Carine na pojedine lekove iznose 100 odsto, dok su za EU ograničene na 15 odsto prema sporazumu iz Ternberija
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa najavila je uvođenje carina od 100 odsto na određene lekove, sa ciljem podsticanja farmaceutskih kompanija da presele proizvodnju u SAD, navodi se prema ekonomskim analizama. Ova mera odnosi se na kompanije koje nisu postigle dogovor sa Belom kućom, dok su za zemlje koje imaju trgovinske sporazume sa SAD carine ograničene prema uslovima tih sporazuma.
Tramp je prošle jeseni najavio da će carine od 100 odsto biti uvedene na uvoz brendiranih ili patentiranih lekova, osim u slučajevima kada proizvođač investira u izgradnju pogona u SAD. Među kompanijama koje su sklopile sporazume sa administracijom SAD su Fajzer, AstraZeneka i Novo Nordisk, koje su pristale na povećanje ulaganja u američku privredu i smanjenje cena lekova, u zamenu za odlaganje uvođenja carina.
Prema dostupnim podacima, prošle godine SAD su pristale da ograniče carine na lekove iz Evropske unije na 15 odsto, kao deo sporazuma postignutog sa EU u Ternberiju, Škotska. Velika Britanija je takođe postigla dogovor sa SAD, kojim su carine na britanske lekove smanjene na period od tri godine, uz obavezu povećanja potrošnje Nacionalne zdravstvene službe (NHS) na lekove.
Carine se neće odnositi na kompanije koje su postigle dogovor sa Belom kućom, dok će ostali proizvođači biti suočeni sa stopom od 100 odsto na uvoz brendiranih lekova. Ove mere deo su šireg plana američke administracije za povećanje domaće proizvodnje lekova i smanjenje zavisnosti od uvoza.
