U 2025. godini broj zaposlenih pao na 2,87 miliona, istovremeno izdato 34.146 dozvola za privremeni boravak i rad strancima
Tržište rada u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima jer ponuda radne snage kontinuirano opada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini broj zaposlenih smanjen je za 28.000, na ukupno 2,87 miliona. Istovremeno, broj stanovnika starosti od 15 do 64 godine smanjen je za više od 41.000.
Manjak radne snage i potreba za strancima
Ovi podaci pokazuju da tržište rada u Srbiji ulazi u fazu strukturnih promena. Problem manjka radne snage više nije vezan samo za pojedine sektore poput građevinarstva ili poljoprivrede, već pogađa i proizvodnju, ugostiteljstvo, zanate i druge industrije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obilaska jugoistoka zemlje istakao da je u svim oblastima sve teže pronaći radnike. On je naveo: „Svuda je problem, sve manje radnika, sve više ćemo morati da uvozimo radnika, i sve više dozvola radnih moramo da izdajemo.“ Kao rezultat promena na tržištu rada, poslodavci su u 2025. godini na portalu Infostud objavili 62.632 oglasa za posao, što je pad od 15 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, deficit radne snage nije nestao, već se produbljuje, posebno kod zanatskih zanimanja.
Stranci na srpskom tržištu rada
Zbog toga raste broj stranih radnika u Srbiji. Preko Portala za strance, do kraja novembra 2024. izdato je 34.146 jedinstvenih dozvola za privremeni boravak i rad. Država je najavila mogućnost izdavanja čak 100.000 radnih dozvola tokom 2025. godine, što govori o obimu potreba privrede za dodatnom radnom snagom. Infostudovo istraživanje pokazuje da je 23% poslodavaca već angažovalo strance, dok još 55% to planira. Najveći deficit primećen je u građevinarstvu, ugostiteljstvu, metalskoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji. Strani radnici angažovani su kao zidari, varioci, vozači, radnici u proizvodnji i logistici, kuvari i dostavljači, ali i u pojedinim IT i stručnim zanimanjima.
Implikacije za privredu i prava radnika
Uvođenje stranih radnika nije bez izazova. Inspektorat za rad je u 2025. godini tokom kontrola zatekao 2.131 stranog državljanina na radu. Kod 305 njih utvrđeno je da rade bez ugovora, dok 249 nije imalo jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad. Poseban problem javlja se u poljoprivredi, gde je potreba za sezonskim radnicima visoka, a domaća radna snaga nije dovoljna da odgovori na zahteve proizvodnje. Ako proizvođači ne mogu da obezbede dovoljan broj berača u kritičnim periodima, deo roda ostaje neiskorišćen, što direktno utiče na prihod i ponudu hrane na tržištu.
Promene očekivanja i izazovi za produktivnost
Tržište rada u Srbiji se menja pod uticajem migracija, starenja stanovništva i novih očekivanja zaposlenih u pogledu zarade i uslova rada. Poslodavci nude prosečne zarade za zidare od oko 226.500 dinara, mehaničare 220.800, autolimare 146.000, a automehaničare oko 130.000 dinara. Ipak, ni to nije dovoljno da privuče dovoljan broj domaćih radnika. Strani radnici postaju deo rešenja, ali šira privredna stabilnost zahteva i ulaganja u produktivnost, bolje uslove rada i obrazovanje. Masovan uvoz radne snage ne može biti zamena za dugoročne mere zadržavanja domaće radne snage i povećanja konkurentnosti privrede.
