Nuriel Rubini očekuje univerzalni osnovni dohodak ili javno vlasništvo nad AI kompanijama zbog tehnoloških promena
Veštačka inteligencija može ubrzati rast BDP-a Sjedinjenih Američkih Država na čak 10 odsto godišnje do 2050. godine, smatra ekonomista Nuriel Rubini. On je u intervjuu za Bloomberg ocenio da će razvoj veštačke inteligencije i robota tokom narednih 20 do 25 godina dovesti do zamene velikog broja radnih mesta. Tradicionalna rešenja, kao što je povećanje starosne granice za penziju, prema njegovom mišljenju, neće biti dovoljna za očuvanje socijalnog sistema.
AI tehnologija i rast BDP-a SAD
Rubini procenjuje da bi godišnja stopa rasta BDP-a SAD do kraja decenije mogla da se poveća na između dva i četiri odsto, zatim do 2040. na oko šest odsto, a do 2050. na čak 10 odsto. Ove brojke nisu konsenzusna ekonomska prognoza, već optimističan scenario zasnovan na pretpostavci da će veštačka inteligencija izazvati istorijski skok produktivnosti. Međutim, prema zvaničnom izveštaju Uprave za socijalno osiguranje SAD, fond za penzije mogao bi da iscrpi rezerve u poslednjem kvartalu 2032. godine, dok su objedinjene rezerve fonda i fonda invalidskog osiguranja dovoljne do 2034. godine.
Univerzalni osnovni dohodak ili socijalizacija AI profita
Rubini smatra da bi masovno uvođenje veštačke inteligencije moglo da dovede do univerzalnog osnovnog dohotka. To je redovna novčana isplata svim građanima, bez obzira na zaposlenje ili visinu zarade. On navodi da bi podrška građanima bila potrebna ne samo posle penzionisanja, već i tokom radnog veka, jer AI smanjuje tražnju za ljudskim radom. Kao rezultat, ekonomska nužnost mogla bi da ubrza političke odluke o univerzalnom dohotku, a ne samo socijalni motivi.
Modeli preraspodele profita tehnoloških kompanija
Rubini vidi dva moguća modela preraspodele koristi od AI. Prvi je naknadna, „ex-post“ preraspodela kroz oporezivanje profita tehnoloških kompanija i isplatu univerzalnog dohotka. Drugi je unapred uspostavljena, „ex-ante“ preraspodela kroz javno vlasništvo nad delom najvrednijih AI kompanija. Ova opcija podrazumeva da država postane suvlasnik kompanija koje kontrolišu ključnu AI infrastrukturu i modele, što Rubini opisuje kao „neki oblik socijalizma“.
Primeri iz prakse i reakcije tržišta
Prema informacijama Financial Timesa, kompanija OpenAI je razmatrala mogućnost da američkoj državi ustupi vlasnički udio od pet odsto. Cilj je da javnost posredno učestvuje u rastu vrednosti i ekonomskim koristima koje donosi AI. Slične predloge mogle bi da usvoje i druge vodeće američke AI kompanije, iako su razgovori u ranoj fazi. Sem Altman, direktor OpenAI-ja, ranije je bio poznat zagovornik univerzalnog osnovnog dohotka. Tokom 2026. godine, Altman je revidirao stav i naglasio da same novčane isplate nisu dovoljne, već da građani treba da dobiju vlasničke udjele u kapitalu i bogatstvu koje stvaraju AI kompanije.
Društveni i ekonomski uticaji veštačke inteligencije
Veštačka inteligencija može izazvati promene u osnovnim ekonomskim odnosima. Kao rezultat, tržište rada, raspodela kapitala i socijalna sigurnost biće pod pritiskom da se prilagode. Očekuje se da će političke debate o univerzalnom dohotku i javnom vlasništvu nad AI kompanijama biti sve aktuelnije. Kako se AI razvija i stvara novu vrednost, pitanje preraspodele prihoda i kapitala postaće ključno za ekonomsku stabilnost i društvenu koheziju.
