Američki sud naložio Meta Platforms da uplati 567 miliona dolara i uvede strože mere zaštite maloletnika na društvenim mrežama

Meta Platforms, američka tehnološka kompanija i vlasnik društvenih mreža Facebook i Instagram, kažnjena je sa 567 miliona dolara nakon presude suda u Novom Meksiku. Ova odluka usledila je nakon što je porota utvrdila da je kompanija doprinela krizi mentalnog zdravlja mladih korisnika. Sud je naložio da 567 miliona dolara bude uplaćeno u fond za mentalno zdravlje dece, a Meta Platforms mora odmah primeniti strože mere zaštite maloletnika.

Pored toga, Meta je proglašena odgovornom po svim tačkama optužnice, uključujući namerno učešće u „nepoštenim, obmanjujućim i nesavesnim“ trgovinskim praksama. Porota je još u martu naložila isplatu 375 miliona dolara odštete. Generalni tužilac Novog Meksika, Raul Torez, podneo je tužbu protiv kompanije 2023. godine, optužujući je da je stvorila okruženje pogodno za predatore dece na Facebooku i Instagramu.

Strože mere zaštite maloletnika

Sud je, osim finansijske kazne, naložio Meta Platforms da u Novom Meksiku izbriše naloge i lične podatke korisnika mlađih od 13 godina. Pored toga, kompanija mora isključiti „push“ obaveštenja za maloletnike tokom školskih časova i noću, te automatski postaviti naloge tinejdžera na privatni režim. Takođe, Meta mora sprečiti korisnike mlađe od 18 godina da ostvaruju romantične ili seksualizovane interakcije sa četbotovima koji koriste veštačku inteligenciju na njenim platformama.

Sudija Brajan Bidšajd uporedio je društvene mreže kompanije sa fabrikom koja zagađuje životnu sredinu, ističući da posledice ne ostaju samo na internetu, već pogađaju porodice, škole i zdravstvene ustanove. Kao rezultat, sud je naglasio da je potrebna veća odgovornost tehnoloških kompanija za uticaj na mentalno zdravlje mladih.

Reakcija kompanije Meta i širi regulatorni kontekst

Meta Platforms je saopštila da se ne slaže sa presudom i najavila žalbu. Kompanija ističe da kontinuirano radi na zaštiti korisnika i bezbednosti tinejdžera na svojim platformama. Međutim, presuda iz Novog Meksika deo je šireg trenda pojačanih regulatornih pritisaka na tehnološke gigante u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uporedo sa tim, Meta se suočava sa nizom tužbi školskih okruga i državnih tužilaca zbog navodnog negativnog uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje dece i privatnost podataka. Ove mere ukazuju na sve veću zabrinutost javnosti i regulatora za posledice digitalnog okruženja na mlađe korisnike. S druge strane, kompanije kao što su Meta, ali i druge velike tehnološke firme, moraju da balansiraju inovacije sa poštovanjem propisa i zaštitom korisnika.

Konačno, slučaj iz Novog Meksika pokazuje kako regulatorni okvir u Sjedinjenim Državama postaje stroži, a izrečena kazna od 567 miliona dolara predstavlja jedan od najznačajnijih finansijskih udaraca za tehnološku industriju po pitanju zaštite mentalnog zdravlja dece. Time se šalje snažna poruka o potrebi odgovornosti i transparentnosti u digitalnom okruženju.

Manjinski akcionari drže 9,79 odsto Energoprojekta i predaju akcije, dok odluka Upravnog suda ne menja vlasništvo

Napred razvoj i povezane firme privode kraju potpuno preuzimanje kompanije Energoprojekt, a manjinski akcionari, koji sada ukupno poseduju 9,79 odsto kapitala, moraće da prodaju svoje akcije po ceni od 452,25 dinara po akciji. Odluka Upravnog suda iz juna, koja je poništila rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, ne menja postojeću vlasničku strukturu. Proces preuzimanja Energoprojekta traje skoro deceniju i sada ulazi u završnu fazu, navodi se u podacima Agencije za privredne registre.

Detalji postupka prinudnog otkupa i sudske odluke

Manjinski akcionari Energoprojekta uskoro će biti prinuđeni da prodaju akcije po utvrđenoj ceni od 452,25 dinara po akciji. Ovaj korak usledio je nakon što je u Agenciji za privredne registre registrovana odluka Skupštine akcionara o sprovođenju prinudnog otkupa. Kao rezultat, počeli su da teku zakonski rokovi za realizaciju ovog procesa. U međuvremenu, Komisija za hartije od vrednosti mora da ponovo odlučuje o predmetu, jer je Upravni sud presudio da je rešenje iz 2017. godine bilo nezakonito. Međutim, prema izjavi Komisije, sudska odluka utiče isključivo na zakonitost upravnog akta, a ne na pravnu valjanost transakcija na tržištu.

Analiza uticaja na vlasništvo i prava akcionara

Bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Milko Štimac, ističe da odluka suda ne menja vlasništvo nad akcijama koje su u međuvremenu više puta promenile vlasnika. „Sud može da donese odluku o zakonitosti, ali ne i da vrati vlasništvo nad hartijama od vrednosti koje su prošle kroz više transakcija. Svi potencijalno oštećeni mogu tražiti odštetu“, izjavio je Štimac. Odluka Upravnog suda vraća predmet Komisiji, ali ne vraća Energoprojekt u prethodno stanje. Komisija navodi da presuda ne utiče na validnost pojedinačnih pravnih poslova i transakcija izvršenih na tržištu kapitala.

