Grad Beograd nije odobrio traženo povećanje cene grejanja, fiksni deo trebalo je da poraste 18 odsto, a varijabilni da padne 6 odsto

Beogradske elektrane neće povećati cenu grejanja od 1. oktobra, iako je preduzeće predložilo rast od 9 odsto. Grad Beograd nije dao saglasnost na ovaj predlog, zbog čega korisnici daljinskog grejanja ostaju na starim cenama. Odluku je potvrdio Vanja Vukić, direktor ovog javnog komunalnog preduzeća.

Vukić je naveo da cena grejanja u Beogradu, kao i u ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, zavisi od regulatora. Prema važećoj uredbi Vlade, sve toplane moraju do 1. septembra predati predlog za promenu cene svom osnivaču. Odluka o eventualnoj promeni cene mora biti doneta mesec dana pre početka grejne sezone.

Struktura cene grejanja i predlog povećanja

Cena grejanja sastoji se iz dva dela: fiksnog i varijabilnog. Fiksni deo obuhvata materijalne troškove, plate zaposlenih i materijale. Predlog Beogradskih elektrana bio je da se fiksni deo poveća za 18 odsto. Varijabilni deo, koji čini 60 odsto ukupne cene i zavisi pre svega od potrošnje energenata, trebalo je da bude smanjen za 6 odsto. Kao rezultat, prosečno povećanje cene grejanja iznosilo bi 9 odsto.

Međutim, Grad Beograd nije prihvatio ovaj predlog. Vukić je naglasio da ovakve odluke nisu retkost, jer lokalne samouprave često balansiraju između ekonomskih potreba preduzeća i zaštite standarda građana. “Mi damo predlog, kao i svaka toplana u Srbiji, a lokalna samouprava odlučuje. To nije prvi put da predlog bude odbijen ili prihvaćen”, rekao je Vukić.

Uticaj aktuelnog trenutka i širi ekonomski kontekst

Odluka o zadržavanju cene grejanja dolazi u periodu kada traje izborna kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore. U takvim situacijama, vlasti često izbegavaju donošenje nepopularnih odluka koje bi mogle uticati na javno mnjenje. S druge strane, toplane u Srbiji suočavaju se sa rastućim troškovima energenata i održavanja sistema, što povećava pritisak na njihovu finansijsku održivost.

Praksa određivanja cena grejanja putem predloga toplana i odluka lokalnih samouprava omogućava fleksibilnost, ali često dovodi do kašnjenja u usklađivanju cena sa realnim troškovima. Na taj način, korisnici sistema daljinskog grejanja u Beogradu i drugim gradovima privremeno su zaštićeni od poskupljenja, ali dugoročno pitanje ekonomske održivosti ostaje otvoreno.

U ovom trenutku, grejanje u Beogradu ostaje po staroj ceni, dok dalji razvoj zavisi od budućih odluka osnivača i kretanja troškova energenata.

Predsednik SAD i rukovodioci Nvidije, Tesle, Mete i Google-a potpisali dokument o odgovornom razvoju AI bez novih propisa

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da su on i čelnici vodećih tehnoloških kompanija potpisali moralnu obavezu o nadzoru razvoja veštačke inteligencije. Ova inicijativa, prema Trampovim rečima, ima za cilj da se uspostavi odgovoran okvir za dalji napredak AI tehnologija bez uvođenja novih regulatornih ograničenja. Sastanak je održan u Beloj kući, a u njemu su učestvovali izvršni direktori kompanija Nvidia, Tesla, Meta i Google.

Tramp je istakao da dokument ima “skoro ustavni karakter” i da ga je potpisalo nekoliko najvažnijih lidera iz sveta tehnologije. “To je zaista oblik zaštite”, naglasio je predsednik, dodajući da je njegova administracija fokusirana na očuvanje američkog liderstva u ovom sektoru. Prema rečima Trampa, moralna obaveza podrazumeva odgovorno usmeravanje razvoja AI, ali ne i pravno obavezujuće zahteve za kompanije.

Izvršni direktori AI kompanija uz Trampa

Raspored sa sastanka, objavljen na nalogu Truth Social, pokazuje da su pored Trampa sedeli Džensen Huang iz Nvidije, Ilon Mask iz Tesle i SpaceX-a, Mark Zakerberg iz Mete i Sundar Pičai iz Google-a. Takođe, razgovarano je o mogućnosti formiranja posebnog nadzornog odbora. “Razmišljamo o formiranju odbora sa deset ljudi koji bi nadgledali ceo poduhvat”, izjavio je Tramp. Ovaj odbor bi, kako je naglašeno, imao zadatak da prati implementaciju moralnih načela dogovorenih u dokumentu.

