Srpska avio-kompanija proširila mrežu na španskom tržištu, direktni letovi iz Beograda za Sevilju dva puta nedeljno

Er Srbija je zvanično pokrenula novu direktnu avio-liniju između Beograda i Sevilje, uvodeći letove dva puta nedeljno. Ovim potezom srpska nacionalna avio-kompanija sada povezuje Beograd sa ukupno osam gradova u Španiji, uključujući Madrid, Barselonu, Malagu, Valensiju, Alikante, Palmu de Majorku, Tenerife i Sevilju. Prvi let na novoj liniji realizovan je danas, čime je Sevilja postala najnovija destinacija u širenju mreže Er Srbije na španskom tržištu.

Direktni letovi za Sevilju jačaju prisustvo Er Srbije u Španiji

Uvođenje direktnih letova za Sevilju omogućava putnicima iz Srbije i regiona da lakše i brže stignu do jednog od najvažnijih kulturnih i administrativnih centara Andaluzije, na jugu Španije. Kao rezultat, Er Srbija nastavlja da proširuje prisustvo na španskom tržištu, nakon što je tokom septembra već pokrenula liniju za Tenerife. S druge strane, ovaj potez dodatno osnažuje povezivanje Beograda sa ključnim turističkim i poslovnim destinacijama u Španiji. Generalni direktor Er Srbije, Jirži Marek, izjavio je: „Uvođenjem direktnih letova za Sevilju nastavljamo da razvijamo prisustvo Er Srbije na španskom tržištu i putnicima nudimo još više mogućnosti za putovanja tokom čitave godine. Nakon ostrva Tenerife, koji smo nedavno uvrstili u našu mrežu, sada direktno povezujemo Beograd i sa Andaluzijom, jednim od najposećenijih i kulturno najprepoznatljivijih regiona Španije. Sevilja je atraktivna kako za kraća gradska putovanja, tako i kao polazna tačka za upoznavanje juga zemlje.“

Sevilja kao novi centar privlačnosti za putovanja iz Srbije

Sevilja je poznata po bogatom istorijskom i kulturnom nasleđu, arhitekturi, gastronomiji i tradiciji flamenka. Među najpoznatijim znamenitostima ističu se katedrala sa tornjem Giralda, kraljevska palata Real Alkazar i Generalni arhiv Indija, svi pod zaštitom UNESCO-a. Takođe, Plaza de España predstavlja jedno od najprepoznatljivijih arhitektonskih zdanja grada. Pored toga, živopisne četvrti poput Trijane i tradicionalni tapas barovi doprinose popularnosti Sevilje kao destinacije tokom cele godine. Nova linija Er Srbije mogla bi uticati na rast turističkog i poslovnog prometa između Srbije i Andaluzije, kao rezultat direktnih letova koji skraćuju vreme putovanja i povećavaju pristupačnost ove regije. U međuvremenu, širenje mreže Er Srbije u Španiji može doprineti jačanju konkurentnosti srpske avio-kompanije na evropskom tržištu, uz stvaranje novih mogućnosti za putnike i razvoj bilateralnih odnosa u oblasti turizma i privrede.

Na Beogradskoj berzi promet akcija opao je deset puta od 2007. do 2010, dok poverenje investitora i dalje slabi zbog regulatornih i korporativnih problema

Tržište kapitala u Srbiji suočava se sa višegodišnjim padom prometa akcija, što potvrđuje drastičan pad sa rekordnih 1,9 milijardi evra u 2007. godini na svega nekoliko desetina miliona evra u poslednjim godinama. Ovaj negativan trend dodatno je podstaknut povlačenjem kompanija i investitora, uz sve slabije poverenje manjinskih akcionara zbog regulatornog okvira i korporativnih prevara.

Pad prometa i gubitak funkcije berze

Indeks Belex15 pao je više od 75 odsto tokom nulte godine globalne finansijske krize. U narednim godinama, promet akcija se smanjio deset puta, a osnovna funkcija berze — alokacija kapitala — izgubila je smisao zbog minimalnih obima trgovanja. Poverenje učesnika na tržištu dodatno je narušeno kontinuiranim serijama prevara na štetu manjinskih akcionara, što je stvorilo začarani krug nepovratnog odumiranja kapitalnog tržišta.

Uticaj regulatornog okvira i pokušaji reformi

Od početka tranzicije, domaće finansijsko tržište karakteriše dominacija bankarskih kredita, dok je tržište kapitala ostalo slabo razvijeno. Poslednji pokušaj države da popravi situaciju dogodio se posle pandemije, kada je 2021. godine usvojena petogodišnja strategija za razvoj tržišta kapitala, praćena akcionim planom i kreditom Svetske banke od 30 miliona dolara. Cilj je bio podstaći razvoj tržišta korporativnih obveznica i jačanje institucionalnih kapaciteta, ali su rezultati ostali ograničeni — sprovedeno je svega nekoliko emisija obveznica, bez značajnijeg sekundarnog trgovanja ili poboljšanja korporativne kulture.

