Februar je u Beogradu bio mesec najpoznatijih likvidacija, od boksera do ministra odbrane.

Beograd je tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih bio poprište brojnih oružanih obračuna. Upravo je februar izdvojen kao mesec u kojem su se dogodile najzvučnije likvidacije, i to ne samo među mafijašima, već i u državnom vrhu. Krvavi februar u Beogradu ostavio je dubok trag jer su tada stradale neke od najpoznatijih ličnosti podzemlja, ali i visoki policijski zvaničnici i aktuelni ministar odbrane. Većina ovih slučajeva ni danas nije u potpunosti rasvetljena.

Početak crnog niza: smrt boksera i prve žrtve

Sredinom devedesetih godina započinje niz profesionalnih likvidacija. Prva velika žrtva bio je Mihajlo Divac (28), bokser i istaknuti član zvezdarskog klana. On je 13. februara 1995. ubijen metkom u leđa ispred hotela “Putnik” na Novom Beogradu. O Divcu su njegovi poznanici govorili: “Ničega se nije plašio, bio je najsuroviji u podzemlju”. Njegovo ubistvo šokiralo je kriminalne krugove jer je važio za osobu od velikog uticaja.

Likvidacije inspektora i mafijaša tokom februara

Tačno godinu dana kasnije, 1. februara 1996, na Karaburmi je ispred svoje zgrade izrešetan inspektor beogradske policije, specijalizovan za krvne i seksualne delikte. U njega je ispaljeno 18 metaka dok se vraćao iz prodavnice. Ni do danas nisu otkriveni izvršioci ovog napada.

Sredinom februara 1997. godine, centar Beograda bio je mesto brutalnog napada. Nakon proslave Dana zaljubljenih u Klubu književnika, 15. februara su ubijeni Rade Ćaldović Ćenta i njegova prijateljica Maja Pavić, u trenutku kada su seli u automobil. Samo pet dana kasnije, 20. februara, Vladimir Kovačević Tref (39), blizak prijatelj Marka Miloševića, ubijen je pred brojnim prolaznicima na ulazu u Centar “Sava” kada je napadač sa čarapom na glavi ispalio tri hica iz “magnuma”. Iako je napad bio javan, zvaničnih svedoka nije bilo.

Krvavi februar 1998. i 2000: promene u kriminalnom svetu

Kraj februara 1998. godine doneo je još jedno ubistvo – Bojan Petrović (36) i Zoran Bogdanović Kepa nastradali su 28. februara kada su izrešetani u “jaguaru” na semaforu u centru grada. Petrović se izdvajao od drugih jer je poticao iz imućne porodice i ulagao u luksuzne nekretnine, a jedan operativac ga je opisao rečima: “Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on”. U javnosti se tada sumnjalo da je ovo bila osveta za nestanak Voje Amerikanca, ali to nikada nije potvrđeno na sudu.

Početak februara 2000. godine doneo je najveći potres. U restoranu fudbalskog kluba na Banjici, 7. februara, ubijen je tadašnji ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović (51). Napadač se prišunjao preko zamračenog terena i kroz prozor ispalio smrtonosni rafal. Ni u ovom slučaju nisu pronađeni izvršioci ili nalogodavci.

Promena taktike i poslednje likvidacije u februaru

Samo šest dana posle atentata na Bulatovića, 13. februara, na ulicama Novog Beograda došlo je do promene taktike u kriminalnom svetu. Mirko Tomić Bosanac (28) ubijen je sa čak 30 hitaca iz automobila u pokretu. Ovaj način napada kasnije je postao znak prepoznavanja “zemunskog klana”.

Zaokruživši mesec, 25. februara 2000. stradao je Radoslav Trlajić Bata Trlaja, vođa novobeogradskog klana. Ubijen je tokom potere automobilima, praćene razmenom vatre u Ulici dr Ivana Ribara, svega nekoliko stotina metara od svog stana. Javnost je tada verovala da su ove likvidacije bile posledica ubistva Željka Ražnatovića Arkana mesec dana ranije, ali zvanična istraga nikada nije podigla optužnicu na osnovu te sumnje.

Krvavi februar u Beogradu tako ostaje upamćen kao period najžešćih obračuna, sa nizom nerasvetljenih slučajeva u kojima su stradali istaknuti mafijaši i predstavnici države.

Policija je u velikoj akciji privela trojicu osumnjičenih i pronašla desetine falsifikovanih dokumenata u Beogradu, Novom Pazaru i Raškoj.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova sproveli su opsežnu akciju na teritoriji Beograda, Novog Pazara i Raške, tokom koje su otkrili izradu više od 100 lažnih diploma i svedočanstava. Cilj akcije bio je razbijanje organizovane kriminalne grupe koja je, prema sumnjama, nezakonito stekla imovinsku korist u iznosu od oko 20 miliona dinara.

Troje članova ove grupe uhapšeni su po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Protiv njih se vodi postupak zbog više krivičnih dela.

