Solarna elektrana snage 450 MW i baterijski sistem kapaciteta 250 MW/1 GWh biće izgrađeni u severoistočnoj Mađarskoj

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kreditno finansiranje u iznosu od 70 miliona evra za razvoj velikog hibridnog energetskog postrojenja u Mađarskoj, saopštila je banka. Projekat realizuje regionalni proizvođač energije Renalfa IPP i obuhvata izgradnju solarne elektrane snage 450 megavata (MW) i baterijskog sistema za skladištenje kapaciteta 250 MW/1 gigavat-čas (GWh) na lokaciji u severoistočnoj Mađarskoj.

Nakon završetka izgradnje, ovaj kompleks bi trebalo da proizvodi oko 448 GWh električne energije godišnje, što će doprineti ostvarenju cilja Mađarske da do 2030. godine pokrije 30 odsto ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Projekat je posebno značajan jer će proizvedena električna energija biti plasirana na tržište bez državnih subvencija ili dugoročnih korporativnih ugovora, što se u saopštenju EBRD ocenjuje kao potvrda poverenja u tržišni model finansiranja obnovljivih izvora.

Integracija solarne proizvodnje i baterijskog skladištenja ima za cilj da reši izazove nestabilnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora, poboljša fleksibilnost elektroenergetske mreže i ojača sigurnost snabdevanja električnom energijom, posebno u uslovima povećane volatilnosti tržišta. EBRD u saopštenju ističe da je ova investicija važan korak u jačanju energetske tranzicije i unapređenju regionalne energetske sigurnosti u srednjoj i istočnoj Evropi.

Prema objavljenim podacima, hibridni sistem će omogućiti bolje balansiranje sistema i doprineti većoj stabilnosti u snabdevanju električnom energijom. Mađarska na ovaj način nastavlja da ulaže u obnovljive izvore energije i infrastrukturne projekte koji smanjuju zavisnost od fosilnih goriva.

Ukupan broj novih EV dostigao 500.000 u prva tri meseca 2026, Italija beleži rast od 65 odsto

Na evropskom tržištu zabeležen je snažan skok prodaje električnih vozila, sa rastom od 51 odsto u martu ove godine, prema podacima analitičkih kuća New AutoMotive i E-Mobility Europe. Tokom marta, registrovano je 224.000 novih električnih vozila, dok je u prva tri meseca 2026. ukupno registrovano oko 500.000 EV, što predstavlja povećanje od 33,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Rast interesovanja za električna vozila povezan je sa naglim poskupljenjem goriva izazvanim krizom na Bliskom istoku, što podstiče potrošače na bržu tranziciju sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na električna.

Najveći udeo električnih vozila u ukupnoj prodaji i dalje beleže nordijske zemlje. Norveška je u martu imala 98 odsto novih registrovanih vozila na električni pogon, dok su Danska i Finska dostigle udele od 76 odsto i gotovo 50 odsto. U centralnoj i južnoj Evropi, Nemačka, Francuska, Španija, Italija i Poljska zabeležile su rast prodaje električnih vozila od oko 40 odsto u prvom kvartalu 2026. godine.

Italija, iako sporije prelazi na električna vozila, zabeležila je u martu rast prodaje od 65 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali učešće električnih vozila i dalje ostaje nisko, na 8,6 odsto ukupne prodaje. Francuska je dodatno ubrzala tranziciju uvođenjem državnih subvencija koje iznose do 5.700 evra za domaćinstva sa nižim prihodima, kao i kroz program socijalnog lizinga za putnike na većim udaljenostima.

Nemačka beleži rast prodaje električnih vozila od 42 odsto, dok automobilska industrija te zemlje prolazi kroz restrukturiranje i prilagođavanje novoj konkurenciji, naročito proizvođačima iz Kine.

Istraživanje je sprovedeno na osnovu podataka iz Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Poljske, Holandije, Belgije, Švedske, Austrije, Portugalije, Danske, Finske i Češke, kao i iz Norveške i Švajcarske.

Od 222 firme koje su platile otkup, samo 83 obnovile sisteme, dok je 4,3 odsto pretrpelo gubitke veće od milijardu jena

Najmanje 222 japanske kompanije uplatile su otkup hakerima tokom sajber-napada, ali oko 60 odsto njih nije uspelo da povrati svoje podatke, pokazuje anketa Japanskog instituta za promociju digitalne ekonomije i zajednice. U istraživanju, sprovedenom u januaru među 1.107 kompanija, 507 firmi prijavilo je da su bile meta ransomware napada, u kojima sajber-kriminalci zaključavaju pristup podacima i zahtevaju novčanu nadoknadu za njihovo otključavanje.

Među kompanijama koje su platile otkup, samo 83 su uspele da obnove svoje sisteme, dok 139 nije povratilo podatke. Dodatno, 141 firma prijavila je da su povratili podatke bez plaćanja otkupnine. Stručnjaci upozoravaju da plaćanje otkupnine finansira kriminalne i terorističke organizacije, a Institut naglašava da rezultati ankete jasno pokazuju da “plaćanje otkupnine ne garantuje oporavak podataka”.

Oko polovine ispitanih kompanija izjavilo je da su ukupni finansijski gubici – uključujući troškove otkupnine i oporavka sistema – iznosili između milion i 50 miliona jena. Istovremeno, 16 odsto preduzeća prijavilo je malu ili nikakvu štetu, dok je 4,3 odsto firmi pretrpelo gubitke od milijardu jena ili više.

Obnavljanje podataka trajalo je od jedne nedelje do mesec dana za 176 pogođenih firmi, dok je deo kompanija naveo da ni nakon tri meseca podaci nisu bili vraćeni. Jukimi Sota iz japanskog ogranka američke firme za sajber bezbednost Proofpoint savetuje: „Takođe je važno redovno praviti rezervne kopije podataka kako bi se šteta smanjila”, dok Institut preporučuje i redovno ažuriranje bezbednosnog softvera.