U vreme kada je Jugoturs bio najveći turoperater u Evropi, hiljadu ljudi prošlo je obuku za rad na različitim destinacijama, a aranžmani za Istanbul rasprodavali su se čim bi bili oglašeni

Jugoturs, tada najveći turoperater u Evropi, raspisao je 1987. godine konkurs za predstavnike na brojnim destinacijama, na koji se prijavio veliki broj kandidata. Prema rečima Aleksandra Seničića, hiljadu ljudi prošlo je obuku i dobilo posao, što je značajno uticalo na razvoj turističkog sektora u bivšoj Jugoslaviji. Seničić je tada radio u Ulcinju i položio ispit za turističkog vodiča, prvo za Beograd, a kasnije i za celu Jugoslaviju.

Preduzeća su tokom osamdesetih godina gradila odmarališta na planinama i moru, dok je država ulagala u hotele i školovanje radnika. Neke agencije, poput Jugotursa, imale su i sopstvene avione. U to vreme, aranžmani za Istanbul koji su nudili specijalizovani vodiči, poput Dragana Vukića, bili su skuplji od konkurencije, ali su rasprodavani odmah po objavljivanju.

Seničić ističe da je posao turističkog vodiča zahtevan, jer osim znanja iz istorije i umetnosti, podrazumeva i poznavanje zakona zemalja destinacije. Kao primer navodi situacije u državama koje se rukovode šerijatskim pravom, gde obdukciju nad preminulim ženama mogu obaviti samo ženski lekari. Tokom devedesetih godina, zbog sankcija, putovalo se uglavnom unutar zemlje, dok je Kipar bio česta destinacija zbog bezviznog režima.

U tom periodu, u okviru Jugopetrola je pokrenuta agencija Follow me, koja je otvorila nova tržišta poput Turske i Tunisa. Seničić naglašava važnost upornosti i učenja za uspeh u turizmu: „Na takvim putovanjima shvatite da svako mesto može biti lepo ako ga stanovnici vole i unapređuju.“

Gubitak tužilaca za vezu u Srbiji i Severnoj Makedoniji mogao bi usporiti borbu protiv organizovanog kriminala u regionu Balkana

Srbija i Severna Makedonija od 1. marta 2026. godine više nemaju tužioce za vezu sa evropskom agencijom Eurojust, što može negativno uticati na efikasnost zajedničke borbe protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu. Obe zemlje se nalaze u jednom od glavnih čvorišta organizovanog kriminala u Evropi, a saradnja sa Eurojustom do sada je omogućila hapšenja i zaplene u desetinama, ponekad i stotinama slučajeva godišnje.

Srbija je 2019. godine potpisala sporazum o saradnji sa Eurojustom, a zahvaljujući toj saradnji 2022. godine uhapšen je Darko Šarić. U februaru 2023. godine zajedničkim akcijama u Srbiji i Severnoj Makedoniji uhapšeno je 12 osoba i zaplenjeno više od 680.000 falsifikovanih evra. U maju iste godine, srpsko pravosuđe je uz podršku Eurojusta uhapsilo pet osumnjičenih povezanih sa pošiljkama droge od najmanje 1,6 tona.

Za efikasnu saradnju sa Eurojustom neophodno je da svaka zemlja ima imenovanog tužioca za vezu. U Srbiji je mandat dosadašnje tužiteljke Gordane Janićijević istekao početkom 2026. godine, nije joj produžen niti je imenovana nova osoba, zbog čega je kancelarija Srbije u Hagu zatvorena 1. marta 2026. Visoki savet tužilaštva nije obezbedio potrebnu dvotrećinsku većinu za imenovanje nove osobe, a od 11 članova ovog tela, pet nije iz tužilačke struke, što dodatno komplikuje proces zbog političkih uticaja na imenovanja.

U Severnoj Makedoniji, tužiteljka za vezu podnela je ostavku pošto je uklonjena iz dva visoko profilisana slučaja vezana za navodno nezakonito finansiranje vladajuće stranke VMRO-DPMNE. Ona je svoju smenu opisala kao rezultat političkih pritisaka i višemesečnih javnih napada, a nakon toga nije imenovan novi tužilac.

Prekid ili slabljenje veza sa Eurojustom može usporiti i otežati reakciju pravosudnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, što kriminalnim grupama ostavlja više prostora za delovanje preko granica. Ova situacija otvara pitanje nezavisnosti institucija i otpornosti pravosudnih sistema Srbije i Severne Makedonije na političke uticaje, dok region i dalje ostaje žarište organizovanog kriminala u Evropi.

Isporuke u zemlje EU povećane 5,8 odsto, izvoz u Rusiju skočio 26,9 odsto prema podacima Saveznog zavoda za statistiku

Izvoz iz Nemačke, najvećeg privrednog partnera Srbije, zabeležio je rast od 3,6 odsto na mesečnom nivou u februaru, dostigavši trogodišnji maksimum od 135,2 milijarde evra, objavio je Savezni zavod za statistiku (Destatis). Ovaj rezultat usledio je nakon pada izvoza od 1,5 odsto u januaru i značajno je prevazišao tržišna očekivanja koja su predviđala rast od 1 odsto.

Prema istim podacima, izvoz u zemlje članice Evropske unije povećan je za 5,8 odsto. Izvoz u Evrozonu porastao je 5,2 odsto, dok je u zemlje van Evrozone zabeležen još veći rast od 7,4 odsto. Kada je reč o trećim zemljama, nemačke isporuke su porasle za 0,8 odsto, pri čemu su isporuke u Veliku Britaniju porasle 4,1 odsto, a izvoz u Rusiju čak 26,9 odsto.

Suprotno tome, izvoz u Sjedinjene Američke Države, koje predstavljaju najveće nemačko izvozno tržište, smanjen je za 7,5 odsto, dok je izvoz u Kinu opao za 2,5 odsto.

U prva dva meseca 2026. godine, ukupne isporuke nemačke robe inostranstvu porasle su za 1,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine i iznosile su 265,8 milijardi evra.

Prema ekonomskim analizama, rast izvoza ukazuje na delimičan oporavak nemačke privrede, uz različite trendove na pojedinim izvoznim tržištima.