Predsednik SAD i rukovodioci Nvidije, Tesle, Mete i Google-a potpisali dokument o odgovornom razvoju AI bez novih propisa

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da su on i čelnici vodećih tehnoloških kompanija potpisali moralnu obavezu o nadzoru razvoja veštačke inteligencije. Ova inicijativa, prema Trampovim rečima, ima za cilj da se uspostavi odgovoran okvir za dalji napredak AI tehnologija bez uvođenja novih regulatornih ograničenja. Sastanak je održan u Beloj kući, a u njemu su učestvovali izvršni direktori kompanija Nvidia, Tesla, Meta i Google.

Tramp je istakao da dokument ima “skoro ustavni karakter” i da ga je potpisalo nekoliko najvažnijih lidera iz sveta tehnologije. “To je zaista oblik zaštite”, naglasio je predsednik, dodajući da je njegova administracija fokusirana na očuvanje američkog liderstva u ovom sektoru. Prema rečima Trampa, moralna obaveza podrazumeva odgovorno usmeravanje razvoja AI, ali ne i pravno obavezujuće zahteve za kompanije.

Izvršni direktori AI kompanija uz Trampa

Raspored sa sastanka, objavljen na nalogu Truth Social, pokazuje da su pored Trampa sedeli Džensen Huang iz Nvidije, Ilon Mask iz Tesle i SpaceX-a, Mark Zakerberg iz Mete i Sundar Pičai iz Google-a. Takođe, razgovarano je o mogućnosti formiranja posebnog nadzornog odbora. “Razmišljamo o formiranju odbora sa deset ljudi koji bi nadgledali ceo poduhvat”, izjavio je Tramp. Ovaj odbor bi, kako je naglašeno, imao zadatak da prati implementaciju moralnih načela dogovorenih u dokumentu.

Važno je napomenuti da Tramp i dalje smatra da Sjedinjenim Državama nisu potrebni novi propisi koji bi se odnosili isključivo na veštačku inteligenciju. Prošle nedelje je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija poručio liderima drugih zemalja da “odbacuje svaki pokušaj izgradnje globalističke šeme za kontrolu AI”. Na taj način, američka administracija zadržava kurs samostalnog razvoja ovog sektora, bez međunarodne regulative.

Uticaj moralne obaveze na tržište veštačke inteligencije

Ovaj dogovor ima značajne implikacije za tržište veštačke inteligencije u SAD. Kompanije kao što su Nvidia, Tesla, Meta i Google već godinama ulažu u razvoj naprednih AI modela. S obzirom na brz napredak tehnologije, stručnjaci i javnost izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih bezbednosnih i etičkih pitanja. Uprkos tome, Trampova administracija insistira na modelu samoregulacije i moralne odgovornosti, što ostavlja prostor za inovacije, ali i nosi rizike po pitanju transparentnosti i nadzora.

Uvođenje moralne obaveze i eventualno formiranje nadzornog odbora mogli bi da postanu primer za druge velike ekonomije. Ipak, pravna snaga ovog pristupa ostaje ograničena na dobrovoljnu saradnju kompanija. Kao rezultat, tržište AI tehnologija u SAD nastavlja da raste uz minimalnu državnu intervenciju, što može uticati na globalni položaj američkih tehnoloških giganata.

Mađarska avio-kompanija nastavlja poslovanje u Srbiji i tokom zimske sezone, uz podršku preko 25.000 građana i 200 zaposlenih

Wizz Air, mađarska niskotarifna aviokompanija, potvrdila je da zadržava bazu u Beogradu tokom predstojeće zimske sezone. Ova odluka dolazi nakon što su srpske vlasti odložile regulatorne mere koje su mogle ugroziti prisustvo kompanije. Tokom letnje sezone, Wizz Air je realizovao više od 3.000 letova iz Srbije i prevezao oko 700.000 putnika, čime je značajno doprineo avio-saobraćaju i ekonomiji.

Uticaj odluke na zaposlene i tržište rada

Odluka da se baza zadrži direktno utiče na egzistenciju više od 200 zaposlenih sa bazom u Beogradu. Pored toga, hiljade radnih mesta u turizmu, ugostiteljstvu i vazduhoplovstvu zavise od nastavka operacija avio-kompanije. Kao rezultat, ova vest ima pozitivan odjek u široj srpskoj ekonomiji, posebno jer sektor turizma beleži stalni rast broja putnika zahvaljujući niskotarifnim prevoznicima.

