Kamion sa 413.793 artikla nestao na ruti iz Italije ka Poljskoj, moguć nedostatak na tržištu pred Uskrs

Kompanija Nestle saopštila je da je tokom prošle nedelje tokom tranzita kroz Evropu ukraden kamion sa oko 12 tona KitKat čokoladica, ukupno 413.793 artikla iz novog asortimana ovog popularnog slatkiša. Incident se dogodio nedelju dana pred katolički Uskrs, što može izazvati nestašicu proizvoda na evropskom tržištu.

Kamion je pre krađe napustio centralni deo Italije i bio je na putu ka Poljskoj, sa zadatkom da distribuira čokoladice u zemljama duž rute. Iz Nestlea su naveli da nisu precizirali tačnu lokaciju nestanka, ali je potvrđeno da su i vozilo i tovar nestali bez traga tokom transporta između proizvodnog postrojenja i distributivnih centara.

Predstavnici kompanije potvrdili su da je istraga u toku u saradnji sa lokalnim vlastima i partnerima u lancu snabdevanja. Iz Nestlea upozoravaju da bi ukradene čokoladice mogle da se pojave na nezvaničnim tržištima širom Evrope.

Kompanija je saopštila da se poreklo ukradenih artikala može identifikovati putem skeniranja bar kodova sa omota, a u slučaju poklapanja skener daje jasne instrukcije za kontaktiranje kompanije i prosleđivanje dokaza nadležnim organima.

Nestanak velike količine slatkiša neposredno pred praznike može uticati na potrošače i partnere u distributivnom lancu, dok se istraga o krađi intenzivno nastavlja.

Automatizovani sistemi generisali su rast od 187%, dok je agentic AI saobraćaj skočio 8.000% tokom godine

Kompanija Human Security objavila je da su botovi i sistemi veštačke inteligencije tokom 2025. godine prvi put nadmašili ljudske korisnike kao dominantan izvor internet saobraćaja. Prema izveštaju „State of AI Traffic“, automatizovani saobraćaj porastao je za 187% u periodu januar–decembar 2025, dok je AI i bot saobraćaj rastao gotovo osam puta brže od ljudskog. Analiza je realizovana na osnovu više od jednog kvadriliona internet interakcija na platformi Human Defense Platform.

Automatizovani sistemi, uključujući napredne jezičke modele kao što su ChatGPT, Claude i Gemini, sve više zamenjuju ljude u svakodnevnim digitalnim zadacima i procesima. Izvršni direktor Human Security, Stu Solomon, izjavio je: „Internet je izgrađen na pretpostavci da se sa druge strane ekrana nalazi čovek – ali ta pretpostavka se vrlo brzo menja.“

Najizraženiji rast beleži segment agentic AI, odnosno autonomnih AI agenata koji izvršavaju zadatke bez direktne ljudske kontrole. Saobraćaj koji generišu ovakvi sistemi, na primer OpenClaw, u 2025. godini je povećan za čak 8.000%. Ovi alati pretražuju internet, donose odluke i izvršavaju radnje samostalno, što značajno menja strukturu i dinamiku digitalnog ekosistema.

Izveštaj Human Security ukazuje i na metodološka ograničenja ove analize, jer podaci zavise od uzorka i načina identifikacije botova. Profesor informatike na Univerzitetu Indiana, Filippo Menczer, upozorava da ne postoji jedinstvena baza svih internet interakcija i da je identifikacija botova putem „user-agent“ oznaka često nepouzdana. Ipak, trendovi su jasni – mašine su postale dominantni korisnici mreže.

Izvršni direktor Cloudflare-a, Matthew Prince, naveo je da su botovi činili oko 20% internet saobraćaja pre pojave generativne AI, a sada se očekuje da će AI botovi definitivno nadmašiti ljudski saobraćaj najkasnije do 2027. godine. Ključni razlog za ovakav rast je „eksplozija generativne AI i njena gotovo nezasita potreba za podacima“.

Važno je napomenuti da automatizovani saobraćaj ne mora biti nužno štetan, jer uključuje i korisne funkcije poput AI pretrage rezultata, autofill opcija i digitalnih asistenata. Solomon ističe: „Podela na ‘mašine loše, ljudi dobri’ jednostavno više nije realna. Moramo naučiti da živimo u svetu gde mašine deluju u naše ime – i da izgradimo poverenje u taj sistem.“

Ovi podaci predstavljaju prelomni trenutak za digitalnu ekonomiju i otvaraju nova pitanja o kontroli, merenju publike i uticaju na medije, oglašavanje i poslovne modele.

Tramp produžio pauzu u napadima za 10 dana dok tržišta precenjuju mogućnost brzog rešenja sukoba

Američki ekonomista i investitor Nurijel Rubini izjavio je da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao da eskalira rat sa Iranom, što bi, prema njegovoj proceni, moglo dovesti do ekonomske situacije slične stagflaciji iz 1970-ih godina. Rubini je na marginama Ambrozeti foruma u italijanskom Černobiju rekao da Tramp verovatno neće tražiti “izlaz iz rata” jer bi to narušilo njegov politički kredibilitet pred kongresne izbore u novembru.

“Moje mišljenje je da će odlučiti da eskalira. Planiraće da zauzme ostrvo Harg, nastavi bombardovanja, zajedno sa Izraelom, ciljajući iransko rukovodstvo i vojne strukture”, naveo je Rubini, podsećajući na dva moguća scenarija. U idealnom slučaju, eskalacija bi mogla dovesti do kraćeg rata i eventualnog pada režima u Iranu, što bi dugoročno stabilizovalo tržišta i geopolitičku situaciju. S druge strane, nastavak blokade Ormuskog moreuza ili napadi na energetske objekte u Zalivu mogli bi, prema njegovim rečima, izazvati globalnu stagflaciju nalik na 1970-te.

Tržišta su poslednjih dana pokazivala optimizam u pogledu rešenja sukoba, ali Rubini smatra da je šteta već učinjena i da bi prekid vatre pod iranskim uslovima oslabio Trampov kredibilitet i uticao na ishod izbora. “Ako dođe do prekida vatre pod uslovima koji su iranski, on će izgledati kao gubitnik – njegov kredibilitet je slabiji, sigurno će izgubiti izbore. Moj argument je da će, suprotno intuiciji, odlučiti da eskalira”, naglasio je Rubini.

On je upozorio da tržišta trenutno precenjuju mogućnost brzog završetka sukoba i da rizik od dugotrajnog rata sa posledicama sličnim 1970-im još uvek nije dovoljno uračunat u cene. Tramp je, prema dostupnim informacijama, u četvrtak produžio pauzu u napadima na energetske objekte u Iranu za dodatnih 10 dana radi nastavka pregovora o mirovnom sporazumu, ističući da su razgovori u toku i da “idu veoma dobro”. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države nastavljaju da šalju dodatne snage na Bliski istok.