Najveći proizvođači sportske opreme uvode roze boju zbog povećane potražnje i vidljivosti na terenu, prema izjavama kompanijskih zvaničnika

Tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2026. godine, zapaženo je da najveći broj fudbalera nosi roze kopačke, nezavisno od brenda. Nike, Adidas, Puma i New Balance odlučili su se za istu jarku boju obuće, što je primećeno na gotovo svim utakmicama ovog takmičenja. Prema izjavama iz Nike tima za fudbalsku obuću, velika potražnja za smelijim nijansama i povratne informacije sportista i potrošača bili su ključni faktori za izbor roze boje. Odinga Nimako iz Nike-a naveo je da jarke boje, poput roze, pojačavaju osećaj samopouzdanja, naročito na velikim događajima. Sličnu strategiju ističe i Rob Šeldon iz New Balanca, koji navodi da je roze deo istraživanja energije i vidljivosti na terenu. Roze boja dodatno dolazi do izražaja jer nijedna reprezentacija nema dres u toj nijansi, osim što je gostujuća garnitura Belgije najbliža toj boji. Iako su sponzorski ugovori razlog što većina igrača nosi roze kopačke, brendovi najavljuju promene boja za sledeću sezonu klupskog fudbala. Pažnju sada privlače oni koji ostaju pri tradicionalnim bojama, poput Mesija i Ronalda.

Novi zakon predviđa zabranu društvenog rangiranja i predviđanja krivičnih dela, uz usklađenost sa evropskim regulativama

Srbija će uskoro dobiti prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, kojim će biti definisani uslovi za bezbednu i odgovornu primenu ove tehnologije, a domaća IT industrija dobiće okvir za dalji razvoj. Prema najavama, novi propis uvodi klasifikaciju modela veštačke inteligencije prema stepenu rizika, izričite zabrane pojedinih upotreba i obavezu da konačnu odluku uvek donosi čovek.

Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović istakla je da zakon neće uređivati samu tehnologiju, već rizike koji nastaju njenom primenom. „Ovakav zakon je izuzetno potreban zato što mi sada zapravo veštačku inteligenciju koristimo u svim sektorima. Veštačka inteligencija utiče na način kako pripremamo, recimo, emisije, na način kako radimo, kako istražujemo, kako donosimo određene odluke koje mogu biti i visokog i niskog rizika. I upravo je taj rizik osnovna tema ovog zakona“, navela je Gnjatović.

Modeli će biti razvrstani prema stepenu rizika: visokorizični sistemi, poput onih koji pomažu lekarima u dijagnostici, evidentiraće se u posebnom registru, dok će niskorizični, poput servisa za preporuku filmova, biti izuzeti od te obaveze. Zakon predviđa četiri kategorije rizika: zabranjeni, visok, srednji i minimalni rizik, a mere kontrole i nadzora biće prilagođene svakoj kategoriji.

Jedan od osnovnih principa zakona je da čovek ostaje poslednja instanca u donošenju odluka. „Veoma je važno da procesi budu transparentni i još važnije da odluka uvek zavisi od čoveka, a ne od softvera ili mašine“, naglasila je Gnjatović.

Zakon uvodi i zabrane za određene primene veštačke inteligencije. Savetnik za propise i inspekcije u NALED-u Milan Stefanović naveo je da su zabranjeni sistemi za društveno rangiranje građana, kao i oni koji predviđaju krivična dela ili prepoznaju emocije na radnom mestu, osim u psihoterapeutskim i istraživačkim svrhama gde su svrstani u visokorizične. Sistemi za analizu radnih biografija ili procenu kreditne sposobnosti biće tretirani kao visokorizični i podležu strogim pravilima zbog uticaja na prava i slobode građana.

Srbija je među prvim državama u regionu koje uvode nacionalni pravni okvir za veštačku inteligenciju, što je nastavak dosadašnjih ulaganja u infrastrukturu i podršku startap zajednici. Planirano je da zakon bude usklađen sa aktom Evropske unije o veštačkoj inteligenciji, uz napomenu da ne sme usporiti razvoj domaćeg IT sektora. „Važno nam je da zaštitimo građane koji koriste različite modele veštačke inteligencije, ali i da zakon ni na koji način ne spreči dalji razvoj sektora informacionih tehnologija i veštačke inteligencije. Siguran zakonodavni okvir pomaže i kompanijama koje žele da posluju u Srbiji i našim firmama koje svoje proizvode plasiraju na evropsko tržište“, rekla je Gnjatović.

Za nadzor nad sprovođenjem zakona biće zaduženo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kao i druge institucije, među kojima je predviđeno i osnivanje Agencije za veštačku inteligenciju. Ova agencija pratiće primenu zakona i imaće ovlašćenja da obustavi testiranja u slučaju incidenata, uz učešće tržišne inspekcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i inspekcije za informacionu bezbednost.

Vrednost prometa porasla 13,9 odsto, u Beogradu stan prodat za 2,6 miliona evra, kreditno finansiranje čini 14 odsto transakcija

Republički geodetski zavod saopštio je da je ukupna vrednost prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine dostigla približno dve milijarde evra, što je najviša zabeležena vrednost od početka vođenja Registra cena nepokretnosti. Najviša cena kvadratnog metra stana iznosila je 12.000 evra, a zabeležena je na teritoriji gradske opštine Savski venac, gde je za jedan stan izdvojeno ukupno 2,6 miliona evra.

Najskuplja kuća prodata je takođe na Savskom vencu za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 77.000 evra na Starom gradu. Od ukupno dve milijarde evra prometa, 337,9 miliona evra ostvareno je na delimično regulisanom tržištu, a u prva tri meseca 2026. godine zaključeno je 30.795 kupoprodajnih ugovora.

Podaci pokazuju rast ukupne vrednosti tržišta za 13,9 odsto i povećanje broja transakcija za 6,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Stanovi i dalje dominiraju tržištem, sa ukupnim iznosom od 1,2 milijarde evra, što predstavlja 62 odsto ukupne vrednosti svih prometovanih nepokretnosti. Kuće čine 152 miliona evra (8 odsto), građevinsko zemljište 122 miliona evra (6 odsto), poslovni prostori 92 miliona evra (5 odsto) i poljoprivredno zemljište 49 miliona evra (3 odsto).

Kada je reč o načinu plaćanja, 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što je povećanje od tri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U kupovini stanova kreditno plaćanje evidentirano je u 33 odsto ugovora, dok je prošle godine taj procenat bio 25 odsto.

U najvećim gradovima, Beograd je zabeležio rast broja kupoprodajnih ugovora od 9,5 odsto, uz ukupno izdvojenih 643 miliona evra za kupovinu stanova. U Novom Sadu broj transakcija povećan je za 6,1 odsto, dok je u Nišu zabeleženo smanjenje od 4,6 odsto, a u Kragujevcu od 6,1 odsto.

Među javnobeležničkim kancelarijama, najviše kupoprodajnih ugovora evidentirala je kancelarija javnog beležnika Ljubice Bajić iz Novog Sada sa 430 ugovora. Najveći obim novčanih sredstava na regulisanom tržištu zabeležila je kancelarija Dragine Divac iz Beograda sa 53,9 miliona evra, dok je na delimično regulisanom tržištu kancelarija Srbislava Cvejića iz Beograda ostvarila promet od 26,4 miliona evra. Najveći broj ugovora na delimično regulisanom tržištu evidentirala je kancelarija Maline Gojaković iz Užica sa 119 ugovora u prvom kvartalu 2026. godine.