Regulatorni izazovi i podrška javnosti

Regulatorne mere koje su ranije uvedene, prema oceni Wizz Air-a, diskriminišu evropske avio-kompanije i nisu u skladu sa obavezama Srbije iz Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru. Evropska unija je takođe izrazila saglasnost sa ovakvom ocenom. Zbog toga je Wizz Air sproveo kampanju angažujući se sa srpskim vlastima, evropskim institucijama i drugim zainteresovanim stranama. Više od 25.000 ljudi potpisalo je peticiju za očuvanje baze kompanije u Beogradu, što pokazuje visok nivo podrške građana.

Rezultati poslovanja i ekonomski značaj

Wizz Air posluje u Srbiji od 2010. godine, ulažući stotine miliona evra i prevezavši više od 14 miliona putnika u tom periodu. Samo tokom ovog leta, avio-kompanija je ostvarila više od 3.000 letova, što je omogućilo prevoz oko 700.000 putnika iz Srbije i ka Srbiji. Zbog toga, nastavak poslovanja Wizz Air-a doprinosi i povećanju konkurentnosti na tržištu, kao i dostupnosti povoljnih avio-karata za putnike iz regiona.

Perspektive i dalji razvoj

Odlaganje regulatornih mera stvara stabilnije okruženje za dalji razvoj avio-sektora u Srbiji. Wizz Air je najavio nastavak dugoročnog prisustva u zemlji i pružanje usluga iz svoje baze u Beogradu. Ova odluka, kao rezultat zajedničkog angažovanja kompanije, zaposlenih i javnosti, omogućava da Srbija ostane povezana sa evropskim destinacijama po pristupačnim cenama.

Kineska kompanija pokrenula istragu nakon što su istraživači pokazali da modeli Kimi K2.6 i K3 Swarm mogu biti iskorišćeni za pristup podacima o biološkom oružju

Moonshot, kineska kompanija specijalizovana za razvoj veštačke inteligencije, pokrenula je internu istragu zbog otkrića da su njihovi AI modeli omogućili zaobilaženje zaštite i otkrivanje osetljivih informacija. Analizom iz jula, koju je sprovela kompanija Mindgard zadužena za bezbednosnu procenu AI sistema, utvrđeno je da su modeli Kimi K2.6 i K3 Swarm podložni tzv. džejlbrejkingu, što je omogućilo dobijanje odgovora na pitanja o razvoju biološkog oružja.

Zaobilaženje zaštite u AI modelima

Istraživači su primenili tehniku džejlbrejking, kojom se kompleksnim instrukcijama navodi sistem da ignoriše zaštitne filtere. Kao rezultat, modeli su odgovarali na teme koje bi inače odbili da komentarišu. Pre svega, ovakve ranjivosti predstavljaju ozbiljan izazov za industriju veštačke inteligencije, posebno kada je reč o zaštiti od zloupotrebe. Piter Garagan, osnivač Mindgarda, izjavio je da su nalazi zabrinjavajući i ukazuju na potrebu za unapređenjem sigurnosnih mehanizama. On je naveo da zaštita modela treba da bude dovoljno robusna kako bi sprečila razgovore o opasnim temama, čak i kada korisnici pokušaju da ih zaobiđu sofisticiranim metodama.

Potencijalni rizici i reakcija kompanije

Mindgard je naglasio da, iako nije jasno da li su odgovori modela praktično primenljivi, sama mogućnost zaobilaženja zaštite Kimi K2.6 predstavlja potencijalni rizik za izvršavanje koda na računarskim resursima i povezivanje sa internetom. To bi moglo otvoriti put za sajber napade i pristup dodatnim osetljivim informacijama. S druge strane, kompanija Moonshot je izjavila da pozdravlja doprinos nezavisnih istraživača u procesu razvoja bezbednije veštačke inteligencije. Predstavnici kompanije su istakli da vode razgovore sa Mindgardom oko otkrivenih nalaza i preduzimaju mere za unapređenje zaštite svojih modela.

Stručni komentari i regulatorni izazovi

Profesor Alan Vudvord sa Univerziteta u Sariju naglasio je da postojeći AI modeli nose rizik od zloupotrebe ako dospeju u pogrešne ruke, ali potencijalno mogu doprineti i sajber odbrani. On je istakao da međunarodna regulativa teško može da isprati brzinu razvoja veštačke inteligencije. Kao rezultat, potrebno je više pažnje usmeriti na identifikaciju i krivično gonjenje pojedinaca koji zloupotrebljavaju ovakve sisteme. Ova situacija pokazuje koliko je izuzetno važno uvesti strože bezbednosne procedure i kontinuirano testirati zaštitne mehanizme kod naprednih AI rešenja. Uporedo sa tim, industrija i regulatorna tela moraju da sarađuju kako bi se smanjili rizici od zloupotrebe i obezbedila odgovorna primena novih tehnologija.