Nafta na berzi između 115 i 118 dolara, dizel u Banjaluci već na 3,29 KM, benzin dostiže 3 KM po litru

Cene dizela u Bosni i Hercegovini mogle bi dostići 3,80 KM (1,94 evra) po litru ukoliko se vrednost nafte na svetskim berzama zadrži između 115 i 118 dolara po barelu do sredine naredne sedmice, prema rečima stručnjaka za energetiku Almira Bečarevića. On je naglasio da bi u tom scenariju i benzin mogao koštati oko 3 KM (1,53 evra) po litru, dok su istorijski rekordi zabeleženi 2022. godine kada je dizel dostigao 3,87 KM (1,98 evra).

Bečarević je istakao da će rast cene nafte direktno uticati na rafinerijske cene, a da bi premašivanje nivoa od 3,87 KM bilo moguće ukoliko nafta pređe 120 dolara po barelu. “Sada smo već blizu tog nivoa, a da bismo ga premašili, cena nafte na berzama trebala bi dostići 120 dolara po barelu. U tom slučaju sigurno bismo prešli te cene”, izjavio je Bečarević.

Prema podacima sa terena, cena dizela na pojedinim pumpama u Banjaluci već je 3,29 KM (1,68 evra) po litru, a očekuje se dalji rast, potvrđuje Milovan Bajić, potpredsednik Grupacije za promet nafte i naftnih derivata Privredne komore Republike Srpske i direktor Krajinapetrola. Cena gasa je od početka sukoba na Bliskom istoku porasla za oko 100 odsto.

U poređenju sa tržištem Srbije, gde je cena goriva trenutno između 1,58 i 1,77 evra po litru, predviđa se novi rast administrativne cene već narednog petka, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava i kompanija. Ove promene dolaze u trenutku kada se cene goriva u regionu kreću u rasponu od 1 odsto do 30 odsto rasta, a vlasti prate situaciju i na polju smanjenja akciza i kontrole prodaje.

Novi predlog zakona zahteva objavu cenovnika na internet stranici i portalu podataka, ažuriranje prilikom svake promene cene

Trgovinski lanci u Srbiji biće obavezni da svakodnevno objavljuju cenovnike proizvoda na svojim internet stranicama i na Nacionalnom portalu otvorenih podataka, predviđa Predlog zakona o zaštiti potrošača koji je utvrdila Vlada Srbije i upućuje u skupštinsku proceduru. Prema ovom predlogu, svi trgovci moraće da ažuriraju cenovnik pri svakoj promeni cene, u realnom vremenu, kako bi podaci uvek odgovarali trenutnim cenama u prodavnici i onlajn prodaji, što omogućava potrošačima tačno i pravovremeno informisanje.

Iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine navode da su novine u zakonu usmerene na veću transparentnost, pouzdanost i efikasnost zaštite potrošača u digitalnom okruženju. Novi propisi uređuju i ugovore o prodaji robe sa digitalnim elementom, isporuku digitalnog sadržaja i digitalnih usluga. Takođe, uvode se obaveze i za pružaoce onlajn tržišta, odnosno prodaje robe preko onlajn platformi, koji će biti izjednačeni sa trgovcima u pogledu obaveza prema potrošačima.

Zakon predviđa i sankcionisanje nepoštenih poslovnih praksi, poput korišćenja lažnih potrošačkih recenzija, neoznačavanja plaćenih oglasa i dovođenja potrošača u zabludu u vezi sa tim da li su recenzije dali stvarni korisnici proizvoda. Takođe, uvodi se odgovornost trgovca za nesaobraznost robe zbog nepravilne instalacije ili zbog nedostataka u uputstvima, kao i odgovornost za nesaobraznost digitalne usluge ili sadržaja nastalu zbog nepravilne integracije u digitalno okruženje.

Ukoliko poslanici usvoje predlog zakona, biće unapređena i zaštita maloletnih lica i javnog zdravlja. Novi propisi pravno definišu zabranu prodaje maloletnicima ne samo klasičnih duvanskih i srodnih proizvoda, već i elektronskih uređaja za zagrevanje duvanskih ili biljnih proizvoda i elektronskih cigareta.

Prema navodima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, usvajanje ovog zakona predstavlja značajan korak ka modernizaciji tržišta i usklađivanju sa digitalnim trendovima, kao i ka jačanju prava potrošača u Srbiji.

Konzorcijum Logistika BiH traži povrat dela trošarina i PDV-a, amnestiju zabrana i rešavanje 17 i 18 ugovorenih tačaka

Konzorcijum Logistika BiH uputio je treći i poslednji apel nadležnim institucijama Bosne i Hercegovine i Evropske unije, najavljujući operativne proteste i blokadu granica prema EU koje će početi 23. marta. Kako navode, transportni procesi su dovedeni u stanje potpune neizvodljivosti, a prevoznici iz BiH su faktički onemogućeni da ostvaruju osnovno pravo na rad.

Kao ključan međunarodni problem istaknuto je pravo na rad u EU u režimu 90/180 dana. “Postavljamo jasno i nedvosmisleno pitanje – kako je moguće da profesionalni vozači iz Bosne i Hercegovine do 90 dana nisu sigurnosna pretnja, a od 91. dana postaju – iako poseduju sva potrebna dokumenta, licence i dozvole? Zahtevamo pravo na nesmetano obavljanje međunarodnog transporta, jasno definisan status profesionalnih vozača i amnestiju svih izrečenih zabrana ulaska za vozače iz BiH”, navodi se u saopštenju Konzorcijuma Logistika.

Drugi razlog protesta odnosi se na unutrašnje sektorske zahteve. Nakon 14 meseci obećanja bez realizacije, traži se hitan povrat dela trošarina na gorivo i povrat PDV-a za međunarodni transport, kao i realizacija zaključaka Uprave za indirektno oporezivanje kroz 18 tačaka radi uspostavljanja državne ravnopravnosti, ubrzanja procedura i smanjenja čekanja na granicama. Od Ministarstva komunikacija i transporta BiH očekuje se ispunjenje 17 dogovorenih tačaka, koje su već usaglašene sa predstavnicima sektora, i sprovođenje fiskalnog rasterećenja sektora.

Iz Konzorcijuma napominju da će protest biti demokratski, zakonit i profesionalno organizovan, bez incidenata i uz puno poštovanje naredbi i uputstava policije, graničnih službi i ministarstava. Koordinatori na terenu biće u stalnoj komunikaciji sa nadležnim institucijama i građanima, radi očuvanja reda, sigurnosti i dostojanstva svih učesnika.

“Ovo nije protest protiv države – ovo je borba za pravo na rad, dostojanstvo i opstanak sektora koji nosi ekonomiju Bosne i Hercegovine. Protesti će trajati do potpunog ispunjenja zahteva. Svako dalje ignorisanje problema znači direktnu odgovornost za kolaps transportnog sektora, poremećaj lanaca snabdevanja i ozbiljne ekonomske posledice po Bosnu i Hercegovinu”, poručuju iz Konzorcijuma Logistika.