Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji beleži rast od 8,1 odsto, dok je broj ugovora opao u svim većim gradovima
Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu dostigla 2,2 milijarde evra. Ovaj rezultat predstavlja rast od 8,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je ukupno sklopljeno 30.495 kupoprodajnih ugovora, što je 5,4 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine. Ključnu ulogu na tržištu imale su stanovi, sa udelom od 62 odsto ukupne vrednosti, odnosno 1,3 milijarde evra.
Struktura tržišta nepokretnosti u Srbiji
Najveći deo prometa ostvarili su stanovi, dok su kuće činile 8 odsto tržišta sa ukupnom vrednošću od 175 miliona evra. Građevinsko zemljište dostiglo je 156 miliona evra (7 odsto), poslovni prostori 119 miliona evra (6 odsto), a poljoprivredno zemljište 77 miliona evra (četiri odsto). Za stanove u Beogradu izdvojeno je 742 miliona evra. Kada se posmatra način finansiranja, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što je isti nivo kao i prethodne godine. Taj procenat je posebno izražen kod kupovine stanova, gde je 34 odsto ugovora zaključeno uz pomoć kredita.
Promene po gradovima i cene nekretnina
Broj kupoprodajnih ugovora smanjen je u svim većim gradovima u drugom kvartalu. U Novom Sadu pad iznosi jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je u Nišu zabeleženo smanjenje od 4,3 odsto, a u Kragujevcu sedam odsto. Na teritoriji beogradske opštine Savski venac prodat je stan po najvišoj ceni od 1,6 miliona evra. U istoj opštini ostvaren je i najviši iznos po kvadratu, od oko 9.300 evra. Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto na Starom gradu plaćeno 54 hiljade evra.
Uticaj na tržište i širi kontekst
Rast vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu pokazuje stabilnu tražnju, uprkos padu broja sklopljenih ugovora. Dominacija stanova kao najtraženijih objekata ukazuje na promene u strukturi potražnje, posebno u urbanim sredinama. Uporedo sa tim, visok udeo kupovina uz pomoć kredita potvrđuje važnost finansiranja putem banaka za dinamiku tržišta. S druge strane, pad broja ugovora u velikim gradovima može ukazivati na određenu zasićenost ili oprez kupaca usled prethodnog rasta cena.
Najveće transakcije i značaj za sektor
Neobično visoke cene stanova i kuća u najatraktivnijim gradskim opštinama, poput Savskog venca i Voždovca, potvrđuju trend rasta luksuznog segmenta tržišta. Ove transakcije doprinose ukupnoj vrednosti prometa, ali i postavljaju nove standarde u pogledu cene kvadrata. Kao rezultat, tržište nepokretnosti u Srbiji ostaje jedno od ključnih polja za investitore i građane koji traže sigurnost i stabilnost kapitala. Republički geodetski zavod ističe da su ovakvi podaci od suštinskog značaja za praćenje ekonomske aktivnosti i planiranje u sektoru nekretnina.
