Novi sistem omogućava proveru uplata po službenoj dužnosti i digitalizuje naplatu, a građani više neće donositi papirne dokaze

Državna uprava uvodi elektronsko plaćanje za 5.200 taksi i naknada do kraja godine, čime “donesite dokaz o uplati” odlazi u prošlost. Izmene Zakona o elektronskoj upravi stupile su na snagu i obavezuju sve organe javne uprave da omoguće digitalnu naplatu svojih usluga. Građani i privrednici više neće morati lično dokazivati uplatu, jer će državni organi proveravati izvršene transakcije po službenoj dužnosti.

Do 16. septembra svi republički, pokrajinski i lokalni organi moraju se registrovati na portal eUprava i sistem Plati. Time će službenici imati uvid u podatke o izvršenim uplatama. U pitanju je prvi korak u reformi parafiskalnih nameta i modernizaciji naplate neporeskih prihoda, za koju se NALED zalaže više od 15 godina, a koju Ministarstvo finansija sprovodi od prošle godine.

Digitalizacija naplate i transparentnost nameta

Da bi sistem elektronskog plaćanja funkcionisao potpuno, organi su u obavezi da do kraja oktobra unesu sve svoje takse i naknade u Jedinstvenu evidenciju. Nakon toga, treba ih povezati sa postupcima u Registru administrativnih postupaka. Ovaj proces omogućava da građani i privreda, putem sistema ePlati, izaberu uslugu i automatski dobiju podatke o iznosu i primaocu takse. Na taj način se smanjuje prostor za greške i zloupotrebe, jer papirna uplatnica više nije potrebna.

Prema podacima Republičkog sekretarijata za javne politike, do sada je u Jedinstvenu evidenciju uneto više od 5.200 pojedinačnih taksi i naknada na državnom i lokalnom nivou. Svoje namete je popisalo ili započelo 93 od 145 lokalnih samouprava, kao i 44 republička organa, što predstavlja značajan pomak ka transparentnosti.

Šta nova obaveza znači za građane i privredu

Za građane i kompanije, nova digitalizacija plaćanja znači manje papira, manje odlazaka na šaltere i veću sigurnost u evidentiranju uplata. Takođe, troškovi i obaveze biće transparentniji i predvidiviji, što je više od deset godina prepoznato kao izazov za privredu. “Ova promena će se najdirektnije osetiti u svakodnevnom kontaktu građana i privrede sa državom. Manje papira, manje odlazaka na šaltere i manje prostora za grešku – a više sigurnosti da je uplata pravilno evidentirana”, navela je Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a.

Cilj je da se kompletna i ažurna evidencija taksi i naknada poveže sa oko 8.000 postupaka iz Registra administrativnih postupaka. Više od 9.000 organa dobiće uvid u izvršene uplate. U međuvremenu, građani već mogu elektronski da plaćaju takse za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova putem sistema ePlati, a dostupna je i opcija “Opšta uplatnica”.

Podrška u tranziciji i dalje korake

Organima koji nisu završili popis tokom septembra biće omogućene dodatne obuke i podrška radi ubrzanja unosa podataka. U završnoj fazi reforme, plaćanje će biti omogućeno za sve postupke svih organa. Nakon izbora postupka, sistem automatski prikazuje potrebne takse i naknade, sa unapred popunjenim podacima za uplatu. Digitalizacija, kao rezultat, treba da smanji mogućnost zloupotreba, kao što su ponovna upotreba iste uplatnice ili menjanje podataka na papiru.

Reforma parafiskalnih nameta ima za cilj transparentnost i predvidivost, administrativno rasterećenje i u finalu ukidanje duplih ili previsokih nameta. Kao rezultat, očekuje se efikasnija i sigurnija javna uprava, uz pozitivne efekte za građane i privredu.

Čak 80% građana koristi AI za kupovinu, dok digitalni novčanici i IPS QR plaćanja beleže snažan rast

E-trgovina u Srbiji beleži snažan rast, sa 34,2 miliona transakcija karticama i elektronskim novcem u drugom kvartalu 2026. godine. To je povećanje od 28,5% u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Narodne banke Srbije. Vrednost dinarskih transakcija porasla je gotovo 35%, dosegnuvši 76,3 milijarde dinara.

Prema VisaStay Secure istraživanju, gotovo 80% građana koristi AI kao pomoć u kupovini, a 90% smatra da AI alati čine onlajn kupovinu bržom i lakšom. Ipak, kada je reč o samostalnom izvršavanju transakcija, poverenje u algoritme je niže. “Korišćenje AI alata postalo je deo našeg svakodnevnog života. Vidimo to kada tražimo najbolju cenu ili planiramo putovanje, ali radi i u pozadini, nevidljivo”, izjavila je Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka Visa za jugoistočnu Evropu.

Digitalni novčanici i promena u načinu plaćanja

Najveću potražnju na onlajn tržištu imaju odeća, obuća i modni dodaci, koje kupuje 76,9% onlajn kupaca. Sportska oprema čini 31,2%, dok su usluge dostave hrane na 27,5%. Nameštaj, oprema za dom i literatura su takođe dobro zastupljeni, sa udelom od 27,1% i 25,4%. Elektronika i bela tehnika učestvuju sa 20,6%, dok računari, tableti i mobilni telefoni beleže 18,6% udela.

Gotovina pri preuzimanju i dalje je dominantan način plaćanja, sa preko 70% korisnika koji ga preferiraju. Međutim, digitalni novčanici i beskontaktna plaćanja sve više dobijaju na značaju. Platforme poput Google Pay i Apple Pay omogućavaju trenutne transakcije putem mobilnih telefona. Predviđa se da će do 2026. godine više od 60% svetske populacije koristiti digitalne novčanike kao glavno sredstvo plaćanja.

