Prerađivačka industrija ostvarila rast od 1,3 odsto, dok je bescarinski izvoz čelika iz Srbije u EU prepolovljen na 410.000 tona godišnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je za 0,3 odsto u prvih sedam meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Ključni doprinos dao je rast prerađivačke industrije od 1,3 odsto, dok su rudarstvo i sektor snabdevanja energentima zabeležili pad. U istom periodu, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je 3,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u Srbiji pod pritiskom stagnacije i regulatornih ograničenja

Iako je industrijska proizvodnja u Srbiji beležila umereni rast, jul je doneo povratak stagnaciji, a prerađivačka industrija zabeležila je kontrakciju posle pet meseci uzastopnog rasta. Posebno je značajan negativni uticaj problema sa radom Rafinerije nafte u Pančevu, kojom upravlja NIS. Prema analitičarima MAT-a, „problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, a njene performanse u julu su iznova generisale izrazito negativan efekat na dinamiku celog prerađivačkog sektora“. Ovo pokazuje koliko su oscilacije u jednom velikom energetskom objektu važne za ukupni industrijski rezultat zemlje. S druge strane, ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji i dalje je za 0,3 odsto veća nego prošle godine. Prerađivačka industrija je jedini segment sa pozitivnim rezultatom, dok su rudarstvo i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom zabeležili pad od 0,1, odnosno 4,8 odsto.

Izvoz čelika iz Srbije u EU ograničen novim protekcionističkim merama

Železara Smederevo (HBIS), najveći proizvođač osnovnih metala u zemlji, suočava se sa pooštrenim merama Evropske unije (EU) od 1. jula 2026. godine. EU je prepolovila iznos bescarinskih kvota za izvoz čelika iz Srbije sa oko 820.000 na oko 410.000 tona godišnje. To je približno petina ukupne proizvodnje Železare. Istovremeno, carina na izvoz čelika iz Srbije koji prelazi tu kvotu udvostručena je sa 25 na 50 odsto, čime je dodatni izvoz postao ekonomski neisplativ. Osim toga, uvedene su strože kontrole porekla čelika kako bi se sprečilo zaobilaženje evropskih barijera od strane kineskih i drugih kompanija. Ova mera stavlja dodatni administrativni i regulatorni pritisak na smederevsku železaru, koja je u kineskom vlasništvu.

Rast domaće potrošnje i realnih plata održava privredni rast

Uporedo sa tim, spoljnotrgovinska razmena Srbije nastavlja da raste, pri čemu izvoz beleži brži rast od uvoza. Realni promet u trgovini na malo zabeležio je jednu od najviših stopa rasta u Evropi, navodi se u izveštaju. Domaću potrošnju dodatno podstiče rast neto zarada od 8,2 odsto u prvoj polovini 2026. godine, dok je inflacija pala na 1,9 odsto. Kao rezultat, realni rast zarada značajno nadmašuje inflaciju, što direktno podržava povećanu potrošnju stanovništva i doprinosi održavanju privrednog rasta. Ovi podaci pokazuju da industrijska proizvodnja u Srbiji ima ograničen rast, ali domaća potrošnja i izvoz i dalje predstavljaju ključne pokretače pozitivnih ekonomskih trendova.

Sporazum o slobodnoj trgovini u fokusu, poljoprivreda i tehnologije nude rast na tržištu od 40 miliona ljudi

Srbija i Uzbekistan otvorili su novu fazu ekonomske saradnje pokretanjem procesa za sporazum o slobodnoj trgovini. Prema podacima, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Uzbekistana dostigla je 41,8 miliona dolara u 2025. godini. To predstavlja rast od 27 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosila 32,9 miliona dolara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Uzbekistana i potencijal sporazuma

Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, izjavila je da će Srbija biti prva evropska zemlja sa kojom Uzbekistan želi da pokrene pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini. Dve strane će potpisati zajedničku deklaraciju koja otvara pretpregovore i definiše modalitete budućih razgovora. Ovo je značajan korak za srpske kompanije koje trenutno plaćaju opšte carinske stope na izvoz u Uzbekistan.
U ukupnoj razmeni, srpski izvoz iznosio je 26,39 miliona dolara, dok je uvoz iz Uzbekistana dostigao 15,46 miliona dolara. Najvažniji srpski izvozni proizvodi su motorna ulja, aluminijumski kontejneri, hidraulični sistemi, papir i karton. S druge strane, Srbija najviše uvozi tekstil iz Uzbekistana, uključujući pamučne majice, muške košulje i pantalone.

Poljoprivreda i tehnologija kao razvojna šansa

Poljoprivreda se izdvaja kao sektor sa najvećim potencijalom za rast. Prema rečima Lazarević, poljoprivreda učestvuje sa 17,3 odsto u BDP-u Uzbekistana i zapošljava četvrtinu radne snage. Srbija već izvozi mašine za prehrambenu industriju i semenski materijal, a prostor za dalji rast postoji kroz saradnju domaćih instituta.
U prvih sedam meseci ove godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u Uzbekistan porastao je 54,1 odsto. Na zasedanju Mešovite srpsko-uzbekistanske komisije za ekonomsku saradnju izdvojeni su i drugi sektori poput tekstilne industrije, građevinarstva, IT, digitalizacije, robotike i farmacije.

