Srpski investicioni fond Adval Capital ušao u vlasništvo DMV iz Niša, proizvođača LED sistema, jačajući konkurentnost i tržišno širenje

Adval Capital, domaći investicioni fond, kupio je 49% udela u niškoj kompaniji DMV, jednom od vodećih proizvođača LED informacionih sistema u jugoistočnoj Evropi. Ova transakcija realizovana je početkom godine i predstavlja jedan od retkih primera ulaganja domaćih fondova u lokalna preduzeća. DMV trenutno izvozi svoje proizvode na više od 90 tržišta, što ovu investiciju čini posebno značajnom za srpsku privredu.

Tokom susreta u Naučno-tehnološkom parku Niš, vlasnik DMV-a Dušan Šarković i investicioni menadžer Adval Capitala Stefan Dobrić uspostavili su partnerstvo koje je prethodilo višemesečnim pregovorima. „Sa predstavnicima fonda Adval Capital prvi put sam se sreo na jednom forumu. Njihova priča me je motivisala da razmišljam o drugačijem vođenju posla“, izjavio je Šarković. Kao rezultat partnerstva, DMV je započeo proces profesionalizacije menadžmenta i reorganizacije poslovanja.

Promene u upravljanju i razvoj novih tržišta

Prema rečima Dušana Šarkovića, prethodnih 36 godina kompanija DMV je poslovala po inženjerskim principima, ali je rast poslovanja zahtevao promenu organizacione strukture. „Saradnja sa fondom Adval Capital omogućila nam je da definišemo jasne sektore i unapredimo unutrašnju organizaciju. To je već donelo koristi u finansijama, razvoju i prodaji“, naglasio je Šarković. U sklopu restrukturiranja, kao generalni direktor imenovan je Miloš Manić, bivši menadžer kompanije Leoni, čime je uveden profesionalni menadžment u DMV.

Osim toga, DMV nastavlja sa osnovnom delatnošću u oblasti industrijske elektronike, sa posebnim fokusom na izmenljivu saobraćajnu signalizaciju i sportske semafore. Preduzeće iz Niša izdvaja se po inovacijama kao što su mobilna saobraćajna signalizacija i prikolice sa vazdušnim jastucima za zaštitu u slučaju udesa. DMV izvozi u više od 90 zemalja i planira dalje širenje prisustva na svetskom tržištu.

Motivi investicije i dugoročni ciljevi

Ulaganje Adval Capitala u DMV od 49% udela omogućilo je kompaniji dodatnu podršku za tržišnu borbu i modernizaciju poslovanja. „Motivisali su me da razmišljam o stabilnosti i samoodrživosti kompanije nakon mog povlačenja“, izjavio je Šarković. Dodao je i da je cilj restrukturiranja upravo jačanje konkurentnosti DMV-a na globalnom tržištu, uz očuvanje porodičnih vrednosti i stabilnosti za zaposlene.

Stefan Dobrić, investicioni menadžer fonda Adval Capital, istakao je da su iskustva iz porodičnog preduzetništva i prethodnih investicija bila presudna za odluku o ulaganju u DMV. Fond je prethodno nastao nakon prodaje fabrike za stočnu hranu, što je omogućilo ulaganje u nove projekte kao što je DMV. Kao rezultat zajedničkog rada, kompanija je unapredila organizaciju i poziciju na tržištu.

Ovaj primer pokazuje potencijal domaćih fondova za podršku lokalnim inovatorima i jačanje konkurentnosti srpske privrede kroz strateška partnerstva i profesionalizaciju poslovanja.

Centralna banka spremna da uvede negativne kamatne stope ako inflacija ostane ispod cilja, naredna sednica zakazana za 24. septembar

Švajcarska narodna banka objavila je da ključna kamatna stopa ostaje na nultom nivou, nakon što je inflacija u Švajcarskoj usporila na 0,4 odsto u julu. Ova odluka dolazi uprkos rastu svetskih cena energenata, a centralna banka navodi da će, ukoliko bude potrebno, uvesti kamatnu stopu ispod nule kako bi inflacija ostala u ciljanom rasponu. Članica rukovodstva, Petra Čudin, izjavila je za list „Financ und virtšaft“ da će banka preduzeti taj korak ako inflacija srednjoročno padne ispod planiranih nula do dva odsto.

Inflacija usporava, kamatna stopa ostaje na nuli

U junu 2025. godine, Švajcarska narodna banka snizila je ključnu kamatnu stopu na nulu i od tada je zadržava na tom nivou. Inflacija je, prema poslednjim podacima, usporila na svega 0,4 odsto u julu. Ovaj pad inflacije beleži se i pored globalnog rasta cena energenata usled sukoba na Bliskom istoku. Kao rezultat, banka pažljivo prati situaciju i spremna je na dodatne mere ukoliko bude potrebno.

