Cene energenata skočile 10,9 odsto, dok je inflacija u Francuskoj, Španiji i Italiji nastavila rast

Preliminarni podaci Evrostata za maj pokazuju da je godišnja inflacija u evrozoni porasla na 3,2 odsto, sa aprilskih 3 odsto, dostigavši najviši nivo od septembra 2023. godine. Glavni faktor rasta su cene energenata, koje su u aprilu zabeležile međugodišnji skok od 10,9 odsto, naspram 10,8 odsto iz prethodnog meseca.

Cene usluga su takođe ubrzale rast na 3,5 odsto u maju, u poređenju sa 3 odsto u aprilu, dok je inflacija u kategoriji hrane, alkohola i duvana usporila na 2 odsto, što je niže u odnosu na aprilskih 2,4 odsto. Industrijski proizvodi, izuzimajući energiju, zabeležili su rast cena od 0,9 odsto, što je blagi porast u odnosu na 0,8 odsto iz aprila.

Analiza po najvećim privredama evrozone pokazuje različite trendove. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Nemačkoj je pala sa 2,9 odsto u aprilu na 2,7 odsto u maju. Nasuprot tome, u Francuskoj je zabeležen rast sa 2,5 odsto na 2,8 odsto, u Španiji sa 3,5 odsto na 3,6 odsto, dok je u Italiji inflacija porasla sa 2,8 odsto na 3,3 odsto.

Prema podacima Evrostata, glavni uzrok rasta ukupne inflacije u evrozoni jeste povećanje troškova energenata i usluga, dok je dinamika cena hrane, alkohola i duvana usporila. Ovi podaci ukazuju na nastavak inflatornih pritisaka u većini zemalja evrozone, izuzev Nemačke, gde je zabeležen pad stope inflacije.

Prva nagrada iznosi 15.000 evra, dok je rok za predaju radova 28. septembar, a rezultati do kraja oktobra

Kompanija CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisala je studentski arhitektonsko-urbanistički konkurs „Ekoton 26: Novi prostori suživota“, sa ukupnim nagradnim fondom od 30.000 evra. Prva nagrada iznosi 15.000 evra, druga 10.000 evra, a treća 5.000 evra (neto). Konkurs je otvoren za studente osnovnih i master studija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, bez obzira na oblast studija ili lične karakteristike.

Radovi na konkursu treba da odgovore na jedan od tri zadatka: urbana regeneracija – uvođenje prirode u grad, ruralna reanimacija – integrisanje tehnologija u selo, i socijalna kohezija – prostori za jačanje zajednice. Predložena rešenja mogu obuhvatiti zelene mostove za divlje životinje, ekološke nadvožnjake, linearne parkove iznad saobraćajnih koridora, propusne pešačke rute, kišne bašte, revitalizaciju ruralnih pejzaža, ekološku i modularnu gradnju, centre zajednice, međugeneracijske parkove, fleksibilne kulturne hubove, kao i inkluzivne urbane intervencije.

Rok za dostavljanje radova je 28. septembar, a rezultati konkursa biće objavljeni do kraja oktobra. Prijave se podnose anonimno pod šifrom, putem sajta https://ekoton-studentski.konkurs.rs/, gde je dostupna i kompletna konkursna dokumentacija. Učesnici mogu uključiti stručnjake kao konsultante u svoje timove.

Kako je izjavio Siniša Mauhar, direktor CRH za Adriju i Zapadni Balkan, „cilj ovog konkursa je uspostavljanje regionalne mreže mladih inovatora, kao i stvaranje baze vizionarskih prostornih modela koji će pomoći oblikovanju zajednica za bolje sutra. Naša misija je da gradimo budućnost u kojoj se ideje ne zadržavaju na papiru, već hrabro transformišu izgrađeni prostor.“

Radove će ocenjivati žiri koji čine profesor Branislav Mitrović (predsednik žirija), profesor Dejan Miljković, profesorka Zorica Savičić, arhitektkinja Anđela Karabašević i Siniša Mauhar. Organizatori pozivaju sve zainteresovane studente iz regiona da svojim inovativnim rešenjima doprinesu održivom razvoju zajednica.

Na području Zagreba postavljeno 33 zamke, nadzor traje do kraja septembra zbog rizika za kukuruz i vinovu lozu

Poljoprivredni proizvođači u regionu suočavaju se sa novim izazovom nakon što je japanska buba (Popillia japonica), poznata invazivna štetočina, početkom godine zvanično potvrđena na području zagrebačke park-šume Maksimir. Ovaj insekt napada više od 400 biljnih kultura, ugrožavajući prvenstveno kukuruz i vinovu lozu, ali i koštičave voćke, kruške i jabuke. Stručnjaci upozoravaju da klima u regionu pogoduje njenom širenju.

Porodica Krznar, koja gaji lešnike na 20 hektara, beleži povećane troškove zaštite zbog novih štetočina. “Pretprošle godine smrdljivi martin nam je naneo ogromnu štetu, uništio je gotovo polovinu plodova. Iako sam konvencionalni poljoprivrednik, borimo se ekološkim sredstvima, na što trošimo oko 1.000 evra po hektaru”, navodi uzgajivač lešnika Damir Krznar.

Plodovi napadnuti japanskom bubom dobijaju tamne mrlje, iznutra se suše i trule, dok odrasle jedinke uništavaju lišće, cvetove i plodove. Gusenice napadaju korenov sistem, što može značajno smanjiti prinos. U Maksimiru je postavljeno 33 lovke, a stručnjaci ih obilaze svake dve nedelje kao deo Akcionog plana za sprečavanje širenja štetočine.

“Ovo su lovke čiji je cilj da ulove odrasle jedinke, i mužjake i ženke. Ovaj štetočina je takozvani autostoper i vrlo se lako širi na velike udaljenosti prevoznim sredstvima, vazduhoplovnim i drumskim saobraćajem, ali i preko putnika”, izjavila je Maja Pintar iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu. Nadzor će trajati do kraja rujna, dokad traje razdoblje leta ovog tvrdokrilca.

Borbu dodatno otežava stroga evropska regulativa koja ograničava izbor sredstava za zaštitu bilja. “Zbog toga ostaje dovoljno prostora da se razne napasti prošire, što poljoprivrednicima otežava pravovremeno suzbijanje. Svedočimo nemilosrdnom širenju, što je vidljivo ne samo na ovom primeru, nego i na brojnim drugima”, upozorava Mladen Jakopović iz Hrvatske poljoprivredne komore.

Građani su pozvani da, ukoliko primete japansku bubu, odmah obaveste nadležne službe.