Cena zlata dostigla najniži nivo usled geopolitičkih tenzija i rasta cena nafte iznad 100 dolara po barelu
Cena zlata pala je danas na oko 5.010 dolara po finoj unci, dok su investitori pažljivo pratili globalne geopolitičke rizike i iščekivali odluke vodećih centralnih banaka o monetarnoj politici ove nedelje. Trgovci su zadržali oprez zbog sukoba u Iranu, a tražnja za zlatom kao sigurnim utočištem ostala je visoka, navode ekonomske analize.
Geopolitičke tenzije dodatno su porasle nakon što je Iran u utorak pokrenuo nove napade na Ujedinjene Arapske Emirate, što je povećalo rizik od širenja regionalnog sukoba koji traje već treću nedelju. U isto vreme, rastuće cene energije izazvale su zabrinutost zbog inflacije, pa su investitori smanjili očekivanja da će američka centralna banka Federalne rezerve sniziti kamatne stope tokom godine.
Prema aktuelnim analizama, očekuje se da će centralne banke Sjedinjenih Američkih Država, evrozone, Velike Britanije i Japana zadržati postojeći nivo kamatnih stopa. Tržište će biti fokusirano na smernice kreatora politike i na mere koje planiraju kako bi odgovorili na ekonomske posledice eskalacije sukoba.
Akcije na evropskim berzama juče su uglavnom beležile rast, uprkos tome što je cena nafte prešla 100 dolara po barelu zbog povećanog rizika od ograničene ponude. Panevropski indeks STOXX 600 završio je dan sa rastom od oko 0,6 odsto, dok je indeks Frankfurtske berze DAX porastao za 0,7 odsto, francuski CAC 40 za 0,5 odsto, londonski FTSE 100 za 0,8 odsto, a italijanski FTSE MIB za 1,2 odsto.
Najveći doprinos rastu akcija dali su sektori komunalnih preduzeća, osiguranja, telekomunikacija, kao i naftnih i gasnih kompanija, dok su tehnološke i industrijske akcije zaostajale za širim indeksom. Tržišna kretanja ukazuju na nastavak neizvesnosti, dok investitori čekaju konkretne poteze centralnih banaka u odgovoru na aktuelne globalne izazove.
