U Bostonu dvadesetih godina, Ponzi je obećavao brz profit dok njegova šema nije propala i šokirala naciju
Boston, 1920. godina. Ulice su bile preplavljene ljudima punim nade dok su čekali u redovima ispred kancelarije Charlesa Ponzija, privučeni obećanjima o brzom bogaćenju. Harizmatični Italijan, koji je tek nedavno stigao u Ameriku, obećavao je investitorima neverovatne profite, a atmosfera je bila naelektrisana željom za uspehom i boljim životom. Ispod tog sjaja skrivala se prevara koja će zauvek promeniti istoriju finansijskih kriminala.
Charles Ponzi, rođen kao Carlo Ponzi u Parmi, Italija, stigao je u Boston u novembru 1903. godine sa nekoliko dolara u džepu. Prvih godina preživljavao je radeći najrazličitije poslove, od perača sudova do bankarskog službenika. Još tada pokazivao je sklonost ka rizičnim poslovima: u Montrealu, radeći u banci koja je nudila visoke kamate italijanskim imigrantima, završio je u zatvoru zbog falsifikovanja čekova.
Nakon tri godine u kanadskom zatvoru, Ponzi se vratio u Sjedinjene Države, ali ubrzo ponovo završava iza rešetaka zbog šverca italijanskih imigranata. Kada je izašao, 1918. godine se oženio Rose Gnecco i pokušao da vodi pošten život, radeći u prodavnici svog tasta. Međutim, ni tu se nije dugo zadržao.
Preokret nastupa kada Ponzi dobija pismo iz Španije sa međunarodnim odgovor-kuponom (IRC), koji je omogućavao zamenu za poštanske marke u drugoj zemlji. Prepoznao je priliku: kupovao bi IRC-ove u zemljama gde su bili jeftiniji, slao ih u SAD i menjao za skuplje marke, ostvarujući zaradu. U početku je šema donosila prikazive profite, ali Ponzi uskoro širi posao i počinje tražiti investitore, obećavajući im 50% profita za 45 dana ili čak 100% za 90 dana.
Stotine investitora su pohrlile u njegovu kancelariju, privučene neviđenim obećanjima. Ponzi je isplaćivao stare investitore novcem novih, što je omogućilo ubrzan rast šeme. U jednom trenutku, dnevno je zarađivao i do 250.000 dolara (današnjih više miliona dolara). Kupio je luksuznu vilu u Lexingtonu, živeo u bogatstvu, a njegov uspeh postaje simbol američkog sna, ali i njegove tamne strane.
Avgusta 1920. godine, novinari lista The Boston Post pokreću istragu. Vrlo brzo, investitori počinju da povlače svoj novac, panika se širi, a Ponzi više ne može održati šemu. Policija deluje ekspresno: 12.08.1920. godine, Charles Ponzi je uhapšen i optužen za 86 tačaka pošteške prevare. Dugovao je oko 7 miliona dolara (današnjih više od 100 miliona dinara).
Tokom suđenja, Ponzi je priznao krivicu. Osuđen je na 14 godina zatvora. Njegova supruga Rose napustila ga je 1937. godine, a ostatak života proveo je u siromaštvu. Umro je bez novca i ugleda 18.01.1949. godine u Rio de Janeiru, Brazil.
Ime Charlesa Ponzija danas je sinonim za finansijske prevare zasnovane na isplatama starim investitorima novcem novih – poznatije kao “Ponzi šeme”. Njegov slučaj je uticao na regulaciju investicija i ostao upozorenje za generacije koje dolaze. I više od jednog veka kasnije, lekcije iz Ponzi afere ostaju aktuelne u svetu finansija.
