Irski regulator utvrdio nepravilnosti u čuvanju i korišćenju lokacijskih podataka kompanije, Gugl mora da uskladi praksu u roku od šest meseci

Irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) izrekla je Google-u kaznu od 403 miliona evra zbog nepravilnosti u obradi podataka o lokaciji korisnika. Kazna je rezultat istrage o načinu na koji je američka tehnološka kompanija postupala sa podacima korisnika u Evropskoj uniji između 2018. i 2020. godine. Fokus ispitivanja bili su načini na koje su funkcije “Aktivnost na vebu i u aplikacijama”, “Istorija lokacija” i “Tačnost lokacije” prikupljale i čuvale podatke.

DPC je naveo da korisnici možda nisu bili svesni kako Google koristi podatke o njihovoj lokaciji. Kao rezultat toga, ti podaci mogli su da se upotrebe i za ciljano oglašavanje ili za zaključivanje o interesovanjima korisnika bez njihovog jasnog pristanka. Regulator je takođe utvrdio da je kompanija čuvala podatke duže nego što je bilo potrebno, čime je dodatno ugrozila kontrolu korisnika nad ličnim informacijama.

Obrada podataka o lokaciji korisnika

Google je prema nalazu DPC-a prekršio pravila Evropske unije o zaštiti privatnosti (GDPR) u nekoliko ključnih aspekata. Pre svega, korisnici nisu imali jasne informacije o tome na koji način i u koju svrhu kompanija koristi podatke o njihovoj fizičkoj lokaciji. Pored toga, Gugl je podatke zadržavao i nakon što su korisnici pokušali da ograniče prikupljanje ili obrišu postojeće informacije. To je, prema regulatoru, dovelo do narušavanja transparentnosti i prava korisnika na privatnost.

U istrazi, koja je započeta 2020. godine posle žalbi više evropskih organizacija za zaštitu potrošača, uključujući i panevropsku organizaciju BEUC, utvrđeno je da su postojale sistemske slabosti u načinu na koji Gugl upravlja lokacijskim podacima. Kao rezultat, kompaniji je naloženo da u roku od šest meseci izvrši usklađivanje sa GDPR regulativom.

Regulatorne posledice i širi evropski kontekst

Irska Komisija za zaštitu podataka je nadležna za nadzor nad većinom velikih američkih tehnoloških kompanija koje posluju u Evropskoj uniji. Prema navodima DPC-a, paralelno se vode još tri istrage protiv Gugla, sve u naprednoj fazi. Ove mjere pokazuju pojačanu regulatornu aktivnost prema tehnološkim gigantima, posebno kada je reč o zaštiti ličnih podataka i privatnosti korisnika na evropskom tržištu.

Osim toga, kazna od 403 miliona evra predstavlja jednu od najviših izrečenih u oblasti zaštite privatnosti u EU. Na ovaj način, evropski regulatori šalju jasnu poruku globalnim tehnološkim kompanijama o neophodnosti striktne primene GDPR standarda. Kompanija će morati da izmeni svoje interne procese i obavesti korisnike o načinu prikupljanja i korišćenja podataka, što može uticati na dalji razvoj digitalnog oglašavanja i personalizovanih usluga u regionu.

Program obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i zadruge, sa podrškom do 50 sati mentoringa

Razvojna agencija Srbije (RAS) pokrenula je novi program besplatne standardizovane usluge mentoringa za privredne subjekte u 2026. godini. Program “besplatni mentoring privredi” finansira se sa 11 miliona dinara, što je precizirana cifra iz zvaničnog saopštenja. Javni poziv otvoren je do 13. oktobra, a prijave se podnose akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama (ARRA), prema jasno definisanim uslovima i procedurama.

Detalji programa besplatni mentoring privredi

Program je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama, klasterima i subjektima socijalnog preduzetništva. U zavisnosti od potreba korisnika, mentoring obuhvata od 25 do 50 sati potpuno besplatne stručne podrške. Ova podrška realizuje se na osnovu standardizovane metodologije RAS i Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Program pruža pomoć u unapređenju poslovanja, rešavanju konkretnih izazova, kao i pripremi razvojnih projekata. Osim toga, set usluga uključuje podršku za optimizaciju poslovnih procesa, unapređenje proizvodnje, marketing, pristup finansiranju, razvoj novih proizvoda i internacionalizaciju poslovanja. Poseban akcenat stavljen je na primenu “Kaizen” metoda i alata, poznatih po unapređenju efikasnosti i kvaliteta.

Značaj za razvoj sektora i uslovi prijave

Besplatni mentoring privredi omogućava kontinuiranu stručnu podršku domaćim privrednim subjektima. Na taj način, program jača kapacitete kompanija i doprinosi stvaranju uslova za održiv rast i razvoj privrede. Zainteresovani mogu naći sve informacije o javnom pozivu, uslovima i načinu prijave na zvaničnoj stranici RAS, kao i na internet stranicama akreditovanih regionalnih razvojnih agencija. Važno je napomenuti da je ova usluga deo stalnih aktivnosti Razvojne agencije Srbije, usmerenih na podršku privredi i jačanje konkurentnosti preduzeća. U situaciji kada mikro, mala i srednja preduzeća često nemaju interne resurse za razvoj, ovakvi programi predstavljaju značajan instrument podrške. Kao rezultat, omogućavaju im brže prevazilaženje prepreka i bolju pripremljenost za tržišne izazove.

