Viši sud u Beogradu danas odlučuje o zaposlenima u KPZ Padinska Skela zbog smrti Stanimira Brajkovića.

Prvostepena presuda za slučaj smrti penzionera Stanimira Brajkovića, koji je preminuo u KPZ Padinska Skela, očekuje se danas pred Višim sudom u Beogradu. Ključna tema ovog procesa jeste smrt penzionera u zatvoru i navodna odgovornost pet zaposlenih zbog nesavesnog rada u službi. Tužilaštvo traži godinu i po dana zatvora za svakog optuženog, dok odbrana tvrdi da je krivica prebačena na one sa najmanje moći u zatvorskom sistemu.

Kako je došlo do smrti penzionera u zatvoru

Prema optužnici, Stanimir Brajković je bio žrtva maltretiranja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja od strane cimera u zatvorskoj ćeliji. Iako se sve dešavalo početkom februara 2024, zaposleni su optuženi da nisu prepoznali ozbiljnost situacije niti reagovali na vreme, što je, prema tužilaštvu, dovelo do teških povreda i smrti penzionera. Smrt penzionera u zatvoru izazvala je veliku pažnju javnosti, posebno zbog toga što je Stanimir Brajković bio osuđen na 30 dana zatvora zbog neplaćene novčane kazne za prekršaj.

Porodica pokojnog Brajkovića je saznala za tragediju tek nakon što su im komšije javile o pismu na vratima. Njegov sin, Zoran Brajković, ispričao je pred sudom da nije znao da mu je otac uopšte bio u zatvoru. Navodi da je tek nakon povratka iz Beča i dolaska u Mladenovac saznao šta se desilo. U policiji nije dobio konkretne odgovore o razlozima hapšenja i smrti oca. Kada je otišao po očevo telo u mrtvačnicu, primetio je povrede i podlive. Zdravstveni radnici su mu rekli da će svi detalji biti u dokumentaciji.

Detalji suđenja i optužbe protiv zaposlenih

Tužilaštvo predlaže kaznu zatvora od godinu i po za svakog zaposlenog koji je optužen za nesavesno obavljanje službe. Odbrana insistira da odgovornost ne može biti isključivo njihova, jer nisu imali moć donošenja važnih odluka u KPZ Padinska Skela. Advokati ističu da je sistem zatvora nefunkcionalan i da se institucionalna krivica prebacuje na najslabije karike lanca.

Optužnica posebno navodi da su zaposlena lekarka i stražari, između 1. i 4. februara 2024, postupali nesavesno i nisu prepoznali realnu situaciju u kojoj se nalazio Brajković. U tom periodu je preminuo od posledica teških povreda zadobijenih u ćeliji, gde su ga drugi osuđenici maltretirali. U odvojenom sudskom postupku, trojica njegovih cimera su već osuđeni za ubistvo.

Šta sledi nakon presude Višeg suda

Na današnju presudu Višeg suda moguća je žalba Apelacionom sudu u Beogradu. Slučaj smrti penzionera u zatvoru je pokrenuo brojna pitanja o funkcionisanju zatvorskog sistema i odgovornosti zaposlenih. Odbrana ističe da je Brajković bio smešten u odeljenju sa višestruko osuđivanim licima, kojima su sve povlastice bile ukinute. Sporni su i postupci zaposlenih koji nisu pravovremeno reagovali na očigledno nasilje.

Ovaj slučaj ostaje u centru pažnje javnosti, jer otvara duboka pitanja o zaštiti prava zatvorenika i odgovornosti institucija. Ishod presude mogao bi imati dugoročne posledice na način na koji se u budućnosti tretiraju slične situacije u zatvorskom sistemu.

Tužilaštvo traži pritvor do 30 dana za devet pripadnika MUP-a zbog sumnje na zlostavljanje u Beogradu.

Tužilaštvo u Beogradu predložilo je pritvor do 30 dana za devet pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova zbog sumnje na zlostavljanje i mučenje više građana u zgradi Vlade Srbije prošle godine. Među osumnjičenima se nalazi i Igor Žmirić, komandant SAJ-a. Pritvor je zatražen kako bi se sprečilo eventualno uticanje na svedoke i ponavljanje krivičnog dela. Takođe, razlog je i uznemirenje javnosti koje je izazvano ovim slučajem.

Detalji slučaja: šta se dogodilo u garaži Vlade Srbije

Prema navodima iz tužilaštva, devet osumnjičenih pripadnika MUP-a su, zajedno sa M.K, tokom noći između 14. i 15. avgusta prošle godine, u periodu od 22.30 do 01.00 čas, u garaži Vlade Republike Srbije u Nemanjinoj ulici, kao službena lica iz Jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata, upotrebom sile i pretnji naneli teške bolove i patnje oštećenima. Cilj je, kako se navodi, bio da od njih dobiju informacije, ali i da ih zastraše i nezakonito kazne.

Oštećeni su N.S, S.Z, D.C, Đ.M, R.N, Đ.K, N.M, M.M, I.P. i B.D. Sumnja se da su svi bili izloženi zlostavljanju tokom trajanja događaja. Osumnjičenima je naredbom o sprovođenju istrage stavljeno na teret krivično delo zlostavljanje i mučenje.

