Trgovinski lanac nudi tri nivoa kvaliteta za pse i mačke, uz transparentne informacije i prilagođene proizvode

Lidl je lansirao novu liniju proizvoda pod imenom Max & Mila’s World, usmerenu na vlasnike pasa i mačaka. Ovaj brend objedinjuje hranu i opremu za kućne ljubimce u tri jasno definisana nivoa kvaliteta, što doprinosi većoj transparentnosti i prepoznatljivosti na tržištu. Uvođenje brenda Max & Mila’s World olakšava izbor proizvoda za vlasnike ljubimaca, a transparentne informacije o sastojcima i kvalitetu omogućavaju izgradnju poverenja u brend.

Proizvodi iz linije Max & Mila’s World namenjeni su potrebama pasa i mačaka, sa akcentom na tri segmenta kvaliteta: Basic, Advanced Care i Gourmet. Svaki nivo ima specifičan dizajn ambalaže i jasan opis nutritivnih vrednosti, što pojednostavljuje prepoznavanje i odabir proizvoda. Lidl, na ovaj način, kombinuje visok standard sa prepoznatljivim odnosom cene i kvaliteta, čineći ponudu dostupnom što većem broju vlasnika ljubimaca.

Tri nivoa kvaliteta i orijentacija ka potrebama potrošača

Osnovni nivo, Basic, ispunjava dnevne nutritivne potrebe ljubimaca, dok Advanced Care cilja vlasnike sa višim zahtevima, nudeći recepte sa sušenim mesom i većom nutritivnom vrednošću. Gourmet linija predstavlja premijum segment bez žitarica, sa svežim mesom kao glavnim sastojkom. Osim toga, asortiman je dopunjen higijenskim proizvodima i kratkotrajnim ponudama, što dodatno proširuje izbor u okviru brenda Max & Mila’s World.

Prema podacima iz industrije, oko polovine evropskih domaćinstava ima kućnog ljubimca, što uključuje 111 miliona mačaka i 91 milion pasa. Ova velika potražnja povećava važnost ponude jasno strukturisanih i kvalitetnih proizvoda. Kao rezultat, Lidl stavlja fokus na transparentnost i dostupnost informacija o sastojcima, čime omogućava vlasnicima da lakše pronađu odgovarajuću hranu za svoje ljubimce.

Kvalitet po evropskim standardima i izjave menadžmenta

Svi proizvodi Max & Mila’s World usklađeni su sa smernicama Evropske federacije industrije hrane za kućne ljubimce (FEDIAF). Te smernice regulišu nutritivne profile i energetsku vrednost hrane za pse i mačke. Lidl takođe ističe da proizvodi ne sadrže veštačke boje niti dodat šećer, što je u skladu sa rastućim zahtevima potrošača za zdravom ishranom ljubimaca.

“Sa brendom Max & Mila’s World prvi put stvaramo ujedinjeni svet brenda za naš celokupan asortiman za pse i mačke. Ovo našim potrošačima olakšava snalaženje u ponudi, čineći različite nivoe kvaliteta jasnim na prvi pogled”, izjavio je Sebastijan Hajn, rukovodilac brenda i viši potpredsednik u kompaniji Lidl Stiftung & Co. KG.

Pored toga, Lidl ostaje dosledan svojoj strategiji ponude visokokvalitetnih proizvoda po konkurentnim cenama, osiguravajući da svakodnevna ishrana i oprema za ljubimce budu dostupni svim vlasnicima. Jasna struktura brenda omogućava bržu orijentaciju i bolji izbor, što je važno na tržištu koje beleži rast potražnje za kvalitetnom hranom za ljubimce.

Transparentnost i dostupnost za šire tržište

Zahvaljujući uvođenju Max & Mila’s World, Lidl jača svoju poziciju među trgovinskim lancima koji nude specijalizovane proizvode za kućne ljubimce. U isto vreme, kompanija odgovara na tržišni trend povećane svesti o ishrani i zdravlju životinja. S obzirom na broj domaćinstava sa ljubimcima u Evropi, jasno strukturisan asortiman i transparentne informacije predstavljaju konkurentsku prednost, što može podstaći dodatni rast ovog segmenta u Lidl-ovoj ponudi.

Obnovljen izvoz sa Bliskog istoka spustio cenu brent nafte, dok su berzanski indeksi širom Evrope zabeležili rast

Cena nafte brent pala je na 95,3 dolara po barelu, što je značajan pad u odnosu na prethodni dan kada je brent premašio 107 dolara. Ova promena uticala je na evropske berzanske indekse, koji su danas uglavnom u porastu, dok je vrednost evra na deviznom tržištu dostigla 1,13528 dolara. Prema podacima Trading Economics u 9.30 sati, teksaška nafta WTI trgovala se po ceni od 88,804 dolara po barelu.

Razlozi pada cene nafte brent

Pad cene nafte brent prvenstveno je uzrokovan ubrzanim oporavkom izvoza nafte sa Bliskog istoka. Saudijska Arabija obnovila je izvoz kroz naftovod Istok–Zapad do luke Janbu na Crvenom moru, nakon što je ovaj pravac bio oštećen tokom napada dronovima. Naftovod sada funkcioniše na oko 50% uobičajenog kapaciteta, odnosno približno 3,5 miliona barela dnevno, što je brže od prethodnih očekivanja tržišta. Osim toga, povećan je izvoz preko saudijskih terminala u Persijskom zalivu, dok je ukupni izvoz sirove nafte Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Iraka dostigao skoro 13 miliona barela dnevno. To čini oko 80% nivoa pre početka ratnih sukoba, kako prenosi Reuters. Tankerski podaci pokazuju i veći promet kroz Ormuski moreuz, uz nastavak prebacivanja nafte sa broda na brod, što je dodatno umanjilo strahovanja od potpunog prekida izvoza.

