Međunarodni praznik rada, koji se obeležava 1. maja, danas je simbol borbe za prava radnika širom sveta. Ovaj datum podseća na dug i često težak put koji su radnici prošli kako bi izborili dostojanstvenije uslove rada.

Iako se savremeni radnici podrazumevano oslanjaju na prava poput osmočasovnog radnog vremena, slobodnih vikenda, godišnjeg odmora i penzije, ta prava nisu oduvek postojala. Ona su rezultat višedecenijskih borbi, protesta i štrajkova, koji su neretko bili praćeni nasiljem.

Početak radničke borbe

Koreni radničkog pokreta sežu u period industrijske revolucije, krajem 18. i tokom 19. veka. Tada dolazi do velikih društvenih promena – ljudi napuštaju sela i sele se u gradove, gde rade u fabrikama koje niču širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

U takvim okolnostima radnici su radili u izuzetno teškim uslovima. Plate su bile minimalne, radno vreme često je trajalo i po 12 ili više sati dnevno, a ni rad dece nije bio retkost. Država u to vreme nije imala razvijene mehanizme zaštite radnika, pa su oni bili prepušteni volji poslodavaca.

Kako je broj radnika rastao, rasla je i njihova svest o potrebi organizovanja. Prvi protesti bili su lokalni i često bez većeg uspeha, ali su vremenom prerasli u masovne pokrete koji su tražili sistemske promene.

Čikago 1886: događaj koji je promenio istoriju

Jedan od ključnih trenutaka u borbi za radnička prava dogodio se 1886. godine u američkom gradu Čikago. Tada je više od 40.000 radnika izašlo na ulice zahtevajući uvođenje osmočasovnog radnog vremena.

Protesti su se brzo proširili i na druge gradove u SAD-u, okupivši stotine hiljada radnika. Tokom demonstracija na trgu Hejmarket 4. maja došlo je do nasilja kada je nepoznata osoba bacila bombu na policiju. U haosu koji je usledio bilo je poginulih i povređenih, a više radničkih lidera kasnije je osuđeno na smrt.

Ovaj događaj, poznat kao Hejmarket incident, postao je simbol radničke borbe i prekretnica u istoriji radničkog pokreta.

Kako je 1. maj postao praznik

U znak sećanja na događaje u Čikagu, međunarodni radnički pokreti odlučili su da se 1. maj obeležava kao dan posvećen radnicima. Ta odluka doneta je 1889. godine na kongresu Druge internacionale u Parizu.

Vremenom je ovaj datum postao državni praznik u mnogim zemljama, često praćen okupljanjima, protestima ili simboličnim odmorom. U većem delu sveta 1. maj je neradni dan, dok se u nekim državama, poput SAD-a i Kanade, obeležava u septembru.

Značaj danas

Iako su mnoga prava danas zakonom zagarantovana, Praznik rada i dalje podseća na važnost solidarnosti i borbe za dostojanstvene uslove rada. On je prilika da se ukaže na izazove sa kojima se radnici i dalje suočavaju, ali i da se oda priznanje generacijama koje su izborile prava koja danas smatramo osnovnim.

Policija i hitna pomoć na terenu, istraga okolnosti nezgode je u toku

Sedmogodišnji dečak lakše je povređen u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila tokom protekle noći u Borči, potvrđeno je iz službe hitne pomoći. Incident se odigrao u 19:36, a dete je nakon ukazane prve pomoći prevezeno u Dečju bolnicu u Tiršovoj ulici radi dalje dijagnostike i lečenja.

Prema dostupnim informacijama, dečak je u trenutku nezgode bio pešak. Nadležne službe hitno su intervenisale na licu mesta, a dečak je prebačen u bolnicu sa lakšim povredama, navode iz hitne pomoći.

Pored ovog incidenta, tokom noći su u Beogradu zabeležene još dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lakše povrede. Služba hitne pomoći je u istom periodu imala ukupno 107 intervencija, od kojih se 15 dogodilo na javnim mestima.

“Naša ekipa je intervenisala odmah po prijavi nezgode i obezbedila medicinsku pomoć povređenom detetu. Istraga je u toku i svi relevantni podaci biće prosleđeni nadležnim organima”, saopšteno je iz službe hitne pomoći.

U hitnoj pomoći navode da su tokom prethodne noći najčešći pacijenti bili hronični bolesnici i osobe sa respiratornim tegobama. Policija nastavlja sa prikupljanjem informacija kako bi rasvetlila sve okolnosti ove i ostalih saobraćajnih nezgoda.

Policija i tužilaštvo sprovode istragu, jedan mladić u teškom stanju u bolnici

Četiri mlade osobe izgubile su život u sudaru dva automobila na autoputu u blizini Rume 27.04.2024. godine, saopštila je policija. Nesreća se dogodila na deonici autoputa od Šapca ka Rumi, kada je jedan automobil marke ‘ford’, beogradskih tablica, vozio suprotnim smerom oko šest kilometara pre nego što je došlo do čeonog sudara sa vozilom ‘golf’. Prema izjavi načelnika Uprave saobraćajne policije Slaviše Lakićevića, vozač ‘forda’ je greškom skrenuo na isključenje za Rumu, nakon čega je nastavio vožnju u kontra smeru.

Svedoci su naveli da je automobil išao brzinom od oko 130 kilometara na sat, a nekoliko minuta pre nesreće, u 12:57 časova, član lokalne grupe na društvenim mrežama upozorio je ostale vozače na opasnost u toj oblasti. Dve osobe su preminule na licu mesta, vozač ‘golfa’ (24) preminuo je kasnije u bolnici u Sremskoj Mitrovici, dok je četvrta žrtva podlegla povredama nešto kasnije. Jedan mladić (22) nalazi se u teškom stanju i lekari mu se bore za život.

“Nemamo pouzdane informacije da je vozač najavio ovakav postupak. Znamo da je greškom skrenuo i ušao u suprotan smer, a konačne rezultate istrage očekujemo po izveštaju nadležnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici”, izjavio je Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije.

Policija je potvrdila da je vožnja u kontra smeru jedan od najtežih saobraćajnih prekršaja sa najtežim posledicama. U prethodnih 15 dana zabeleženo je još pet slučajeva vožnje u suprotnom smeru, uključujući dve situacije na teritoriji Beograda i po jedan slučaj kod Novog Sada, Ljiga i Požarevca.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve učesnike u saobraćaju na povećanje opreza i odgovornosti, a građane moli da ne dele snimke saobraćajnih incidenata na društvenim mrežama, jer takvi sadržaji mogu uznemiriti javnost i podstaći opasno ponašanje.