Vrednost novogradnje porasla 120 odsto, dok su rente u EU u poslednjih deset godina porasle 20 odsto
Prema najnovijim ekonomskim analizama, više od 70 odsto štednje domaćeg stanovništva u Srbiji usmereno je u nekretnine, što je trend koji, kako se navodi, neće skoro biti promenjen. Ovakva struktura štednje ojačana je činjenicom da je ova klasa imovine poslednjih godina gotovo pratila rast američkog indeksa akcija S&P 500, čime se potvrđuje popularna teorija da ‘cigla’ ostaje najpouzdanija investicija.
Najveći deo prihoda od nekretnina ostvaruje se kroz aprecijaciju vrednosti, odnosno rast cene stanova. Podaci pokazuju da su cene novogradnje od 2016. godine porasle oko 120 odsto. Rente su počele da rastu intenzivnije tek nakon pandemije, pod uticajem inflacije i povećanja broja stranih državljana zbog rata.
Iako nema preciznih domaćih podataka o rastu renti, prema Eurostatu, u Evropskoj uniji su kirije u poslednjih deset godina porasle 20 odsto, dok su cene stanova porasle više od 60 procenata. Sličan trend prisutan je i na domaćem tržištu, sa još većim stopama rasta stanova i renti, koje su u potpunosti određene tržištem, bez ikakve regulacije, za razliku od brojnih zemalja Zapadne Evrope.
Odnosi između cena nekretnina i renti su važan indikator za investitore, jer visok raskorak u dugom roku pokazuje gde se ostvaruju izuzetno visoki ili niski prihodi. Na srpskom tržištu, razlika od oko 40 procenata ukazuje na mogućnost buduće korekcije – kroz pad cena stanova ili rast renti, kako bi se odnos približio ravnoteži.
Poslednjih godinu dana zabeležen je pad renti nakon snažnog rasta u periodu od 2022. do 2024. godine. Ipak, analize pokazuju da nema prostora za značajniji rast renti u narednom periodu, što ostavlja mogućnost korekcije cene nekretnina, uprkos uvreženom mišljenju da se to ne može dogoditi.
Kao potencijalni okidači za promenu ovog trenda, navode se prelivanje ekonomske krize iz inostranstva, promena vlasti i prekid dotoka koruptivnog kapitala, kraj rata u Ukrajini i klizanje kursa dinara.