Tok istrage i naredni koraci tužilaštva

Svi osumnjičeni su prethodno saslušani u tužilaštvu. U međuvremenu će i M.K, koji se već nalazi u pritvoru prema rešenju Višeg suda u Beogradu, biti dodatno saslušan. Zadržavanje od 48 sati određeno je za Žmirića i još osam pripadnika MUP-a, koji su uhapšeni tokom iste akcije.

Tužilaštvo je istaklo da je saradnja sa Sektorom unutrašnje kontrole i drugim nadležnim organima bila ključna za sprovođenje ove istrage. Očekuje se da će sud uskoro odlučiti o predlogu za određivanje pritvora, dok javnost iščekuje dalji razvoj slučaja zlostavljanje i mučenje u Beogradu.

Februar je u Beogradu bio mesec najpoznatijih likvidacija, od boksera do ministra odbrane.

Beograd je tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih bio poprište brojnih oružanih obračuna. Upravo je februar izdvojen kao mesec u kojem su se dogodile najzvučnije likvidacije, i to ne samo među mafijašima, već i u državnom vrhu. Krvavi februar u Beogradu ostavio je dubok trag jer su tada stradale neke od najpoznatijih ličnosti podzemlja, ali i visoki policijski zvaničnici i aktuelni ministar odbrane. Većina ovih slučajeva ni danas nije u potpunosti rasvetljena.

Početak crnog niza: smrt boksera i prve žrtve

Sredinom devedesetih godina započinje niz profesionalnih likvidacija. Prva velika žrtva bio je Mihajlo Divac (28), bokser i istaknuti član zvezdarskog klana. On je 13. februara 1995. ubijen metkom u leđa ispred hotela “Putnik” na Novom Beogradu. O Divcu su njegovi poznanici govorili: “Ničega se nije plašio, bio je najsuroviji u podzemlju”. Njegovo ubistvo šokiralo je kriminalne krugove jer je važio za osobu od velikog uticaja.

Likvidacije inspektora i mafijaša tokom februara

Tačno godinu dana kasnije, 1. februara 1996, na Karaburmi je ispred svoje zgrade izrešetan inspektor beogradske policije, specijalizovan za krvne i seksualne delikte. U njega je ispaljeno 18 metaka dok se vraćao iz prodavnice. Ni do danas nisu otkriveni izvršioci ovog napada.

Sredinom februara 1997. godine, centar Beograda bio je mesto brutalnog napada. Nakon proslave Dana zaljubljenih u Klubu književnika, 15. februara su ubijeni Rade Ćaldović Ćenta i njegova prijateljica Maja Pavić, u trenutku kada su seli u automobil. Samo pet dana kasnije, 20. februara, Vladimir Kovačević Tref (39), blizak prijatelj Marka Miloševića, ubijen je pred brojnim prolaznicima na ulazu u Centar “Sava” kada je napadač sa čarapom na glavi ispalio tri hica iz “magnuma”. Iako je napad bio javan, zvaničnih svedoka nije bilo.

Krvavi februar 1998. i 2000: promene u kriminalnom svetu

Kraj februara 1998. godine doneo je još jedno ubistvo – Bojan Petrović (36) i Zoran Bogdanović Kepa nastradali su 28. februara kada su izrešetani u “jaguaru” na semaforu u centru grada. Petrović se izdvajao od drugih jer je poticao iz imućne porodice i ulagao u luksuzne nekretnine, a jedan operativac ga je opisao rečima: “Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on”. U javnosti se tada sumnjalo da je ovo bila osveta za nestanak Voje Amerikanca, ali to nikada nije potvrđeno na sudu.

Početak februara 2000. godine doneo je najveći potres. U restoranu fudbalskog kluba na Banjici, 7. februara, ubijen je tadašnji ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović (51). Napadač se prišunjao preko zamračenog terena i kroz prozor ispalio smrtonosni rafal. Ni u ovom slučaju nisu pronađeni izvršioci ili nalogodavci.

Promena taktike i poslednje likvidacije u februaru

Samo šest dana posle atentata na Bulatovića, 13. februara, na ulicama Novog Beograda došlo je do promene taktike u kriminalnom svetu. Mirko Tomić Bosanac (28) ubijen je sa čak 30 hitaca iz automobila u pokretu. Ovaj način napada kasnije je postao znak prepoznavanja “zemunskog klana”.

Zaokruživši mesec, 25. februara 2000. stradao je Radoslav Trlajić Bata Trlaja, vođa novobeogradskog klana. Ubijen je tokom potere automobilima, praćene razmenom vatre u Ulici dr Ivana Ribara, svega nekoliko stotina metara od svog stana. Javnost je tada verovala da su ove likvidacije bile posledica ubistva Željka Ražnatovića Arkana mesec dana ranije, ali zvanična istraga nikada nije podigla optužnicu na osnovu te sumnje.

Krvavi februar u Beogradu tako ostaje upamćen kao period najžešćih obračuna, sa nizom nerasvetljenih slučajeva u kojima su stradali istaknuti mafijaši i predstavnici države.