Potencijalni povratak negativnih kamatnih stopa

Negativna kamatna stopa znači da bi komercijalne banke morale da plaćaju za novac koji drže kod centralne banke, umesto da na njega dobijaju kamatu. Ova mera, ako bude primenjena, ima za cilj da podstakne banke na kreditiranje privrede, zaduživanje i potrošnju. Na taj način, niska inflacija može se vratiti u ciljani raspon od nula do dva odsto. U međuvremenu, Blumberg je objavio da centralna banka planira da do kraja 2027. godine zadrži kamatnu stopu na nuli, a zatim postepeno pooštri monetarnu politiku.

Istorijski kontekst i naredni koraci

Ključna kamatna stopa u Švajcarskoj bila je negativna nekoliko godina, sve do septembra 2022. godine. Švajcarska narodna banka održava sednice četiri puta godišnje, a sledeća je najavljena za 24. septembar. Pored toga, bankarski sektor i investitori pažljivo prate odluke centralne banke zbog mogućeg uticaja na troškove zaduživanja i investicionu klimu u zemlji. Uvođenje negativnih kamatnih stopa, ako do njega dođe, moglo bi dodatno uticati na plasman kredita, potrošnju i investicije u švajcarskoj ekonomiji.

Naučna analiza pokazuje da se emocija ljubavi najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku, što potvrđuju eksperimenti sa više od 400 učesnika

Naučna istraživanja o ljubavi u našem telu poslednjih godina donela su precizne podatke o tome gde i kako ljudi osećaju ovu emociju. U radu objavljenom 2024. godine, tim istraživača proučavao je drevne tekstove sa područja današnjeg Iraka, analizirajući novoasirski period između 900. i 600. godine pre nove ere. Algoritmi su korišćeni kako bi se identifikovali delovi tih spisa u kojima se emocije, uključujući ljubav, dovode u vezu sa različitim delovima tela. Prema tim zapisima, ljubav se povezivala čak i sa jetrom, ali i sa kolenima, što daje dodatnu težinu izrazu „klecaju mi kolena“. S druge strane, istraživači su utvrdili da su drevni pisci seksualno uzbuđenje najčešće vezivali za članak, a patnju za pazuh.

Kako savremena nauka mapira ljubav u telu

Uporedo sa analizom istorijskih izvora, savremene studije su kroz eksperiment iz 2018. godine uključile više od 400 ispitanika. Učesnici su na slici ljudskog tela markirali mesta na kojima najviše osećaju različite emocije. Kao rezultat, pokazalo se da se ljubav najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku. Ovi nalazi su potvrđeni i u studiji iz 2020. godine, sprovedenoj na hiljadama ispitanika iz preko 100 zemalja. Bez obzira na poreklo, ljudi širom sveta doživljavaju ljubav na vrlo sličan način kada je reč o fizičkim senzacijama. Zanimljivo je da se, što je ljubav snažnija, osećaj proširuje na veći deo tela. Strastvena i prava ljubav, kao i ljubav prema životu, doživljavaju se u čitavom telu, dok manje intenzivne vrste ljubavi ostaju lokalizovane, najčešće u glavi ili srcu.

Ljubav i sinhronizacija nervnog sistema

Dalja istraživanja, objavljena 2023. godine, razložila su ljubav na različite kategorije: prema partneru, roditeljima, deci, prijateljima, strancima, ljubimcima i prirodi. Korišćenjem funkcionalnih MRI skenera analizirana je moždana aktivnost tokom evociranja svake od ovih vrsta ljubavi. Pokazalo se da ljubav prema partneru, roditeljima i prijateljima aktivira mnoge iste regije mozga. Ljubav prema strancima ima manju moždanu rasprostranjenost, dok ljubav prema ljubimcima zavisi od toga da li ispitanici zapravo imaju ljubimce. Ljubav prema prirodi aktivira specifične regije mozga, posebno one povezane sa posmatranjem pejzaža. Pored toga, fenomen sinhronizacije tela, gde se usklađuju otkucaji srca i disanje između dvoje ljudi, potvrđen je kao fiziološki odgovor tokom zaljubljenosti, što dodatno naglašava koliko je ljubav ukorenjena u našoj biologiji. S obzirom na široku rasprostranjenost ovih fenomena, može se zaključiti da ljubav kao emocija ima izražen uticaj kako na fiziološke, tako i na neurološke procese kod ljudi.