Novi pravilnik zahteva redovno objavljivanje digitalnih cenovnika za svaki prodajni objekat, što donosi veću transparentnost za potrošače

Trgovci sa godišnjim prometom većim od tri milijarde dinara moraće od 1. septembra da redovno objavljuju onlajn cenovnike za svaki prodajni objekat. Obaveza se odnosi na prodaju hrane, kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu, kako je definisano u novom pravilniku Ministarstva trgovine.

Onlajn cenovnici za svaki prodajni objekat: detalji pravilnika

Prema novom zakonu o zaštiti potrošača, trgovci moraju na svojoj internet stranici objaviti cenovnik u digitalnom obliku, pogodnom za automatsku obradu, posebno za svaki prodajni objekat. Cenovnik mora biti ažuriran u realnom vremenu kako bi odgovarao trenutnim cenama u prodajnim objektima ili prodaji na daljinu. Ova mera, kako navodi Ministarstvo trgovine, ima za cilj da poveća informisanost potrošača i omogući lakšu uporedivost cena među različitim prodajnim mestima. Pravilnik bliže propisuje uslove, sadržaj i način objavljivanja cenovnika, a primena počinje 1. septembra 2026. godine.

Obuhvat i sadržaj novih cenovnika

Obaveza se odnosi na trgovce na malo koji prodaju robu kao što su mleko, mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, kafa, hleb, sveže i prerađeno meso, voće, povrće, kućna hemija, lična higijena, hrana za bebe, pelene i druge navedenih kategorija. Cenovnici moraju sadržati naziv proizvoda, robnu marku, bar kod, jedinicu mere, prodajnu cenu, cenu po jedinici mere, sniženu cenu sa datumima početka i kraja prodajnog podsticaja, stopu poreza na dodatu vrednost i vrstu cenovnika. Trgovci su dužni da cenovnike objavljuju i na Portalu otvorenih podataka, bez brisanja ili izmene prethodno objavljenih podataka. Pored toga, istorijski preseci cenovnika koji su važili prvog dana svakog kalendarskog meseca trajno ostaju u okviru skupa podataka.

Regulatorne obaveze i očekivani efekti

Jagoda Lazarević, ministarka trgovine, istakla je da odlaganja primene novih pravila neće biti. Pravilnik propisuje da, ukoliko trgovac primenjuje različite cenovnike po objektima ili prodaji na daljinu, mora jasno navesti gde se koji cenovnik primenjuje. Svaka promena cena zahteva objavu novog važećeg cenovnika, dok se istorijski preseci ne brišu. Ako nema promene cena od poslednje objave, cenovnik se ne menja do sledeće izmene. Ovaj sistem omogućava potrošačima da prate dinamiku cena i akcija, a regulatornim telima olakšava nadzor nad poštovanjem pravila tržišnog ponašanja. Osim toga, očekuje se da će povećana transparentnost doprineti konkurentnosti i zaštiti potrošača, a istovremeno podići standarde na domaćem tržištu maloprodaje.

Srpski investicioni fond Adval Capital ušao u vlasništvo DMV iz Niša, proizvođača LED sistema, jačajući konkurentnost i tržišno širenje

Adval Capital, domaći investicioni fond, kupio je 49% udela u niškoj kompaniji DMV, jednom od vodećih proizvođača LED informacionih sistema u jugoistočnoj Evropi. Ova transakcija realizovana je početkom godine i predstavlja jedan od retkih primera ulaganja domaćih fondova u lokalna preduzeća. DMV trenutno izvozi svoje proizvode na više od 90 tržišta, što ovu investiciju čini posebno značajnom za srpsku privredu.

Tokom susreta u Naučno-tehnološkom parku Niš, vlasnik DMV-a Dušan Šarković i investicioni menadžer Adval Capitala Stefan Dobrić uspostavili su partnerstvo koje je prethodilo višemesečnim pregovorima. „Sa predstavnicima fonda Adval Capital prvi put sam se sreo na jednom forumu. Njihova priča me je motivisala da razmišljam o drugačijem vođenju posla“, izjavio je Šarković. Kao rezultat partnerstva, DMV je započeo proces profesionalizacije menadžmenta i reorganizacije poslovanja.

Promene u upravljanju i razvoj novih tržišta

Prema rečima Dušana Šarkovića, prethodnih 36 godina kompanija DMV je poslovala po inženjerskim principima, ali je rast poslovanja zahtevao promenu organizacione strukture. „Saradnja sa fondom Adval Capital omogućila nam je da definišemo jasne sektore i unapredimo unutrašnju organizaciju. To je već donelo koristi u finansijama, razvoju i prodaji“, naglasio je Šarković. U sklopu restrukturiranja, kao generalni direktor imenovan je Miloš Manić, bivši menadžer kompanije Leoni, čime je uveden profesionalni menadžment u DMV.

