Connect with us

Biznis

Pad vrednosti bitkoina ispod 70.000 dolara zbog tenzija na Bliskom istoku

Stručnjaci ukazuju da je tržište kriptovaluta reagovalo na poslednja dešavanja, potvrđuju analitičari iz regiona

Published

1 week ago

on

g2617130fb54fe38328b0a1bd2a969cf76513acc5c224f62a98c6a52eed6947f76d2065e9eb5a746e9eed902f0f3485dca629242069a851f972ce33683163659d_1280

Stručnjaci ukazuju da je tržište kriptovaluta reagovalo na poslednja dešavanja, potvrđuju analitičari iz regiona

Vrednost bitkoina zabeležila je značajan pad ispod granice od 70.000 dolara 3. marta 2026. godine, prateći opšti trend povlačenja investitora iz rizičnih sredstava usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku, preneli su finansijski portali. Tržišta akcija u Evropi i Aziji takođe su pokazala slabost, dok je indeks Stoxx Europe 600 pao više od 3%, beležeći najveći dvodnevni pad od aprila, a azijski MSCI Asia Pacific indeks doživeo je najizraženiji gubitak u poslednjih godinu dana.

Finansijski analitičari navode da su tržišta energenata postala ključni kanal prenosa rizika. Istovremeno, cene nafte su porasle zbog zabrinutosti za stabilnost snabdevanja, dok je zlato nastavilo uzlazni trend pre blagog povlačenja. Investitori su se, prema izjavama stručnjaka, okretali tradicionalnim sigurnim ulaganjima, posebno nakon vojnih udara Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, uz izjave iz Teherana o mogućim merama u oblasti Hormuškog moreuza.

Hani Abuagla, viši tržišni analitičar kompanije XTB MENA, naveo je da je bitkoin pokazao visoku volatilnost i poslužio kao indikator promene investicionog sentimenta tokom vikenda kada su rasle tenzije na Bliskom istoku. Abuagla je istakao da su likvidacije na tržištu kriptovaluta bile manje izražene u poređenju sa ranijim događajima, što signalizira oprezniji pristup investitora. Takođe je naveo da je prethodno smanjenje zaduženosti na tržištu u februaru doprinelo stabilizaciji situacije.

Vijay Valecha, direktor za investicije u Century Financial, izjavio je da se struktura vlasništva bitkoina promenila poslednjih godina i da kriptovaluta tokom pojačanih geopolitičkih tenzija funkcioniše kao oblik zaštite, iako još uvek nije stekla status sigurnog utočišta poput zlata ili državnih obveznica. Valecha je naglasio da, uprkos volatilnosti, bitkoin nije beležio dugotrajan pad tokom trenutnog perioda povećanog rizika.

Podaci sa tržišta derivata pokazuju negativne stope finansiranja na bitkoin fjučersima, što ukazuje na dominaciju kratkih pozicija i oprez investitora. Abuagla je ovu pojavu protumačio kao znak prelaska tržišta iz faze optimizma u fazu opreza, uz napomenu da su kratke pozicije postale dominantne. Prema njegovim rečima, to je potvrdila i serija likvidacija dugih pozicija tokom pada cene.

Analitičari ističu da bi dalji rast cena energenata mogao uticati na inflacione pritiske, što bi se, u kombinaciji sa ekonomskim pokazateljima iz SAD, moglo odraziti na politiku kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi i dodatno uticati na rizična sredstva, uključujući i kriptovalute. Nezavisno nije moguće potvrditi sve tvrdnje o intenzitetu tržišnih reakcija i posledica po šire finansijsko tržište.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Republika Srbija prodala petogodišnje državne obveznice u iznosu od 2,67 milijardi dinara

Na aukciji realizovano 266.951 obveznica, ukupna tražnja dostigla 2,93 milijarde dinara, kuponska stopa 4,500%

Published

3 hours ago

on

March 11, 2026

By

Na aukciji realizovano 266.951 obveznica, ukupna tražnja dostigla 2,93 milijarde dinara, kuponska stopa 4,500%

Republika Srbija je 10. marta na aukciji prodala petogodišnje državne obveznice u iznosu od 2,67 milijardi dinara, saopštila je Uprava za javni dug. Reotvorena emisija ovih obveznica, koje dospevaju 30. jula 2030. godine i koje su prvi put emitovane 28. jula 2025. godine, imala je ukupan obim emisije od 32.436.910.000 dinara, uz kuponsku stopu od 4,500%.

Tražnja na aukciji iznosila je ukupno 2.932.540.000 dinara. Realizovana prodaja obuhvatila je 266.951 komad državnih obveznica, sa nominalnom vrednošću od 2.669.510.000,00 dinara. Obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,550% na godišnjem nivou, a dospevaju za otplatu 30. jula 2030. godine. Kuponska kamata u iznosu od 4,500% isplaćivaće se godišnje svakog 30. jula do datuma dospeća.

