Privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo 500 miliona dolara, dok je internetu trebalo 15 godina da dostigne milijardu korisnika, a AI je to postigla za samo dve godine
Globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom (AI) svečano je otvoren danas u Ženevi, gde je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš istakao da je za internet bilo potrebno 15 godina da dostigne milijardu korisnika, dok je AI isti rezultat postigla za samo dve godine. Gutereš je naglasio da brzina kojom se AI razvija menja i oblikuje svet, postavljajući pitanje da li će čovečanstvo uspeti da zajedno oblikuje ovu transformaciju ili će dozvoliti da ona oblikuje nas.
Prema njegovim rečima, AI sistemi više nisu samo alati koji čekaju ljudska uputstva, već pišu programski kod, deluju samostalno na internetu i donose odluke uz sve manji nadzor ljudi. Institucije, kako je rekao, nisu bile osmišljene da upravljaju mašinama koje samostalno donose odluke, a postoje granice koje, kada se pređu, ne mogu biti vraćene.
Drugo upozorenje odnosi se na koncentraciju moći – računarska snaga, podaci i stručni kadrovi nalaze se u rukama malog broja kompanija i država. Gutereš je upozorio da bi digitalni jaz mogao prerasti u jaz u oblasti AI, pogoršavajući razvojne, bezbednosne i suverenitetske probleme država.
Prošle godine privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo pola milijarde dolara, dok su javna ulaganja u kapacitete zemalja u razvoju znatno manja. U tom kontekstu, Gutereš je najavio da će uskoro Generalnoj skupštini UN predstaviti preporuke za osnivanje Globalnog fonda za veštačku inteligenciju, sa ciljem razvoja stručnih znanja, podataka i dostupnih računarskih kapaciteta širom sveta.
Gutereš je podsetio i na Inicijativu za ekološku transparentnost u AI sektoru, pokrenutu pre dve sedmice, kojom se od velikih kompanija traži javno objavljivanje podataka o emisiji ugljenika, potrošnji vode i korišćenju zemljišta, uz zahtev da do 2030. godine svi data centri koriste obnovljive izvore energije.
Posebnu zabrinutost izrazio je zbog upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe i razvoja smrtonosnih autonomnih sistema naoružanja. Pozvao je vlade na hitnu akciju, AI kompanije da prihvate odgovornost srazmernu svojoj moći, a naučnu zajednicu da nastavi da pruža dokaze i stručno znanje.
Na forumu u Ženevi, koji traje do 10. jula, učestvuje veliki broj zvaničnika i stručnjaka, među kojima je i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije Mihailo Jovanović, kao i premijer Luksemburga Lik Friden. Globalni dijalog predstavlja prvu svetsku međuvladinu platformu za upravljanje AI, osnovanu u okviru Pakta za budućnost i Globalnog digitalnog sporazuma, koje su države članice UN usvojile u septembru 2024. godine.
Dijalog omogućava vladama, međunarodnim organizacijama, akademskoj zajednici, civilnom društvu i privatnom sektoru da razmenjuju iskustva i jačaju međunarodnu saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
