Tri osobe iz Novog Pazara osumnjičene su za poresku prevaru tešku skoro 39 miliona dinara.

Tri osobe iz Novi Pazar uhapšene su zbog sumnje da su umešane u veliku poresku prevaru. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, osumnjičeni su tokom 2024. i 2025. godine koristili lažne fiskalne račune i falsifikovane fakture. Na taj način su, kako se sumnja, ostvarili neosnovano pravo na povraćaj prethodnog PDV-a, i time oštetili budžet Republike Srbije za više od 38,9 miliona dinara.

Zbog ovog slučaja, uhapšeni su E. A. (rođen 1988), R. S. (rođen 1988) i Lj. E. (rođen 2003), svi iz Novog Pazara. Protiv još jedne osobe, za kojom se traga, biće podneta krivična prijava u redovnom postupku za ista krivična dela.

Poreska prevara u Novom Pazaru

Istragu su sproveli pripadnici više odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući Upravu kriminalističke policije, Službu za suzbijanje kriminala i Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminala. U akciji su učestvovali i Poreska policija kao i Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru.

Osumnjičeni su, prema navodima policije, tokom navedenog perioda izdavali i koristili fiktivne fakture i lažne fiskalne račune. Na taj način su pokušali da neosnovano dobiju povraćaj PDV-a i izbegnu plaćanje poreza. Ukupna šteta procenjuje se na oko 38.998.341 dinar, što je značajan udarac na državnu kasu.

Dalje procedure i posledice

Svim uhapšenima određeno je zadržavanje do 48 sati. Uz krivičnu prijavu, oni će biti privedeni nadležnom tužilaštvu radi daljeg postupka. Takođe, policija nastavlja potragu za još jednom osobom koja je, prema sumnjama, bila deo ove organizovane grupe.

Ovaj slučaj pokazuje koliko su poreske prevare ozbiljan problem. Učestvovanje više državnih organa u istrazi ukazuje na značaj borbe protiv privrednog kriminala. Konačno, akcije poput ove u Novom Pazaru šalju jasnu poruku da će institucije brzo reagovati na svaki pokušaj oštećenja budžeta.

Prevaranti se predstavljaju kao lekari i traže novac od starijih građana uz tvrdnje o hitnim operacijama.

U poslednje vreme zabeležen je novi talas prevara u kojem prevaranti ciljaju starije građane. Glavna strategija ovih prevara jeste da se počinioci lažno predstavljaju kao lekari, često pominjući poznate zdravstvene ustanove. Cilj im je da dođu do novca tako što žrtvama saopštavaju lažne informacije o navodnim hitnim operacijama članova porodice.

Najčešće kontaktiraju građane putem fiksnog telefona. Prevaranti tvrde da je blizak rođak žrtve ozbiljno povređen, obično u saobraćajnoj nesreći ili nakon pada. Zbog toga traže da žrtva što pre preda veću količinu novca u gotovini, navodeći hitnost situacije kao razlog za žurbu. Ova taktika izaziva paniku kod starijih osoba, što ih čini lakšom metom.

Kako funkcioniše prevara sa lažnim lekarima

Osobe koje stoje iza ovih prevara koriste podatke o porodici žrtve, često navodeći imena i prezimena, kako bi delovali uverljivo. Takođe, ponekad navode i konkretne nazive bolnica ili državnih ustanova, što dodatno stvara osećaj autentičnosti. Na taj način, prevaranti uspevaju da izazovu brzu emocionalnu reakciju kod starijih građana.

Zbog toga mnogi žrtve ne proveravaju informacije, već u panici predaju novac misleći da pomažu svojim najbližima. Osim toga, prevaranti koriste taktiku hitnosti i nedostatka vremena, zbog čega žrtve ne uspevaju da kontaktiraju prave članove porodice ili proverene izvore.

Apel Ministarstva unutrašnjih poslova i mere opreza

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da budu izuzetno oprezni kada prime ovakve pozive. Pre svega, važno je ostati pribran i ne donositi ishitrene odluke. Ministarstvo savetuje građane da, ukoliko dobiju ovakav poziv, odmah kontaktiraju druge članove porodice ili osobu za koju se tvrdi da je povređena.

Osim toga, preporučuje se da ni u kom slučaju ne predaju novac nepoznatim osobama i da provere svaku informaciju pre nego što reaguju. Na ovaj način mogu da spreče posledice koje nastaju zbog prevara sa lažnim lekarima. Pribranost i proveravanje informacija najefikasnije su mere zaštite od ovakvih pokušaja obmane.

Iako prevaranti koriste sve sofisticiranije metode, uz pažnju i informisanost građani mogu značajno smanjiti šanse da postanu žrtva. Posebnu pažnju treba obratiti starijim osobama u porodici, jer su upravo oni najčešće na meti ovakvih prevara.

MUP Srbije objavio je video hapšenja članova INF Grupe zbog sajber napada i ucena u Srbiji i regionu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je snimak na kom se vidi hapšenje trojice osumnjičenih članova hakerske grupe poznate kao INF Grupa. Akcija je izvedena zbog sumnje na visokoprofilne sajber napade, kao i ucene i kompromitaciju informacionih sistema u Srbiji i regionu. Pripadnici Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Bezbednosno-informativne agencije upali su u prostorije koje su koristili osumnjičeni, a sve je zabeleženo kamerom.

Snimak hapšenja hakera otkriva trenutak akcije

Na video-materijalu jasno se vidi trenutak kada inspektori ulaze u prostor gde su članovi INF Grupe boravili. Osumnjičeni su bili iznenađeni i nisu očekivali brz odgovor policije. Na snimku se može primetiti kako inspektori detaljno pretražuju prostorije i pronalaze opremu za izvršavanje sajber napada. Takođe, prikazan je i trenutak kada su osumnjičenima stavljene lisice na ruke.

Detalji akcije i značaj za bezbednost

Ova akcija je važna jer pokazuje odlučnost države u borbi protiv visokotehnološkog kriminala. INF Grupa je, prema navodima policije, bila umešana u nekoliko napada na informacione sisteme u zemlji i regionu. Pored toga, njihova delatnost uključivala je i ucene, što je predstavljalo ozbiljnu pretnju za bezbednost podataka građana i institucija.

Prikazana oprema i reakcija javnosti

Na snimku je prikazana i zaplenjena oprema koju su članovi grupe koristili za svoje aktivnosti. Ova akcija izazvala je pažnju javnosti jer su mnogi smatrali da su hakeri nedodirljivi dok rade iz svojih stanova. Međutim, sada je jasno da bezbednosne službe pažljivo prate dešavanja u digitalnom prostoru i reaguju kada je to potrebno. Video hapšenja postao je važan dokaz o ozbiljnosti sa kojom se pristupa borbi protiv sajber kriminala.