Detalji akcije i osumnjičeni

Kako je saopšteno iz policije, uhapšeni su J. A. (40), D. R. (45) i V. M. (52). Oni se terete za udruživanje radi vršenja krivičnih dela i falsifikovanje isprava u produženom trajanju. Osim toga, D. R. i V. M. su osumnjičeni i za zloupotrebu službenog položaja.

Takođe, krivična prijava obuhvata i V. Đ. (62) i B. D. (52), koji su već u pritvoru. B. D. je odgovorno lice jedne srednje škole u Novom Pazaru. Sumnja se da je ova grupa, u periodu od oktobra 2021. do juna 2026, izrađivala i prodavala lažna dokumenta iz ilegalne štamparije u Beogradu.

Način rada i pronađeni dokazi

Prema navodima istrage, osumnjičeni su izrađivali lažna svedočanstva, diplome, master diplome i uverenja o položenim ispitima raznih škola. Klijenti su ta dokumenta koristili kao prave, sa ciljem da ih upotrebe u pravnom saobraćaju.

D. R. je, kao administrativni radnik škole u Novom Pazaru, navodno izdavao falsifikovana dokumenta većem broju lica, dok je V. M. pronalazio zainteresovane i obezbeđivao njihove podatke. U toku su pretresi na više lokacija, gde je pronađeno više desetina lažnih diploma i veća suma novca.

Dalji postupak i trajanje pritvora

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati. Oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Pronađeni dokazi biće iskorišćeni u toku istrage radi potpunog rasvetljavanja ovog slučaja.

Kako istraga napreduje, očekuje se da će biti otkriveno još detalja o načinu funkcionisanja ove kriminalne grupe i mogućim povezanim licima. Ova akcija predstavlja važan korak u borbi protiv falsifikovanja isprava i organizovanog finansijskog kriminala u Srbiji.

Branislav Vasiljević, nekadašnji šef obezbeđenja Demokratske stranke, pronađen je mrtav 1999. godine, a zvanična verzija izazvala je brojne sumnje.

Branislav Vasiljević, poznat kao Branko, bio je šef obezbeđenja Demokratske stranke i telohranitelj njenog lidera, Zorana Đinđića. Njegova smrt na Vračaru 3. novembra 1999. godine i dalje izaziva pažnju. Zvanična istraga navela je kao uzrok samoubistvo, ali sumnje oko smrti Đinđićevog telohranitelja traju do danas.

Detalji smrti i pitanja koja ostaju bez odgovora

Vasiljević je pronađen u svom stanu, u Ulici Save Kovačevića (današnjoj Mileševskoj). Imao je prostrelnu ranu iza levog uva, a njegove ruke nalazile su se između nogu. Njegov brat je tada izjavio da je rana bila prevelika da bi je mogao izazvati pištolj „tetejac“. Takođe, nekoliko meseci pre tragičnog događaja, prijatelji su tvrdili da im je Branko pričao kako ga neko prati. Ove okolnosti pojačale su sumnje da nije digao ruku na sebe.

Obdukcioni nalaz i sumnje javnosti

Jedan od ključnih nerešenih elemenata jeste što obdukcioni nalaz nikada nije objavljen javnosti. Taj izveštaj, prema dostupnim informacijama, ni danas nije poznat. Čak je i Zoran Đinđić javno govorio da ne veruje u zvaničnu verziju smrti. On je tada izjavio: “Ubeđen sam da Branko Vasiljević nije digao ruku na sebe kako se ističe u prvim informacijama SUP-a. Vasiljević nije bio umešan ni u kakve afere niti kriminal. Ne mogu da sumnjam da li je u pitanju političko ubistvo, ali je ubistvo svakako.”

Pozadina slučaja i motivi za sumnju

Nakon Vasiljevićeve smrti, pojavile su se spekulacije da je možda reč o ubistvu. Jedan od mogućih motiva bio je to što je smatran kandidatom za prvog ministra policije u Srbiji posle pada Miloševićevog režima. U zajedničkoj čitulji povodom njegove smrti, Vuk Drašković i Zoran Đinđić su istakli da su ozbiljno računali na njega za tu važnu funkciju.

Karijera i aktivnosti Branka Vasiljevića

Branislav Vasiljević bio je vrhunski karatista i reprezentativac Jugoslavije. Njegova bezbednosna karijera počela je u Srpskom pokretu obnove, a potom je bio član Srpske dobrovoljačke garde pod vođstvom Đorđa Božovića Giške. Ova paravojna formacija bila je aktivna tokom rata u Hrvatskoj 1991. godine. Vasiljević je prešao u Demokratsku stranku 1996. godine, gde je ostao do kraja života.

Slučaj ostaje bez razrešenja

Zvanična verzija o samoubistvu odmah je naišla na osporavanje, ali do danas nije došlo do novih dokaza koji bi promenili zvanični stav. Slučaj smrti Đinđićevog telohranitelja i dalje izaziva pažnju javnosti i ostaje jedno od nerešenih pitanja iz novije srpske istorije.