Connect with us

Domaće

Vlada Srbije produžila ograničenje cene goriva za još 150 dana

Nove izmene uredbe obuhvataju evrodizel i benzin BMB 95, sa maksimalnim maloprodajnim cenama uvećanim za 20 ili 21 dinar po litru

Published

3 hours ago

on

pexels-photo-4744710

Nove izmene uredbe obuhvataju evrodizel i benzin BMB 95, sa maksimalnim maloprodajnim cenama uvećanim za 20 ili 21 dinar po litru

Vlada Republike Srbije donela je odluku da produži Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za dodatnih 150 dana, počev od 19. marta, prema izmenama objavljenim u Službenom glasniku. Odluka se odnosi na način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95.

Prethodna uredba, koja je stupila na snagu 22. januara i važila 60 dana, predviđala je da se najviša maloprodajna cena za evrodizel i benzin BMB 95 sa porezom na dodatu vrednost određuje na osnovu prosečne veleprodajne cene na teritoriji Srbije, uvećane za 20 dinara po litru, odnosno za 21 dinar od 21. februara.

U skladu sa uredbom, Ministarstvo rudarstva i energetike svakog petka obračunava prosečne veleprodajne cene derivata i najkasnije do 13 časova prosleđuje podatke Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine. Ovo ministarstvo potom najviše maloprodajne cene objavljuje na svojoj zvaničnoj internet stranici najkasnije do 15 časova. U slučajevima kada je petak neradni dan zbog državnog ili verskog praznika, cene se obračunavaju i objavljuju prethodnog radnog dana.

Privredni subjekti koji prodaju gorivo na stanicama za snabdevanje obavezni su da nove cene primene odmah po objavljivanju. Na najvišu maloprodajnu cenu derivata nije dozvoljeno dodavanje drugih naknada ili troškova osim onih koji su propisani uredbom ili posebnim propisima.

Ograničenje se ne odnosi na aditivirane derivate nafte koji su praćeni izjavom o dodatim aditivima, u skladu sa pravilnikom. Ministar energetike ima ovlašćenje da preciznije odredi način obračuna prosečne veleprodajne cene derivata evrodizel i evro premijum BMB 95.

Za nepoštovanje uredbe predviđene su novčane kazne u iznosu od 100.000 do dva miliona dinara za pravna lica, od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorna lica, i od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnike. Takođe, moguće je izricanje mere zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana. Nadzor nad sprovođenjem uredbe vrši Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Privatni sektor evrozone usporio rast na 50,5 poena, evro pao 0,2 odsto

Kompozitni PMI indeks pao sa 51,9 na 50,5 poena u martu, prinos na nemačke obveznice ostao na oko tri odsto

Published

28 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Kompozitni PMI indeks pao sa 51,9 na 50,5 poena u martu, prinos na nemačke obveznice ostao na oko tri odsto

Privatni sektor evrozone zabeležio je u martu najsporiji rast u poslednjih 10 meseci, pokazuju preliminarni podaci agencije S&P Global. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) pao je sa februarskih 51,9 poena na 50,5 poena, ali je ostao iznad ključne granice od 50 poena koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije aktivnosti. Tržišta su, prema ovim podacima, počela da očekuju povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.

Nemačka, koja je najveća ekonomija evrozone, beleži veći pad kompozitnog PMI indeksa od očekivanog, ali i dalje ostaje u zoni rasta. Francuska je treći mesec zaredom zabeležila vrednost indeksa ispod 50 poena, što ukazuje na pad aktivnosti. U obe zemlje sektor usluga pokazao je slabost, dok je prerađivačka industrija zabeležila nešto bolje rezultate.

Nakon objave ovih podataka, prinos na nemačke desetogodišnje obveznice ostao je gotovo nepromenjen na oko tri odsto, dok je evro oslabio za 0,2 odsto na 1,1593 dolara. Prema oceni glavnog ekonomiste agencije S&P Global, Krisa Vilijamsona, “preliminarni PMI za evrozonu šalje upozorenje na stagflaciju, jer rat na Bliskom istoku istovremeno podiže cene i guši privredni rast”.

Troškovi kompanija rastu najbržim tempom u više od tri godine, pre svega zbog skoka cena energije i poremećaja u lancima snabdevanja usled sukoba na Bliskom istoku. Ovi faktori dodatno ugrožavaju ionako slab ekonomski oporavak evrozone, dok tržišta sve više računaju na mogućnost povećanja kamatnih stopa kako bi se obuzdao novi talas inflacije.

