Najskuplji stan na Savskom vencu prodat za 1,4 miliona evra, prosečna cena kvadrata dostiže 15.298 evra
Tržište nekretnina u Beogradu zabeležilo je promet od ukupno 768,5 miliona evra u poslednja tri meseca 2025. godine, pokazuju poslednji dostupni podaci Republičkog geodetskog zavoda. Najviša pojedinačna cena iznosila je 1,4 miliona evra za stan na Savskom vencu površine 90 kvadrata, dok prosečna cena kvadrata u luksuznim kompleksima dostiže 15.298 evra.
Tokom početka 2026. godine, geopolitičke tenzije i rat na Bliskom istoku dodatno su uticali na oprez investitora i kupaca, što je produbilo već postojeći pad prometa na tržištu nekretnina. Prema rečima Katarine Lazarević iz agencije Kaća Lazarević Nekretnine, notarske kancelarije beleže znatno manji broj zaključenih ugovora, pri čemu su stanovi površine od 50 do 70 kvadrata skoro nemogući za pronalazak, dok je većina novogradnje orijentisana na velike, luksuzne stanove.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ukazuje da je građevinska aktivnost „u dubokom padu“ i da će u 2026. godini sektor građevine podbaciti kao nosilac rasta. Investitori su manje skloni ulaganju u nove projekte i pažljivo biraju veličinu i strukturu stanova. Ivana Stajić Panjik iz KW Serbia objašnjava da rast ukupne vrednosti ne odražava nužno rast tražnje, već je posledica veće koncentracije kapitala i rasta cena kvadrata, pri čemu dominiraju luksuzne nekretnine na atraktivnim lokacijama.
Starogradnja beleži prosečnu oglašenu cenu od 3.376 evra po kvadratu, dok novogradnja iznosi oko 2.799 evra, prema podacima 4zida.rs. Aleksandra Mihajlović, PR menadžer sajta 4zida, navodi da je prednost starogradnje u tome što se nalazi u razvijenim zonama sa ograničenom ponudom i visokom tražnjom, dok novogradnja često dolazi iz manje razvijenih delova grada, što statistički spušta prosek cena.
Na tržištu su posebno prisutni premijum kompleksi kao što su Beograd na vodi, Skyline Belgrade, West 65, A blok, Sakura Park, The One, Pupin’s Palace, K District i Novi Dorćol, koji značajno utiču na prosečne cene i promet. Ovakva struktura pokazuje da ukupni rast vrednosti prometa ne znači i ravnomeran rast aktivnosti na tržištu, već pre svega koncentraciju kapitala u luksuznom segmentu, dok srednji deo tržišta pokazuje znake prezasićenja.
