Tehničko stanje vozila važnije za gotovo polovinu kupaca, budžeti porasli kod 41 odsto ispitanika

Tržište polovnih automobila u Srbiji zadržalo je visoku potražnju tokom prvih osam meseci 2026. godine. Prema najnovijem istraživanju sajta Polovni automobili, prodaja polovnih vozila iz uvoza ostala je gotovo identična u odnosu na isti period 2025. godine. Istraživanje, sprovedeno tokom leta među blizu 4.000 posetilaca sajta, pokazuje da čak 44 odsto ispitanika planira kupovinu automobila do kraja godine.

Tehničko stanje polovnih automobila važnije od cene

Oko 49 odsto anketiranih nije promenilo budžet za kupovinu, dok je 41 odsto ispitanika povećalo iznos koji su spremni da izdvoje za polovno vozilo. Samo deset odsto učesnika smanjilo je svoj planirani budžet. Međutim, kao rezultat stabilizacije cena polovnih automobila u 2026. godini, percepcija trenutnog tržišta ostaje podeljena. Najviše ispitanika, odnosno 39 odsto, smatra tržište nepovoljnim, dok 38 odsto vidi stanje kao neutralno. Sa druge strane, 30 odsto anketiranih ocenjuje tržište kao povoljno za kupce.

Kriterijumi kupaca i spremnost na kompromis

Kada je reč o prioritetima, tehničko stanje polovnih automobila i istorija vozila ključni su faktori za gotovo polovinu potencijalnih kupaca. Cenu kao najvažniji kriterijum navodi 22 odsto ispitanika, dok starost i kilometražu automobilâ ističe 18 odsto. Tek sedam odsto kupaca ističe troškove održavanja kao glavni faktor, a tri odsto potrošnju goriva.
Ipak, većina kupaca nije spremna na kompromis. Preciznije, 44 odsto učesnika ankete navodi da ne bi pravilo kompromis po pitanju glavnih kriterijuma. Među onima koji bi ipak prilagodili izbor, 26 odsto bi pre prihvatilo stariji automobil, a 20 odsto manji ili slabije opremljen model. Samo devet odsto kupaca bilo bi spremno da izabere vozilo sa većom kilometražom.

Uticaj političke i ekonomske neizvesnosti

U međuvremenu, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora dodatno povećava neizvesnost na tržištu polovnih vozila. Anketa pokazuje da je interesovanje za kupovinu i dalje veliko, ali su odluke oprezne. Kao rezultat, očekuje se nastavak trenda pažljivog odabira vozila, gde kupci radije biraju bolje tehničko stanje i proverenu istoriju vozila nego povoljniju cenu ili niže troškove. Budžeti su kod značajnog dela kupaca povećani, ali to ne znači spremnost na odustajanje od ključnih kriterijuma. S obzirom na aktuelne političke i ekonomske okolnosti, ostaje da se vidi kako će se ponašanje kupaca menjati do kraja godine.

Napad na proizvodnu firmu na Bliskom istoku pokazuje kako napadači koriste administratorska prava i Group Policy za iznudu bez šifrovanja

Kaspersky je u najnovijem izveštaju otkrio napad ransomverom Payload na proizvodnu kompaniju na Bliskom istoku. Novi napad uopšte ne koristi tradicionalno šifrovanje podataka, već napadači preuzimaju kontrolu nad celom mrežom, što predstavlja značajan zaokret u taktici iznude podataka.

Napad bez šifrovanja: promene u strategiji ransomvera

Ovaj napad, prema izveštaju Globalnog tima za hitno reagovanje kompanije Kaspersky, pokazuje da se sajberkriminalci sve više oslanjaju na tzv. iznudu bez šifrovanja (encryptionless extortion). Napadači su kompromitovali administratorske naloge, najverovatnije fišingom, i zatim pristupili korporativnoj mreži preko standardnih VPN ulaza. Zlonamerni akteri su koristili legitimne administrativne alate kao što je Active Directory. Kreirali su zlonamerni Group Policy Object (GPO) nazvan Payload, kojim su isključili lokalne administratorske naloge i nametnuli poruke o otkupu na sve računare. Kao rezultat, napad je prošao neprimećeno, jer su sve aktivnosti izgledale kao regularan IT rad.

