Region beleži pad prekogranične razmene električne energije, CBAM utiče na konkurentnost, potrebne hitne reforme
Zemlje Zapadnog Balkana zabeležile su pad komercijalno planirane prekogranične razmene električne energije sa državama članicama Evropske unije od 25% u prvom kvartalu 2026. godine, prema analizi Sekretarijata Energetske zajednice. Ova promena je ocenjena kao posledica nove ekonomske realnosti uzrokovane uvođenjem mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM), koji je stupio na snagu 1. januara ove godine.
Na Beogradskom energetskom forumu (BEF) 2026, koji se održava 11. i 12. maja u Beogradu, istaknuto je da Zapadni Balkan ne sme da čeka članstvo u Evropskoj uniji kako bi sproveo neophodne energetske reforme i tranziciju ka dekarbonizovanom tržištu. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski naglasio je da bi odlaganje tih reformi bilo preskupo i dovelo do gubitka konkurentnosti, dok bi zastarela infrastruktura i viši troškovi proizvodnje dodatno opteretili region.
“Postoji jedan jedini odgovor na aktuelne izazove, a to je integrisana, dekarbonizovana energetska tržišta, kakva promovišu EU i Energetska zajednica”, izjavio je Lorkovski. On je dodao da Zapadni Balkan ima značajan neiskorišćen potencijal obnovljivih izvora energije, i da bi slobodno kretanje domaće evropske energije preko granica doprinelo konkurentnosti tržišta, stabilnosti poslovanja i pristupačnijim cenama u kriznim periodima.
Branislava Jovičić, direktorka BEF i osnivač medijske platforme Balkan Green Energy News, istakla je da su energetika, sigurnost i tranzicija ključne teme za razvoj sektora. Ona je upozorila da geopolitičke krize, ratovi i novi evropski propisi, uključujući CBAM, stvaraju dodatni pritisak na snabdevanje i rast cena energenata. “Energetska politika više nije samo pitanje unutrašnje ekonomije, ona je strateški instrument i element spoljne politike koji definiše bezbednost država i regiona”, rekla je Jovičić.
Ministar energetike i rudarstva Crne Gore Admir Šahmanović ocenio je da regionu treba više zajedničkih inicijativa za uspešnu energetsku tranziciju i dekarbonizaciju. On je naglasio da zemlje regiona ne mogu samostalno sprovesti intenzivan tranzicioni proces i da je regionalna saradnja ključ za stabilne energetske sisteme i put ka EU. Lorkovski je podsetio da je Srbija usvojila relevantno zakonodavstvo za integraciju tržišta električne energije sa EU i da se do 16. maja očekuje mišljenje Evropske komisije o usklađenosti.
Zaključeno je da će za privlačenje investicija i uspešnu tranziciju biti potrebna kontinuirana ulaganja u tehničku ekspertizu, jačanje regulatornih institucija i bolja koordinacija među ministarstvima. Postepeno uvođenje sistema određivanja cene ugljenika, usklađenih sa standardima EU, ocenjuje se kao neophodno za uspostavljanje predvidivih i kredibilnih sistema klimatskog upravljanja u regionu.
