Folk pevač prisetio se teških godina i borbe njegove porodice za osnovnu egzistenciju, naglašavajući koliko su ta sećanja ostala duboko urezana
Andrija Ojdanić Era, jedan od najpoznatijih pevača narodne muzike, podelio je sa javnošću potresne detalje iz svog detinjstva. U razgovoru za Kurir, Era je govorio o godinama koje je proveo u siromaštvu, posebno se osvrnuvši na 1952. godinu kada je, kako kaže, u njegovom rodnom mestu Visoka nije bilo hleba.
Pevač je ispričao da je tadašnja glad u brdsko-planinskom delu Srbije ostavila snažan trag na njega. “U mestu Visoka gde sam rođen ima svega osim hleba. Gladna godina u brdsko-planinskom mestu gde je kamen i pesak. Pšenica je slabo rodila, kao i kukuruz. Tražio sam majci hleba, i vukao je za suknju. Moja majka Radina, rekla je: ‘Aco, sine, nema majka hleba da ti da, čekaj da idem u trap, da izvadim krompira’. Moja majka je tada izvadila pet, šest krompira, obarila i dala mi da ručam. Nisam imao šta da jedem sa krompirom, baba Božana je imala sok od sira. Majka mi je sipala sok u zemljanu času i pomešala sa krompirom. I danas mi je to slatko. Taj ukus uvek mi stoji u duši i u sećanju. Nikada ga neću zaboraviti”, prisetio se Era.
On je dodao i da je njegov pokojni otac morao da radi teške fizičke poslove kako bi porodica preživela. “Moj pokojni otac da bi kupio 50 kilograma žita, morao je da ide da radi u kesonu. Taj keson u Ovčaru i Kablaru, kada se pravila brana je 40 metara ispod vode. On je morao da se spušta dole pod pritiskom vazduha. Krv bije i na uši i na nos od pritiska. To je bio uslov da bi prehranio porodicu. Dobije se nalog i potvrda i sa time se kupovalo žito. Nakon toga se žito nosilo u potačaru da se samelje”, opisao je pevač težak period svog detinjstva.
Danas, iako je napornim radom sebi i porodici obezbedio pristojan život, Era Ojdanić ističe da nikada neće zaboraviti te dane i da mu je upravo to iskustvo dalo snagu da izgradi uspešnu karijeru.