Eksfiltracija podataka i objavljivanje na Dark webu

U ovom slučaju, napadači nisu šifrovali podatke, već su ih iskoristili za eksfiltraciju vrednih informacija. Nakon krađe podataka i zaključavanja administratorskih naloga, eksfiltrirane informacije objavili su na Dark webu kako bi izvršili dodatni pritisak na žrtvu. Ova metoda „preuzmi i iznudi“ sve češće zamenjuje tradicionalne ransomver napade koji su se oslanjali isključivo na kriptografsko zaključavanje fajlova. Elsayed Elrefaei, stručnjak Globalnog tima za hitno reagovanje kompanije Kaspersky, istakao je: „Taktike koje stoje iza Payload-a predstavljaju još jedan korak u razvoju taktika sajberkriminalaca. Kada napadači preuzmu kontrolu nad centralnim mrežnim pravilima, tradicionalno skeniranje krajnjih tačaka možda neće biti dovoljno dokle god je zlonamerna Group Policy politika aktivna. Organizacije moraju da daju prioritet blokiranju zlonamernih politika na izvoru, zaštite administratorske akreditive i usmere odbranu na praćenje ponašanja, a ne samo na detekciju malvera.“

Preporuke za zaštitu od napada ransomverom Payload

Kompanija Kaspersky savetuje IT administratore da pažljivo prate sve izmene u GPO objektima i podešavaju bezbednosna upozorenja za svako novo pravilo povezano sa korenom mreže. Takođe, preporučuje se višefaktorska autentifikacija otporna na fišing za svaki pristup administrativnim mrežnim sistemima i VPN tačkama. Osim toga, važno je ograničiti administratorske privilegije, posebno „Domain Admin“ naloge, na minimalan broj izolovanih sistema. Na kraju, incident na Bliskom istoku potvrđuje zaključke iz izveštaja State of Ransomware 2026: napadači sve češće primenjuju inovativne metode iznude bez šifrovanja podataka, fokusirajući se na trenutni poremećaj poslovanja i javno objavljivanje ukradenih informacija.

Irski regulator utvrdio nepravilnosti u čuvanju i korišćenju lokacijskih podataka kompanije, Gugl mora da uskladi praksu u roku od šest meseci

Irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) izrekla je Google-u kaznu od 403 miliona evra zbog nepravilnosti u obradi podataka o lokaciji korisnika. Kazna je rezultat istrage o načinu na koji je američka tehnološka kompanija postupala sa podacima korisnika u Evropskoj uniji između 2018. i 2020. godine. Fokus ispitivanja bili su načini na koje su funkcije “Aktivnost na vebu i u aplikacijama”, “Istorija lokacija” i “Tačnost lokacije” prikupljale i čuvale podatke.

DPC je naveo da korisnici možda nisu bili svesni kako Google koristi podatke o njihovoj lokaciji. Kao rezultat toga, ti podaci mogli su da se upotrebe i za ciljano oglašavanje ili za zaključivanje o interesovanjima korisnika bez njihovog jasnog pristanka. Regulator je takođe utvrdio da je kompanija čuvala podatke duže nego što je bilo potrebno, čime je dodatno ugrozila kontrolu korisnika nad ličnim informacijama.

Obrada podataka o lokaciji korisnika

Google je prema nalazu DPC-a prekršio pravila Evropske unije o zaštiti privatnosti (GDPR) u nekoliko ključnih aspekata. Pre svega, korisnici nisu imali jasne informacije o tome na koji način i u koju svrhu kompanija koristi podatke o njihovoj fizičkoj lokaciji. Pored toga, Gugl je podatke zadržavao i nakon što su korisnici pokušali da ograniče prikupljanje ili obrišu postojeće informacije. To je, prema regulatoru, dovelo do narušavanja transparentnosti i prava korisnika na privatnost.

U istrazi, koja je započeta 2020. godine posle žalbi više evropskih organizacija za zaštitu potrošača, uključujući i panevropsku organizaciju BEUC, utvrđeno je da su postojale sistemske slabosti u načinu na koji Gugl upravlja lokacijskim podacima. Kao rezultat, kompaniji je naloženo da u roku od šest meseci izvrši usklađivanje sa GDPR regulativom.

Regulatorne posledice i širi evropski kontekst

Irska Komisija za zaštitu podataka je nadležna za nadzor nad većinom velikih američkih tehnoloških kompanija koje posluju u Evropskoj uniji. Prema navodima DPC-a, paralelno se vode još tri istrage protiv Gugla, sve u naprednoj fazi. Ove mjere pokazuju pojačanu regulatornu aktivnost prema tehnološkim gigantima, posebno kada je reč o zaštiti ličnih podataka i privatnosti korisnika na evropskom tržištu.

Osim toga, kazna od 403 miliona evra predstavlja jednu od najviših izrečenih u oblasti zaštite privatnosti u EU. Na ovaj način, evropski regulatori šalju jasnu poruku globalnim tehnološkim kompanijama o neophodnosti striktne primene GDPR standarda. Kompanija će morati da izmeni svoje interne procese i obavesti korisnike o načinu prikupljanja i korišćenja podataka, što može uticati na dalji razvoj digitalnog oglašavanja i personalizovanih usluga u regionu.