Uprava za javni dug istakla je da je reotvaranjem ove emisije omogućena dodatna ponuda hartija od vrednosti na domaćem tržištu, a uslovi aukcije i kamatna stopa ostali su u skladu sa prethodnim izdanjima iz serije. Ovakve emisije predstavljaju deo strategije upravljanja javnim dugom, sa ciljem diversifikacije izvora finansiranja i održavanja povoljnih uslova zaduživanja za Republiku Srbiju.

Pročitaj još

Domaće

Folksvagen ukida 50.000 radnih mesta, dobit Poršea pala 98 odsto u 2025.

Kompanija ostvarila dobit pre oporezivanja od 8,9 milijardi evra, prodaja u Kini smanjena za 1,4 odsto

Published

3 hours ago

on

March 11, 2026

By

Kompanija ostvarila dobit pre oporezivanja od 8,9 milijardi evra, prodaja u Kini smanjena za 1,4 odsto

Evropska automobilska kompanija Folksvagen grupa najavila je da će do kraja decenije ukinuti oko 50.000 radnih mesta, dok je dobit pre oporezivanja u 2025. godini pala za 54 odsto na 8,9 milijardi evra. Restrukturiranje će obuhvatiti sve delove kompanije, uključujući i brendove Audi i Porše, a otkazi će pogoditi zaposlene u Nemačkoj.

Prema navodima kompanije, pad profitabilnosti uglavnom je rezultat američkih carina i povećanih troškova prilagođavanja poslovanja, naročito u okviru Poršea, čiji je operativni profit u 2025. godini smanjen za čak 98 odsto i iznosio je samo 90 miliona evra.

Folksvagen se u poslednjih meseci suočio sa slabijom potražnjom na ključnim tržištima, posebno u Kini i Severnoj Americi. U Kini je u 2025. godini zabeležen pad prodaje od 1,4 odsto, dok su u Evropi i pre uvođenja američkih carina zabeleženi slični trendovi. Kompanija je smanjila ciljeve za proizvodnju električnih vozila, uključujući i brend Lamborgini, zbog sporijeg rasta potražnje nego što je očekivano.

Izvršni direktor Oliver Blume izjavio je: “Vidimo koliko je naš svet nestabilan i krhak, novi problemi se pojavljuju gotovo svakog meseca” i naglasio da rat u Iranu zasad ne utiče na lance snabdevanja, ali bi mogao uticati na potražnju za premijum brendovima. Blume je istakao i izazove koje predstavljaju makroekonomsko okruženje, ograničenja u međunarodnoj trgovini i geopolitičke tenzije, što dodatno povećava konkurenciju i volatilnost na tržištima sirovina, energije i valuta.

Prodaja Folksvagena na Bliskom istoku je mala, ali visoke marže znače da bi pad potražnje na tom tržištu mogao značajno uticati na profitabilnost. U Kini, gde domaće kompanije beleže rast, Folksvagen planira veliku kampanju kako bi povratio kupce i stabilizovao tržišni udeo.

Pročitaj još

Domaće

Javni dug Srbije pao na 41,3 odsto BDP-a, iznos 39 milijardi evra u januaru

Na kraju decembra prošle godine dug je bio 39,35 milijardi evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a

Published

3 hours ago

on

March 11, 2026

By

Na kraju decembra prošle godine dug je bio 39,35 milijardi evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a

Javni dug Republike Srbije na kraju januara 2026. godine iznosio je 39 milijardi evra, što predstavlja 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema najnovijim podacima, krajem decembra prethodne godine javni dug države iznosio je 39,35 milijardi evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a.

Na kraju 2024. godine javni dug Srbije bio je oko 38,9 milijardi evra, što je činilo 46,7 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na postepeno smanjenje udela javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod tokom poslednjih meseci.

Izvor ovih informacija je ekonomska agencija Beta, a finansijski podaci oslikavaju kretanje državnog zaduženja u kontekstu ukupnih ekonomskih pokazatelja.

Javni dug predstavlja ukupnu zaduženost države po osnovu domaćih i inostranih kredita i obveznica, a njegov udeo u BDP-u jedan je od glavnih indikatora fiskalne stabilnosti.

Za poređenje, na kraju 2024. godine dug je iznosio 38,9 milijardi evra (46,7 odsto BDP-a), a u decembru 2025. godine 39,35 milijardi evra (44,4 odsto BDP-a), dok je u januaru 2026. smanjen na 41,3 odsto BDP-a uz iznos od 39 milijardi evra.

Pročitaj još

U Trendu