Tok preuzimanja i regulatorne obaveze

Napred razvoj je postao većinski vlasnik Energoprojekta 2017. godine, nakon što su otkupili akcije po ceni od 1.501 dinar po akciji. U procesu preuzimanja učestvovale su i firme Montinvest, Jopag i GP Napred, koje su kasnije priznate kao lica koja zajednički deluju. Komisija je naložila podnošenje zahteva za preuzimanje kada je prag vlasništva pređen, što je i učinjeno, ali bez saglasnosti Narodne banke Srbije, koja je bila potrebna zbog vlasništva nad osiguravajućom kompanijom Energoprojekt Garant. Nekoliko dana nakon odluke Upravnog suda, država je prodala svojih 34 odsto akcija Energoprojekta većinskom vlasniku, čime je Napred razvoj stekao više od 90 odsto kapitala i pokrenuo prinudni otkup ostatka.

Širi kontekst i posledice za tržište kapitala

Odluka Upravnog suda pokrenula je pitanje pravne sigurnosti transakcija na domaćem tržištu kapitala. Ipak, Komisija za hartije od vrednosti naglašava da se presudom odlučuje samo o zakonitosti upravnog akta, dok vlasništvo i dalje ostaje u rukama investitora koji su akcije kupili u skladu sa tada važećim rešenjem. Proces prinudnog otkupa i promene vlasničke strukture Energoprojekta tako će se, prema svim dostupnim informacijama, završiti prema postojećem planu, bez povratka na ranija stanja.

Nuklearna elektrana Kozloduj radi normalno, dok Rumunija preusmerava vodu kod Černavode radi stabilnosti

Rekordno nizak Dunav trenutno ugrožava energetsku sigurnost regiona, posebno u Bugarskoj i Rumuniji. Nuklearna elektrana Kozloduj u Bugarskoj nastavlja sa radom bez smetnji, dok Rumunija preduzima vanredne mere kako bi očuvala stabilnost kod Černavode. Bugarska ministarka energetike Iva Petrova izjavila je da timovi u Kozloduju neprekidno prate stanje reke i da postrojenje za sada funkcioniše normalno. Prema njenim rečima, izvoz električne energije iz Bugarske dostiže između 32.000 i 33.000 megavat-sati dnevno. Osim toga, zahvaljujući dobro razvijenim elektroenergetskim vezama sa susednim državama, Bugarska ostvaruje dodatne prihode od izvoza struje.

Izazovi za energetski sektor zbog niskog nivoa Dunava

Iako Kozloduj trenutno nije ugrožen, ekstremno nizak vodostaj Dunava predstavlja ozbiljan izazov za energetski sektor, naročito za nuklearne elektrane koje koriste rečnu vodu za rashladne sisteme. U Rumuniji su nadležne službe pokrenule operaciju preusmeravanja dela toka Dunava ka starom rukavcu Bala, koristeći četiri barže napunjene kamenjem. Svaka barža biće potapana po tri do četiri sata, kako bi se kontrolisano povećao nivo vode ispred nuklearne elektrane Černavoda za nekoliko centimetara. Operacija se sprovodi uz maksimalne mere bezbednosti i pažljivo je tehnički analizirana. Prve dve barže postavljene su 500 metara od ulaza u rukavac, dok su druge dve uzvodno, pod uglom prema toku reke, čime se formiraju veštački pragovi za usmeravanje vode.

Pad nivoa Dunava i mere za skladištenje energije

Prema podacima Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu Rumunije, protok Dunava na ulazu u zemlju iznosi samo 1.400 kubnih metara u sekundi, što je novi istorijski minimum. Kod Černavode, nivo reke je dodatno opao za dva centimetra i sada iznosi minus 220 centimetara. Hidrolozi prognoziraju moguć dalji pad do minus 230 centimetara do 13. avgusta, uz dnevni pad od jednog do dva centimetra. Kao rezultat toga, energetski sistemi zemalja kroz koje Dunav protiče suočavaju se sa sve većim izazovima, ne samo za elektrane, već i za druge privredne aktivnosti vezane za reku. Bugarska je tokom prethodne godine uvela više od šest gigavata baterijskih sistema za skladištenje energije. Ovi sistemi pomažu tokom jutarnjih perioda najveće potrošnje i omogućavaju veću fleksibilnost mreže. Razvoj skladištenja energije, zajedno sa nuklearnim kapacitetima i regionalnim vezama, doprinosi stabilnosti snabdevanja i izvozu električne energije.

Implikacije za energetsku sigurnost regiona

Rekordno nizak Dunav potvrđuje da energetska sigurnost regiona zavisi i od hidroloških uslova, a ne samo od kapaciteta proizvodnje. Dugotrajne suše i visoke temperature povećavaju potrošnju električne energije, ali i otežavaju rad elektrana koje koriste rečnu vodu za hlađenje. Zbog toga će stanje Dunava narednih dana biti pod stalnim nadzorom energetskih i hidroloških službi u regionu. Dok Bugarska za sada ne očekuje probleme u Kozloduju, Rumunija je već započela intervencije kod Černavode kako bi obezbedila nekoliko centimetara dodatne vode za rad elektrane. Ovakve mere omogućavaju kontinuitet proizvodnje struje, ali pokazuju i ranjivost energetskih sistema u uslovima klimatskih promena.