Ogroman neiskorišćeni kapital i propuštene prilike

Iako u domaćim bankama postoji više od deset milijardi evra neoročene štednje građana, ovaj kapital nije preusmeren na tržište kapitala. Popularnost investiranja na globalnim berzama raste među domaćim ulagačima, ali lokalno tržište ne uspeva da privuče dovoljno interesovanja. Tokom 2022. godine, snažan rast kamata u Evropi podstakao je prodaju državnih obveznica građanima u mnogim zemljama, dok su domaće vlasti propustile da iskoriste potencijal za razvoj baze novih investitora. Samo nekoliko desetina hiljada građana koji bi investirali u državne obveznice mogli su postati temelj budućeg rasta tržišta kapitala, ali takva inicijativa nije sprovedena.

Izazovi za budućnost i značaj pozitivnih primera

Trend odumiranja tržišta kapitala nije lako preokrenuti. Negativno nasleđe u vidu zamrznute devizne štednje, piramidalnih šema i korporativnih skandala na Belex-u zahteva sistemsko jačanje poverenja kroz uspešne i proverene investicione priče. Bez takvih primera, domaće tržište kapitala ostaje marginalizovano u odnosu na bankarski sektor. Na korporativnom planu, izostala je reforma velikih državnih preduzeća i njihovo uključivanje u berzansko poslovanje, što je dodatno ograničilo razvoj ovog segmenta.

Zaključak: tržište kapitala u Srbiji i dalje bez oporavka

Kombinacija regulatornih slabosti, nedostatka korporativne kulture i propuštenih prilika dovela je do toga da tržište kapitala u Srbiji i dalje beleži minimalne promete i gubi značaj u ekonomiji. Da bi se ostvario oporavak, biće potrebno obezbediti stabilan pravni okvir, doslednu zaštitu investitora i vidljive uspešne primere koji mogu pokrenuti novi ciklus poverenja.

Grad Beograd nije odobrio traženo povećanje cene grejanja, fiksni deo trebalo je da poraste 18 odsto, a varijabilni da padne 6 odsto

Beogradske elektrane neće povećati cenu grejanja od 1. oktobra, iako je preduzeće predložilo rast od 9 odsto. Grad Beograd nije dao saglasnost na ovaj predlog, zbog čega korisnici daljinskog grejanja ostaju na starim cenama. Odluku je potvrdio Vanja Vukić, direktor ovog javnog komunalnog preduzeća.

Vukić je naveo da cena grejanja u Beogradu, kao i u ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, zavisi od regulatora. Prema važećoj uredbi Vlade, sve toplane moraju do 1. septembra predati predlog za promenu cene svom osnivaču. Odluka o eventualnoj promeni cene mora biti doneta mesec dana pre početka grejne sezone.

Struktura cene grejanja i predlog povećanja

Cena grejanja sastoji se iz dva dela: fiksnog i varijabilnog. Fiksni deo obuhvata materijalne troškove, plate zaposlenih i materijale. Predlog Beogradskih elektrana bio je da se fiksni deo poveća za 18 odsto. Varijabilni deo, koji čini 60 odsto ukupne cene i zavisi pre svega od potrošnje energenata, trebalo je da bude smanjen za 6 odsto. Kao rezultat, prosečno povećanje cene grejanja iznosilo bi 9 odsto.

Međutim, Grad Beograd nije prihvatio ovaj predlog. Vukić je naglasio da ovakve odluke nisu retkost, jer lokalne samouprave često balansiraju između ekonomskih potreba preduzeća i zaštite standarda građana. “Mi damo predlog, kao i svaka toplana u Srbiji, a lokalna samouprava odlučuje. To nije prvi put da predlog bude odbijen ili prihvaćen”, rekao je Vukić.

Uticaj aktuelnog trenutka i širi ekonomski kontekst

Odluka o zadržavanju cene grejanja dolazi u periodu kada traje izborna kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore. U takvim situacijama, vlasti često izbegavaju donošenje nepopularnih odluka koje bi mogle uticati na javno mnjenje. S druge strane, toplane u Srbiji suočavaju se sa rastućim troškovima energenata i održavanja sistema, što povećava pritisak na njihovu finansijsku održivost.

Praksa određivanja cena grejanja putem predloga toplana i odluka lokalnih samouprava omogućava fleksibilnost, ali često dovodi do kašnjenja u usklađivanju cena sa realnim troškovima. Na taj način, korisnici sistema daljinskog grejanja u Beogradu i drugim gradovima privremeno su zaštićeni od poskupljenja, ali dugoročno pitanje ekonomske održivosti ostaje otvoreno.

U ovom trenutku, grejanje u Beogradu ostaje po staroj ceni, dok dalji razvoj zavisi od budućih odluka osnivača i kretanja troškova energenata.