Indeks potrošačkih cena porastao 0,3 odsto mesečno, verovatnoća drugog smanjenja kamata do kraja 2026. iznosi 43 odsto

Godišnja inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama iznosila je 2,4 odsto u februaru, što je identično januarskom nivou i u skladu sa procenama analitičara, objavila je Kancelarija za statistiku rada (BLS). Ovaj podatak predstavlja poslednji presek inflacionih kretanja pre nego što je sukob u Iranu doveo do rasta cena energenata, što bi moglo da utiče na buduće cene, prema ekonomskim analizama.

U februaru su cene stanovanja i usluga zabeležile umereni rast, dok su u sektorima polovnih vozila i auto osiguranja registrovani padovi. Izveštaj pokazuje da inflacioni pritisci nisu koncentrisani u jednoj oblasti, što omogućava Federalnim rezervama da zadrže trenutnu politiku kamatnih stopa.

Na mesečnom nivou, indeks potrošačkih cena (CPI) porastao je za 0,3 odsto, što predstavlja blagi rast u odnosu na 0,2 odsto u januaru, ali je u skladu sa očekivanjima tržišta. Kada se isključe nestabilne kategorije hrane i energije, bazni CPI je zabeležio rast od 2,5 odsto na godišnjem nivou i 0,2 odsto mesečno.

Ovi rezultati pokazuju da inflacija ostaje iznad cilja Federalnih rezervi od 2 odsto, ali da se trenutno ne pogoršava. Tržišta očekuju potencijalno smanjenje kamatnih stopa u septembru, dok je procenjena verovatnoća za drugo smanjenje kamata u SAD do kraja 2026. godine 43 odsto.

Na aukciji realizovano 266.951 obveznica, ukupna tražnja dostigla 2,93 milijarde dinara, kuponska stopa 4,500%

Republika Srbija je 10. marta na aukciji prodala petogodišnje državne obveznice u iznosu od 2,67 milijardi dinara, saopštila je Uprava za javni dug. Reotvorena emisija ovih obveznica, koje dospevaju 30. jula 2030. godine i koje su prvi put emitovane 28. jula 2025. godine, imala je ukupan obim emisije od 32.436.910.000 dinara, uz kuponsku stopu od 4,500%.

Tražnja na aukciji iznosila je ukupno 2.932.540.000 dinara. Realizovana prodaja obuhvatila je 266.951 komad državnih obveznica, sa nominalnom vrednošću od 2.669.510.000,00 dinara. Obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,550% na godišnjem nivou, a dospevaju za otplatu 30. jula 2030. godine. Kuponska kamata u iznosu od 4,500% isplaćivaće se godišnje svakog 30. jula do datuma dospeća.

Uprava za javni dug istakla je da je reotvaranjem ove emisije omogućena dodatna ponuda hartija od vrednosti na domaćem tržištu, a uslovi aukcije i kamatna stopa ostali su u skladu sa prethodnim izdanjima iz serije. Ovakve emisije predstavljaju deo strategije upravljanja javnim dugom, sa ciljem diversifikacije izvora finansiranja i održavanja povoljnih uslova zaduživanja za Republiku Srbiju.

Kompanija ostvarila dobit pre oporezivanja od 8,9 milijardi evra, prodaja u Kini smanjena za 1,4 odsto

Evropska automobilska kompanija Folksvagen grupa najavila je da će do kraja decenije ukinuti oko 50.000 radnih mesta, dok je dobit pre oporezivanja u 2025. godini pala za 54 odsto na 8,9 milijardi evra. Restrukturiranje će obuhvatiti sve delove kompanije, uključujući i brendove Audi i Porše, a otkazi će pogoditi zaposlene u Nemačkoj.

Prema navodima kompanije, pad profitabilnosti uglavnom je rezultat američkih carina i povećanih troškova prilagođavanja poslovanja, naročito u okviru Poršea, čiji je operativni profit u 2025. godini smanjen za čak 98 odsto i iznosio je samo 90 miliona evra.

Folksvagen se u poslednjih meseci suočio sa slabijom potražnjom na ključnim tržištima, posebno u Kini i Severnoj Americi. U Kini je u 2025. godini zabeležen pad prodaje od 1,4 odsto, dok su u Evropi i pre uvođenja američkih carina zabeleženi slični trendovi. Kompanija je smanjila ciljeve za proizvodnju električnih vozila, uključujući i brend Lamborgini, zbog sporijeg rasta potražnje nego što je očekivano.

Izvršni direktor Oliver Blume izjavio je: “Vidimo koliko je naš svet nestabilan i krhak, novi problemi se pojavljuju gotovo svakog meseca” i naglasio da rat u Iranu zasad ne utiče na lance snabdevanja, ali bi mogao uticati na potražnju za premijum brendovima. Blume je istakao i izazove koje predstavljaju makroekonomsko okruženje, ograničenja u međunarodnoj trgovini i geopolitičke tenzije, što dodatno povećava konkurenciju i volatilnost na tržištima sirovina, energije i valuta.

Prodaja Folksvagena na Bliskom istoku je mala, ali visoke marže znače da bi pad potražnje na tom tržištu mogao značajno uticati na profitabilnost. U Kini, gde domaće kompanije beleže rast, Folksvagen planira veliku kampanju kako bi povratio kupce i stabilizovao tržišni udeo.