Impakti programa i širi ekonomski kontekst

Besplatni mentoring privredi, sa budžetom od 11 miliona dinara, ima potencijal da direktno utiče na unapređenje poslovanja brojnih kompanija. S obzirom na strukturu domaće privrede, ovakve inicijative mogu doprineti povećanju inovacija, efikasnosti i održivosti. Pored toga, program podstiče uvođenje savremenih poslovnih praksi i razvoj novih proizvoda i usluga, što je posebno važno za konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu. Uključivanje “Kaizen” metodologije dodatno doprinosi unapređenju procesa i jačanju kulture stalnog poboljšanja u kompanijama svih veličina. Program takođe može doprineti većoj otpornosti preduzeća na promene u ekonomskom okruženju. Time se podržava stabilnost i dinamika rasta sektora mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije firmi poput Iritela, Utva silosa i Imtel komunikacija, uz ukupno više od 36.000 akcija iz portfelja Akcionarskog fonda

Akcionarski fond saopštio je da će u trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi uključiti ukupno 36.548 akcija deset akcionarskih društava iz svog portfelja. Ova odluka obuhvata prodaju akcija preduzeća kao što su Iritel AD Beograd, Utva silosi AD Kovin, Imtel Komunikacije AD Beograd i drugih, potvrdilo je Ministarstvo privrede. Odluka o prodaji akcija, kako navode, sprovodi se u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilima Beogradske berze.

Ponuda uključuje 10.410 akcija Iritela iz Beograda, 6.828 akcija Utva silosi iz Kovina i 570 akcija Imtel Komunikacija iz Beograda. Takođe, u prodaju ulaze 3.818 akcija Stoteksa AD Novi Sad, 1.056 akcija Ukrasa AD Novi Pazar i 1.982 akcije Podunavlja AD Bačka Palanka. Akcionarski fond prodaje i 885 akcija Trgocentra ASD Leskovac, 4.574 akcije Univerzala AD Kanjiža, 3.790 akcija GP Stig AD Požarevac i 3.205 akcija Metaloplastike AD Čajetina.

Finansijski rezultati i značaj kompanija u portfelju

Među navedenim preduzećima, Iritel AD Beograd se izdvaja kao finansijski najjača kompanija prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre. U 2025. godini Iritel je ostvario poslovne prihode od 1,2 milijarde dinara, dok je neto dobit iznosila 38,5 miliona dinara. Poslovni dobitak je bio 33 miliona, a kompanija je zapošljavala 141 radnika. Prihodi su pali oko 9,3 odsto na godišnjem nivou, dok je neto dobit smanjena za 36,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Kao rezultat, ova kretanja ukazuju na izazove u poslovnom okruženju i pad profitabilnosti.

S druge strane, Utva silosi AD Kovin se ističe po ukupnoj aktivi, koja je 2025. godine iznosila oko 6 milijardi dinara. To ukazuje na značajnu imovinu u silosima, zemljištu i skladišnim kapacitetima. Ova kompanija ima važnu ulogu u logističkoj i skladišnoj infrastrukturi Srbije.

Uslovi prodaje i tržišni kontekst

Trgovanje akcijama Akcionarskog fonda odvijaće se na Beogradskoj berzi, prema svim važećim pravilima tržišta kapitala. Ova transakcija može imati uticaj na likvidnost i vrednost akcija navedenih preduzeća. Pored toga, uključivanje većih paketa akcija povećava interesovanje investitora, što može doprineti većoj transparentnosti i dinamici trgovanja na domaćem tržištu.

Imtel Komunikacije AD Beograd predstavlja tehnološku firmu sa nišom u svom sektoru. U 2025. godini kompanija je ostvarila 56 miliona dinara poslovnih prihoda, uz 53 miliona rashoda, dok je neto dobit iznosila jedan milion dinara. Imtel je zapošljavao 13 radnika. Ovi rezultati pokazuju stabilno, ali skromno poslovanje u poređenju sa većim akterima iz portfelja.

Implikacije za tržište i akcionare

Prodaja akcija iz portfelja Akcionarskog fonda može uticati na vlasničku strukturu navedenih kompanija, kao i na potencijalnu promenu upravljačke kontrole u pojedinim društvima. S obzirom na propisane procedure i transparentnost, ovaj proces omogućava svim zainteresovanim investitorima da ravnopravno učestvuju u kupovini akcija na berzi.

Na kraju, ovakvi potezi Akcionarskog fonda predstavljaju deo šire strategije upravljanja državnim portfeljem i optimizacije vlasničke strukture u domaćim privrednim društvima. U međuvremenu, tržište kapitala u Srbiji nastavlja da jača svoju ulogu kao platforma za investicije i razvoj poslovnog sektora.