Važno je napomenuti da Tramp i dalje smatra da Sjedinjenim Državama nisu potrebni novi propisi koji bi se odnosili isključivo na veštačku inteligenciju. Prošle nedelje je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija poručio liderima drugih zemalja da “odbacuje svaki pokušaj izgradnje globalističke šeme za kontrolu AI”. Na taj način, američka administracija zadržava kurs samostalnog razvoja ovog sektora, bez međunarodne regulative.

Uticaj moralne obaveze na tržište veštačke inteligencije

Ovaj dogovor ima značajne implikacije za tržište veštačke inteligencije u SAD. Kompanije kao što su Nvidia, Tesla, Meta i Google već godinama ulažu u razvoj naprednih AI modela. S obzirom na brz napredak tehnologije, stručnjaci i javnost izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih bezbednosnih i etičkih pitanja. Uprkos tome, Trampova administracija insistira na modelu samoregulacije i moralne odgovornosti, što ostavlja prostor za inovacije, ali i nosi rizike po pitanju transparentnosti i nadzora.

Uvođenje moralne obaveze i eventualno formiranje nadzornog odbora mogli bi da postanu primer za druge velike ekonomije. Ipak, pravna snaga ovog pristupa ostaje ograničena na dobrovoljnu saradnju kompanija. Kao rezultat, tržište AI tehnologija u SAD nastavlja da raste uz minimalnu državnu intervenciju, što može uticati na globalni položaj američkih tehnoloških giganata.

Mađarska avio-kompanija nastavlja poslovanje u Srbiji i tokom zimske sezone, uz podršku preko 25.000 građana i 200 zaposlenih

Wizz Air, mađarska niskotarifna aviokompanija, potvrdila je da zadržava bazu u Beogradu tokom predstojeće zimske sezone. Ova odluka dolazi nakon što su srpske vlasti odložile regulatorne mere koje su mogle ugroziti prisustvo kompanije. Tokom letnje sezone, Wizz Air je realizovao više od 3.000 letova iz Srbije i prevezao oko 700.000 putnika, čime je značajno doprineo avio-saobraćaju i ekonomiji.

Uticaj odluke na zaposlene i tržište rada

Odluka da se baza zadrži direktno utiče na egzistenciju više od 200 zaposlenih sa bazom u Beogradu. Pored toga, hiljade radnih mesta u turizmu, ugostiteljstvu i vazduhoplovstvu zavise od nastavka operacija avio-kompanije. Kao rezultat, ova vest ima pozitivan odjek u široj srpskoj ekonomiji, posebno jer sektor turizma beleži stalni rast broja putnika zahvaljujući niskotarifnim prevoznicima.

Regulatorni izazovi i podrška javnosti

Regulatorne mere koje su ranije uvedene, prema oceni Wizz Air-a, diskriminišu evropske avio-kompanije i nisu u skladu sa obavezama Srbije iz Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru. Evropska unija je takođe izrazila saglasnost sa ovakvom ocenom. Zbog toga je Wizz Air sproveo kampanju angažujući se sa srpskim vlastima, evropskim institucijama i drugim zainteresovanim stranama. Više od 25.000 ljudi potpisalo je peticiju za očuvanje baze kompanije u Beogradu, što pokazuje visok nivo podrške građana.

Rezultati poslovanja i ekonomski značaj

Wizz Air posluje u Srbiji od 2010. godine, ulažući stotine miliona evra i prevezavši više od 14 miliona putnika u tom periodu. Samo tokom ovog leta, avio-kompanija je ostvarila više od 3.000 letova, što je omogućilo prevoz oko 700.000 putnika iz Srbije i ka Srbiji. Zbog toga, nastavak poslovanja Wizz Air-a doprinosi i povećanju konkurentnosti na tržištu, kao i dostupnosti povoljnih avio-karata za putnike iz regiona.

Perspektive i dalji razvoj

Odlaganje regulatornih mera stvara stabilnije okruženje za dalji razvoj avio-sektora u Srbiji. Wizz Air je najavio nastavak dugoročnog prisustva u zemlji i pružanje usluga iz svoje baze u Beogradu. Ova odluka, kao rezultat zajedničkog angažovanja kompanije, zaposlenih i javnosti, omogućava da Srbija ostane povezana sa evropskim destinacijama po pristupačnim cenama.