Reakcija berzi i dodatni tržišni pokazatelji

Kao rezultat ovih promena, berzanski indeksi u Evropi beleže rast. Nemački DAX porastao je za 0,69%, francuski CAC 40 za 0,32%, britanski FTSE 100 za 0,72%, dok je italijanski FTSE MIB ojačao za 0,53%. S druge strane, moskovski indeks IMOEX zabeležio je pad od 0,25%. Evropski fjučersi gasa za novembar na amsterdamskoj berzi TTF otvoreni su po ceni od 69,010 evra za megavat-sat, što odgovara oko 729 evra za 1.000 kubnih metara gasa. Vrednost evra na Foreks tržištu iznosila je 1,13528 dolara, dok je cena zlata porasla na 4.196,64 dolara za trojsku uncu. Cena pšenice dostigla je 6,9360 dolara za bušel (27,216 kg).

Tržišni kontekst i implikacije za investitore

Pad cene nafte brent i rast evropskih berzi ukazuju na smanjenje geopolitičkih rizika vezanih za snabdevanje energentima. Preliminarni podaci o septembarskoj inflaciji u evrozoni, kao i podaci o potrošačkim cenama u Sjedinjenim Američkim Državama, očekuju se u toku dana i mogli bi dodatno uticati na sentiment investitora. Na zatvaranju američkih berzi u utorak, Dow Jones je pao za 0,26% na 51.349,92 poena. S&P 500 zabeležio je pad od 0,17% na 7.670,84 poena, dok je Nasdaq oslabio za 0,09% na 26.797,54 poena. Sve ove promene prate tok kretanja cena sirovina i energenata, što je ključan faktor za globalnu ekonomsku stabilnost.

Na Beogradskoj berzi promet akcija opao je deset puta od 2007. do 2010, dok poverenje investitora i dalje slabi zbog regulatornih i korporativnih problema

Tržište kapitala u Srbiji suočava se sa višegodišnjim padom prometa akcija, što potvrđuje drastičan pad sa rekordnih 1,9 milijardi evra u 2007. godini na svega nekoliko desetina miliona evra u poslednjim godinama. Ovaj negativan trend dodatno je podstaknut povlačenjem kompanija i investitora, uz sve slabije poverenje manjinskih akcionara zbog regulatornog okvira i korporativnih prevara.

Pad prometa i gubitak funkcije berze

Indeks Belex15 pao je više od 75 odsto tokom nulte godine globalne finansijske krize. U narednim godinama, promet akcija se smanjio deset puta, a osnovna funkcija berze — alokacija kapitala — izgubila je smisao zbog minimalnih obima trgovanja. Poverenje učesnika na tržištu dodatno je narušeno kontinuiranim serijama prevara na štetu manjinskih akcionara, što je stvorilo začarani krug nepovratnog odumiranja kapitalnog tržišta.

Uticaj regulatornog okvira i pokušaji reformi

Od početka tranzicije, domaće finansijsko tržište karakteriše dominacija bankarskih kredita, dok je tržište kapitala ostalo slabo razvijeno. Poslednji pokušaj države da popravi situaciju dogodio se posle pandemije, kada je 2021. godine usvojena petogodišnja strategija za razvoj tržišta kapitala, praćena akcionim planom i kreditom Svetske banke od 30 miliona dolara. Cilj je bio podstaći razvoj tržišta korporativnih obveznica i jačanje institucionalnih kapaciteta, ali su rezultati ostali ograničeni — sprovedeno je svega nekoliko emisija obveznica, bez značajnijeg sekundarnog trgovanja ili poboljšanja korporativne kulture.

Ogroman neiskorišćeni kapital i propuštene prilike

Iako u domaćim bankama postoji više od deset milijardi evra neoročene štednje građana, ovaj kapital nije preusmeren na tržište kapitala. Popularnost investiranja na globalnim berzama raste među domaćim ulagačima, ali lokalno tržište ne uspeva da privuče dovoljno interesovanja. Tokom 2022. godine, snažan rast kamata u Evropi podstakao je prodaju državnih obveznica građanima u mnogim zemljama, dok su domaće vlasti propustile da iskoriste potencijal za razvoj baze novih investitora. Samo nekoliko desetina hiljada građana koji bi investirali u državne obveznice mogli su postati temelj budućeg rasta tržišta kapitala, ali takva inicijativa nije sprovedena.

Izazovi za budućnost i značaj pozitivnih primera

Trend odumiranja tržišta kapitala nije lako preokrenuti. Negativno nasleđe u vidu zamrznute devizne štednje, piramidalnih šema i korporativnih skandala na Belex-u zahteva sistemsko jačanje poverenja kroz uspešne i proverene investicione priče. Bez takvih primera, domaće tržište kapitala ostaje marginalizovano u odnosu na bankarski sektor. Na korporativnom planu, izostala je reforma velikih državnih preduzeća i njihovo uključivanje u berzansko poslovanje, što je dodatno ograničilo razvoj ovog segmenta.

Zaključak: tržište kapitala u Srbiji i dalje bez oporavka

Kombinacija regulatornih slabosti, nedostatka korporativne kulture i propuštenih prilika dovela je do toga da tržište kapitala u Srbiji i dalje beleži minimalne promete i gubi značaj u ekonomiji. Da bi se ostvario oporavak, biće potrebno obezbediti stabilan pravni okvir, doslednu zaštitu investitora i vidljive uspešne primere koji mogu pokrenuti novi ciklus poverenja.