420.000 dolara (danas više miliona dinara). Taj uspeh mu je doneo poštovanje među mafijašima. Međutim, pravi vrhunac usledio je 1978. godine, kada je organizovana čuvena pljačka Lufthansa. Ovaj događaj je ostao jedan od najpoznatijih zločina u američkoj istoriji i inspiracija za film „GoodFellas“.
Hill je kasnije tvrdio da nikada nije ubio nikoga. Ipak, priznao je da je bio svedok dvadeset ubistava i da je pomagao u zakopavanju deset žrtava. Zbog iznude je završio u zatvoru, ali nikada zbog nasilnih zločina. Njegova svedočenja kasnije su postala ključna za razumevanje funkcionisanja mafije tog vremena.
Jimmy Burke i brutalnost mafijaškog sveta
S druge strane, Jimmy Burke, poznat kao „Jimmy the Gent“, bio je oličenje brutalnosti. Prema rečima Hilla, Burke je tela žrtava zakopavao ispod kuća, terena za boće, pa čak i u svom baru. Iako je bio poznat po velikodušnosti i deljenju novca, njegov nadimak je nosio ironiju. Detinjstvo je proveo u hraniteljskim porodicama, često izložen nasilju, što je oblikovalo njegovu kriminalnu karijeru.
Osim toga, Burke je koristio nasilje za kontrolu i zastrašivanje. Njegova uloga u pljačka Lufthansa bila je ključna. Sumnja se da je bio odgovoran za nestanak i smrt više učesnika u pljački, iako to nije zvanično dokazano.
Istorijski kontekst i uticaj na kriminalistiku
Sedamdesete godine u Njujorku bile su vreme kada je mafija vladala svakodnevicom i privredom. Policija i pravosuđe često su bili nemoćni pred organizovanim kriminalom. Tehnika forenzike bila je ograničena, pa su se istrage uglavnom oslanjale na svedočenja i fizičke dokaze koji su često nestajali ili bili uništeni. Zbog toga su slučajevi poput pljačka Lufthansa ostajali nerasvetljeni godinama.
Na kraju, priča o Henryju Hillu i pljačka Lufthansa ostaje simbol jedne epohe. Njegova svedočenja, kasnije pretočena u knjigu „Wiseguy“ i film „GoodFellas“, otvorila su vrata javnosti u svet mafije. Slučaj i dalje izaziva interesovanje, ostavljajući mnoga pitanja bez odgovora. Pljačka Lufthansa nije bila samo zločin, već deo šire slike američkog društva i kriminala koji je obeležio Njujork sedamdesetih godina.