Ekonomija Uzbekistana i strateški značaj za srpske kompanije

Uzbekistan ima više od 40 miliona stanovnika i jednu od najbrže rastućih ekonomija u Centralnoj Aziji. U prva dva kvartala ove godine BDP Uzbekistana porastao je 8,6 odsto. Zbog toga, srpske kompanije u sporazumu o slobodnoj trgovini vide mogućnost za veći izvoz i zajedničke investicije.
Osim trgovine, planira se osnivanje zajedničkih kompanija, posebno u tekstilnoj industriji, gde bi sirovine iz Uzbekistana mogle biti prerađivane u Srbiji i plasirane na druga tržišta. Dodatno, Uzbekistan je zainteresovan za iskustva Srbije u digitalizaciji i inovacijama. Potpisan je Memorandum o razumevanju između Fonda za inovacionu delatnost Srbije i IT Parka Uzbekistan, koji omogućava saradnju inovacionih ekosistema.

Perspektive i naredni koraci u saradnji

Glavna korist za srpske kompanije bila bi olakšan pristup tržištu od 40 miliona ljudi kroz sporazum o slobodnoj trgovini sa Uzbekistanom. Smanjenje carinskih barijera može dodatno podstaći izvoz, posebno iz sektora poljoprivrede, tehnologije i prehrambene industrije.
Istovremeno, za Uzbekistan Srbija postaje platforma za ulazak na tržište Balkana i jugoistočne Evrope. Nakon sastanka predsednika Uzbekistana sa predsednikom Srbije u Beogradu, očekuje se potpisivanje bilateralnih dokumenata i zajedničke izjave o strateškom partnerstvu. Poslovni forum Srbija-Uzbekistan najavljen je za 13.30 časova.

Najveće svetske kompanije po prihodu sada predvode Amazon i Walmart, dok energetski sektor gubi primat u top 10

Amazon je postao kompanija sa najvećim prihodom na svetu, prvi put pretekavši Walmart i dostigavši prihod od 717 milijardi dolara. Ova promena na listi najuspešnijih dolazi nakon petnaest godina dominacije Walmart-a, prema podacima iz 2026. godine. Pored toga, lista Fortune Global 500 pokazuje da je struktura najvećih kompanija po prihodu značajno izmenjena od 2020. godine.

Pre samo šest godina, čak pet od deset najvećih svetskih kompanija po prihodu pripadalo je energetskom sektoru. Najveći među njima bio je kineski gigant Sinopec sa 407 milijardi dolara prihoda, dok je Walmart tada ostvario 524 milijarde dolara. Međutim, pandemija koronavirusa je uzrokovala pad globalne potražnje za energentima, što je iz temelja promenilo poziciju energetskih kompanija na rang listi.

Najveće svetske kompanije po prihodu i promena u sektorskoj strukturi

Kao rezultat ovih promena, energetske kompanije u privatnom vlasništvu više se ne nalaze među prvih deset, dok su kompanije iz sektora maloprodaje, tehnologije i zdravstva preuzele vodeće pozicije. Amazon je na vrhu sa 717 milijardi dolara prihoda, što je četiri milijarde više od Walmart-a. Ovaj rezultat je direktno povezan sa porastom internet kupovine tokom pandemije, kada su potrošači češće birali online kanale za nabavku proizvoda.

Prodaja Amazona je značajno porasla tokom 2020. i 2021. godine, što je kompaniji omogućilo skok na treće mesto među globalnim gigantima 2021. godine. U 2022, 2024. i 2025. Amazon je bio drugi, dok je ove godine preuzeo lidersku poziciju. Maloprodaja je tako postala dominantan sektor na vrhu svetske privrede.

Rast zdravstvenog sektora i novi izazivači na listi najjačih

Pored dva najveća rivala, važno mesto na listi zauzima kineska državna kompanija State Grid, koja je 2026. godine bila treća po prihodu. UnitedHealth Group, američka kompanija iz sektora zdravstva, napredovala je sa desetog mesta 2023. na četvrto mesto 2026. godine. Ovaj rast odražava širenje zdravstvene industrije na velikim tržištima poput Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, posebno zbog starenja stanovništva i povećanja potrošnje na zdravstvene usluge.

Osim toga, ova promena sektorske strukture ukazuje na dublje promene u svetskoj ekonomiji. Energetski sektor, iako i dalje značajan, više ne dominira listom najvećih, dok maloprodaja i zdravstvo dobijaju na značaju. Prilagođavanje strategija i ulaganja u digitalizaciju i inovacije postaje ključno za održavanje konkurentnosti na globalnom tržištu.

Prema navodima Visual Capitalist-a, pandemija i promene u potrošačkom ponašanju dali su prednost tehnološkim i zdravstvenim kompanijama, dok su tradicionalni sektori morali da redefinišu svoje poslovne modele. Očekuje se da će ovakve tendencije nastaviti da oblikuju poredak među vodećim svetskim kompanijama po prihodu i u narednim godinama.