Sigurnost, poverenje i regulativa u e-trgovini

VisaStay Secure studija je pokazala da 79% ispitanika veruje da će AI imati ključnu ulogu u zaštiti potrošača od prevara. S druge strane, poverenje opada kada tehnologija treba samostalno da obavlja transakcije. Novi Zakon o zaštiti potrošača, koji se primenjuje od avgusta 2026, nije uveo posebnu odgovornost za algoritme. Trgovac je i dalje odgovoran za saobraznost robe, bez obzira na upotrebu AI alata.

“U narednom periodu, AI i automatizacija nastaviće da jačaju poziciju u sektoru podrške kupcima. Korisničko iskustvo je presudno – jedan loš kontakt sa platformom zahteva niz kasnijih pozitivnih iskustava kako bi trgovac povratio poverenje kupca”, izjavio je Ivan Tanasković, predsednik eCommerce asocijacije Srbije.

Rast broja prodavnica i izazovi poverenja

Broj domaćih internet prodavnica dostigao je 6.278, što je 21,4% više nego godinu ranije. Podaci NBS ne uključuju plaćanje pouzećem, što znači da je stvarni obim e-trgovine još veći. Prošle godine zabeleženo je rekordnih 110,6 miliona internet kupovina karticama i elektronskim novcem, što je 34,3% više nego 2024. godine i čak 5,2 puta više nego 2020. godine.

Nedostatak poverenja i dalje je glavna barijera za deo kupaca, posebno jer je gotovo svaki peti ispitanik bio žrtva onlajn prevare. Pravo na odustanak od kupovine u roku od 14 dana ostaje zagarantovano, što dodatno štiti potrošače. S obzirom na trenutne trendove i razvoj digitalnog plaćanja, e-trgovina u Srbiji nastaviće da raste i u narednim godinama.

Mladi potrošači dvostruko češće koriste veštačku inteligenciju, a trgovci se prilagođavaju novim digitalnim navikama

Mastercard je u najnovijem izveštaju najavio da će svaki deseti onlajn kupac do 2030. godine rutinski koristiti AI agente za kupovinu i plaćanje. Ovo predviđanje oslanja se na istraživanje sprovedeno među 26.000 roditelja i tinejdžera uzrasta od 13 do 18 godina u 13 zemalja. Ključni podatak iz izveštaja jeste da mladi potrošači već sada dvostruko češće koriste veštačku inteligenciju u procesu donošenja odluka o kupovini nego njihovi roditelji.

AI agenti menjaju način kupovine i plaćanja

Prema podacima iz izveštaja „Kratka istorija budućnosti kupovine i plaćanja“, AI agenti će do kraja decenije obavljati rutinske kupovine kao što su nabavka namirnica, lekova i obnavljanje pretplata. Više od četvrtine tinejdžera (27%) izrazilo je spremnost da koristi potpuno automatizovanog AI asistenta za kupovinu, dok je među roditeljima taj procenat 16%. Ovi agenti će u budućnosti pregovarati o cenama, analizirati proizvode i donositi odluke u ime potrošača, što značajno menja tradicionalni proces kupovine.

Promene u poverenju i navikama mladih potrošača

Više od šestoro od deset mladih (62%) veruje da će veštačka inteligencija značajno uticati na način na koji njihova generacija kupuje. Skoro trećina tinejdžera (31%) više veruje preporukama AI nego savetima prijatelja, dok bi ih gotovo četvrtina (23%) pre poslušala nego roditeljski savet. Osim toga, tinejdžeri češće koriste AI da pronađu najbolje cene ili popuste (18% naspram 10% kod roditelja). Mlađi roditelji uzrasta od 18 do 34 godine na nedeljnom nivou koriste AI za istraživanje proizvoda češće nego oni stariji od 55 godina (14% prema 10%).

Trgovci prilagođavaju ponudu digitalnim korisnicima

Predviđanja iz ovog izveštaja ističu da trgovci više neće prilagođavati ponudu isključivo ljudima, već i AI agentima koji u sekundi mogu analizirati ogroman broj podataka, porediti proizvode i donositi odluke. Kao rezultat, digitalna iskustva, programi lojalnosti i strategije odnosa sa kupcima moraće da budu usmereni i prema novoj vrsti „kupca“ – mašinskim agentima koji postupaju u korist korisnika. Jelena Sretenović, potpredsednica i direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Mastercard-u, ističe: „Veštačka inteligencija nam već pomaže da odlučimo šta ćemo kupiti, a sutra će tu kupovinu moći da obavi umesto nas. Tehnologije poput Mastercard Agent Pay grade budućnost u kojoj možemo da poverimo mašinama da plaćaju u naše ime, uz to da kontrola sve vreme ostaje u rukama korisnika.“

Uticaj na tržište i poziv na pripremu za promene

Ove promene najviše će biti vidljive u segmentima rutinske kupovine, dok će šoping ostati rezervisan za otkrivanje i zadovoljstvo. Prema izveštaju, 67% roditelja smatra da će veštačka inteligencija obeležiti kupovne navike njihove dece, ali samo 5% veruje da će uticati na njihovu generaciju na isti način. Zbog toga Mastercard poziva potrošače i kompanije da se već sada pripreme za ovakvu budućnost kroz male, praktične korake. Takođe, saradnja sa vodećim svetskim futuristima ukazuje da inovacije u trgovini postaju deo svakodnevnog života, što će oblikovati odnose između trgovaca, kupaca i digitalnih asistenata do kraja decenije.