Domaća industrija postaje sve zavisnija od uvoza sirovina, dok su regionalne razlike i unutrašnje migracije pojačane
Prema najnovijim demografskim i privrednim analizama iz marta 2026. godine, više od trećine ukupnog prošlogodišnjeg uvoza Srbije čine repromaterijali za domaću industriju, uključujući i one koji se proizvode na teritoriji Srbije. Ovakva struktura uvoza ukazuje na sve veću zavisnost domaćih proizvođača od stranih sirovina, jer privatna preduzeća nisu uspela da popune prazninu nastalu gašenjem nekadašnjih društvenih preduzeća, dok strane kompanije koje su preuzele deo tih poslova ne nude povoljne uslove.
Demografi upozoravaju da su unutrašnje migracije, izazvane sve većim regionalnim razlikama, sada mnogo veća pretnja opstanku zemlje nego iseljavanje iz Srbije. Najugroženije su male sredine, gde domaće firme, uprkos teškim okolnostima, predstavljaju jedini oslonac zajednice. U ovakvom okruženju, porodice se suočavaju sa neizvesnošću i često su prinuđene na više poslova kako bi obezbedile egzistenciju.
Ekonomski analitičari smatraju da slabija trgovinska razmena i niska konkurentnost domaće privrede, uz nejasnu državnu politiku, dodatno otežavaju izvoz na zapadna tržišta, dok za tržišta udaljenih zemalja nema dovoljno kvalitetne robe. Saglasni su da je potrebno bolje iskoristiti prilike na regionalnom tržištu.
Kada je reč o radnoj snazi, ukrajinsko tržište prikazuje paradoksalnu situaciju: istovremeno postoji visoka stopa nezaposlenosti i izražen nedostatak kvalifikovanih radnika, zbog čega poslodavci radnu snagu uvoze iz Indije, Pakistana, Bangladeša i centralnoazijskih zemalja.
Zaključak stručnjaka je da populaciona politika koja ne uvažava društvenu i privrednu realnost predstavlja bacanje novca. Za dugoročno povećanje nataliteta potrebno je unaprediti opšte uslove života porodica, posebno u manjim sredinama i lokalnim zajednicama.