Evropska centralna banka za sada zauzima oprezan stav i čeka nove ekonomske podatke, ali prema najavama nije isključeno da će već na sledećem sastanku o monetarnoj politici krajem aprila razmatrati povećanje kamatnih stopa.

Pročitaj još

Domaće

Putevi Srbije upozoravaju na zloupotrebu SMS poruka o putarini i saobraćajnim prekršajima

Građanima upućen apel da ne otvaraju sumnjive linkove i ne unose podatke sa platnih kartica zbog rizika od finansijske prevare

Published

48 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Građanima upućen apel da ne otvaraju sumnjive linkove i ne unose podatke sa platnih kartica zbog rizika od finansijske prevare

Javno preduzeće Putevi Srbije izdalo je 24. marta 2026. godine saopštenje u kojem upozorava građane na pojavu zlonamernih SMS poruka kojima se korisnici obaveštavaju o navodnoj nenaplaćenoj putarini, prekoračenju brzine ili drugim saobraćajnim prekršajima. U porukama se od građana traži da otvore link i unesu podatke sa platne kartice, što predstavlja ozbiljnu zloupotrebu i može dovesti do finansijskih gubitaka.

Putevi Srbije naglašavaju da takve poruke nisu poslate od strane ovog javnog preduzeća, te apeluju na sve korisnike da ne otvaraju sumnjive linkove niti dostavljaju lične ili finansijske podatke putem ovakvih kanala. Preduzeće podseća da je cilj ovakvih poruka isključivo krađa podataka i upozorava na povećan broj pokušaja finansijskih prevara ovim putem.

Iz Puteva Srbije poručuju da zvanične informacije o putarinama i saobraćajnim prekršajima građani mogu proveriti isključivo putem zvaničnih kanala komunikacije ovog preduzeća. Građani se pozivaju na oprez i preporučuje im se da u slučaju prijema sumnjivih poruka kontaktiraju nadležne institucije ili korisnički servis Puteva Srbije.

“Ne otvarajte linkove iz neproverenih izvora i ne unosite podatke sa platnih kartica kako biste sprečili moguće zloupotrebe”, ističu iz Puteva Srbije.

Ovim saopštenjem, Putevi Srbije žele da zaštite korisnike od potencijalnih finansijskih gubitaka i podstaknu bezbedno korišćenje digitalnih servisa u saobraćaju.

Pročitaj još

Domaće

Registracije novih automobila u EU porasle 1,4 odsto na 865.437 vozila u februaru

Prodaja električnih vozila na baterije dostigla 158.280 jedinica, rast od 20,6 odsto u odnosu na prošlu godinu

Published

48 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Prodaja električnih vozila na baterije dostigla 158.280 jedinica, rast od 20,6 odsto u odnosu na prošlu godinu

Prema najnovijim podacima Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA), u Evropskoj uniji tokom februara 2026. godine registrovano je 865.437 novih putničkih automobila, što predstavlja rast od 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj blagi porast označava preokret u odnosu na januar, kada je zabeležen pad registracija od 3,9 odsto na godišnjem nivou.

Najveća evropska tržišta pokazala su različite trendove: u Nemačkoj je zabeležen rast od 3,8 odsto, u Španiji 7,5 odsto, dok je u Italiji rast iznosio 14 odsto. Sa druge strane, Francuska je zabeležila značajan pad sa smanjenjem broja registracija za 14,7 odsto.

Segment električnih vozila na baterije (BEV) izdvojio se snažnim rastom, sa 158.280 novih registrovanih vozila, što je povećanje od 20,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Posebno su visoke stope rasta BEV vozila zabeležene u Nemačkoj (28,7 odsto), Francuskoj (27,8 odsto), Danskoj (26,1 odsto) i Italiji (81,3 odsto).

U februaru je u Evropskoj uniji najveći udeo među novim vozilima imala hibrid-električna vozila (HEV) sa 38,7 odsto, dok su vozila na benzin činila 23,1 odsto, električna vozila na baterije 18,3 odsto, plug-in hibridi (PHEV) 9,7 odsto, a vozila na dizel 8,1 odsto, navodi ACEA.

Analiza podataka za prva dva meseca 2026. pokazuje da je ukupni broj novih registracija pao za 1,2 odsto na 1.664.680 vozila, najviše zbog slabijeg januara. Udeo registrovanih električnih vozila na baterije u tom periodu iznosi 18,8 odsto.

Pročitaj još

U Trendu