Osim toga, DMV nastavlja sa osnovnom delatnošću u oblasti industrijske elektronike, sa posebnim fokusom na izmenljivu saobraćajnu signalizaciju i sportske semafore. Preduzeće iz Niša izdvaja se po inovacijama kao što su mobilna saobraćajna signalizacija i prikolice sa vazdušnim jastucima za zaštitu u slučaju udesa. DMV izvozi u više od 90 zemalja i planira dalje širenje prisustva na svetskom tržištu.

Motivi investicije i dugoročni ciljevi

Ulaganje Adval Capitala u DMV od 49% udela omogućilo je kompaniji dodatnu podršku za tržišnu borbu i modernizaciju poslovanja. „Motivisali su me da razmišljam o stabilnosti i samoodrživosti kompanije nakon mog povlačenja“, izjavio je Šarković. Dodao je i da je cilj restrukturiranja upravo jačanje konkurentnosti DMV-a na globalnom tržištu, uz očuvanje porodičnih vrednosti i stabilnosti za zaposlene.

Stefan Dobrić, investicioni menadžer fonda Adval Capital, istakao je da su iskustva iz porodičnog preduzetništva i prethodnih investicija bila presudna za odluku o ulaganju u DMV. Fond je prethodno nastao nakon prodaje fabrike za stočnu hranu, što je omogućilo ulaganje u nove projekte kao što je DMV. Kao rezultat zajedničkog rada, kompanija je unapredila organizaciju i poziciju na tržištu.

Ovaj primer pokazuje potencijal domaćih fondova za podršku lokalnim inovatorima i jačanje konkurentnosti srpske privrede kroz strateška partnerstva i profesionalizaciju poslovanja.

Centralna banka spremna da uvede negativne kamatne stope ako inflacija ostane ispod cilja, naredna sednica zakazana za 24. septembar

Švajcarska narodna banka objavila je da ključna kamatna stopa ostaje na nultom nivou, nakon što je inflacija u Švajcarskoj usporila na 0,4 odsto u julu. Ova odluka dolazi uprkos rastu svetskih cena energenata, a centralna banka navodi da će, ukoliko bude potrebno, uvesti kamatnu stopu ispod nule kako bi inflacija ostala u ciljanom rasponu. Članica rukovodstva, Petra Čudin, izjavila je za list „Financ und virtšaft“ da će banka preduzeti taj korak ako inflacija srednjoročno padne ispod planiranih nula do dva odsto.

Inflacija usporava, kamatna stopa ostaje na nuli

U junu 2025. godine, Švajcarska narodna banka snizila je ključnu kamatnu stopu na nulu i od tada je zadržava na tom nivou. Inflacija je, prema poslednjim podacima, usporila na svega 0,4 odsto u julu. Ovaj pad inflacije beleži se i pored globalnog rasta cena energenata usled sukoba na Bliskom istoku. Kao rezultat, banka pažljivo prati situaciju i spremna je na dodatne mere ukoliko bude potrebno.

Potencijalni povratak negativnih kamatnih stopa

Negativna kamatna stopa znači da bi komercijalne banke morale da plaćaju za novac koji drže kod centralne banke, umesto da na njega dobijaju kamatu. Ova mera, ako bude primenjena, ima za cilj da podstakne banke na kreditiranje privrede, zaduživanje i potrošnju. Na taj način, niska inflacija može se vratiti u ciljani raspon od nula do dva odsto. U međuvremenu, Blumberg je objavio da centralna banka planira da do kraja 2027. godine zadrži kamatnu stopu na nuli, a zatim postepeno pooštri monetarnu politiku.

Istorijski kontekst i naredni koraci

Ključna kamatna stopa u Švajcarskoj bila je negativna nekoliko godina, sve do septembra 2022. godine. Švajcarska narodna banka održava sednice četiri puta godišnje, a sledeća je najavljena za 24. septembar. Pored toga, bankarski sektor i investitori pažljivo prate odluke centralne banke zbog mogućeg uticaja na troškove zaduživanja i investicionu klimu u zemlji. Uvođenje negativnih kamatnih stopa, ako do njega dođe, moglo bi dodatno uticati na plasman kredita, potrošnju i investicije u švajcarskoj ekonomiji.