Connect with us

Domaće

Titan ulaže 80 miliona evra u ekološku proizvodnju cementa u Srbiji

Cementara Kosjerić prelazi na alternativna goriva i koristi pepeo iz termoelektrane, cilj je smanjenje emisija CO2 koje čine 8% globalnih emisija

Published

1 hour ago

on

cooling-tower-power-plant-energy-industry-162646

Cementara Kosjerić prelazi na alternativna goriva i koristi pepeo iz termoelektrane, cilj je smanjenje emisija CO2 koje čine 8% globalnih emisija

Grčka kompanija Titan, vlasnik Cementare Kosjerić, realizovala je do sada investicije od 80 miliona evra (9,4 milijarde dinara) u modernizaciju proizvodnje i unapređenje zaštite životne sredine u Srbiji. Cementna industrija globalno učestvuje sa 8 odsto u ukupnim emisijama ugljen-dioksida, a Titan planira dodatne mere za smanjenje ugljeničnog otiska, uključujući uvođenje alternativnih goriva i sirovina, kao i hvatanje emitovanog CO2.

Trenutno se u Cementari Kosjerić koriste isključivo tradicionalni energenti, ali prema najavama kompanije, uskoro će biti uvedeno gorivo dobijeno preradom komunalnog i neopasnog industrijskog otpada, koje će zameniti do 30 odsto fosilnih goriva u procesu proizvodnje cementa. Alternativno gorivo stižeće na lokaciju već pripremljeno, bez selekcije i deponovanja otpada u samoj fabrici, i biće obrađeno u ovlašćenim postrojenjima sa kontrolisanim hemijskim sastavom.

Ovakav pristup je u skladu sa evropskom CBAM regulativom i Zakonom o porezu na emisije ugljenika u Srbiji, koji zahtevaju od energetskih intenzivnih industrija primenu mera za smanjenje emisija CO2. Titan u Kosjeriću procenjuje da su dalja ulaganja u alternativna goriva neophodna, posebno u uslovima globalne energetske krize i tržišnih poremećaja, kako bi se obezbedila diverzifikacija izvora energije, održala konkurentnost i sačuvala radna mesta.

Dodatni podsticaj ovom procesu predstavlja i desetogodišnji ugovor sa Elektroprivredom Srbije, prema kome će Titan preuzimati leteći pepeo nastao sagorevanjem uglja u termoelektrani Nikola Tesla (TENT B). Pepeo će biti korišćen kao alternativna sirovina u proizvodnji cementa, što doprinosi smanjenju deponovanja otpada i zatvaranju kružnog toka sirovina u industriji.

U Titan grupi, koja posluje u 25 zemalja, navode da su tri ključna pravca za smanjenje uticaja cementne industrije na klimu: upotreba alternativnih goriva, hvatanje CO2 i korišćenje alternativnih sirovina. Kompanija naglašava da u procesu prerade neće koristiti opasan otpad, niti će otpad biti skladišten na lokaciji fabrike.

Ove promene pozicioniraju Cementaru Kosjerić i Srbiju u pravcu usvajanja evropskih standarda i održive proizvodnje, dok se očekuje da će regulatorni okvir i tržišna kretanja dodatno ubrzati tranziciju ka zelenijoj industriji građevinskih materijala.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Rapid aplikacija omogućava transparentno naručivanje taksi vožnji u Beogradu, razvijena na osnovu 15 godina iskustva

Korisnici mogu da biraju tip vozila i način plaćanja, dok aplikacija koristi iskustvo sa Balkana za unapređenje taksi usluga

Published

1 minute ago

on

March 24, 2026

By

Korisnici mogu da biraju tip vozila i način plaćanja, dok aplikacija koristi iskustvo sa Balkana za unapređenje taksi usluga

Nova taksi aplikacija Rapid predstavlja digitalno rešenje za naručivanje vožnji u Beogradu, nastalo na osnovu petnaestogodišnjeg iskustva u regionu, kako je naveo direktor Net informatike i osnivač aplikacije Dejan Jefim. Rapid je dizajniran da omogući korisnicima jednostavno praćenje vozila, transparentno određivanje cene vožnje i tačne informacije o dolasku na odredište, uz mogućnost izbora vrste vozila i načina plaćanja – gotovinom, karticom, a uskoro i direktno putem aplikacije.

“Naš cilj bio je da razvijemo aplikaciju koja zaista rešava svakodnevne probleme kretanja po gradu. Rapid je osmišljen da omogući funkcionalnu i udobnu taksi vožnju – korisnici u svakom trenutku znaju gde se vozilo nalazi, koliko će vožnja koštati i kada će stići na željeno odredište. Ideja nam je da povežemo ne samo Srbiju, već i ceo region. Želimo da korisnici koji koriste taksi u Ljubljani mogu istu aplikaciju bez problema da koriste i u Beogradu. Imamo veoma dobre odnose sa taksi preduzetnicima, što će biti korisno za građane Beograda i doneti im kvalitetnu alternativu postojećim opcijama”, izjavio je Jefim.

Posebna pažnja posvećena je fleksibilnosti usluge, uključujući mogućnost korišćenja vaučera za lakšu organizaciju poslovnih i privatnih vožnji. Rapid kombinuje lokalno iskustvo i savremene digitalne tehnologije sa namerom da doprinese efikasnijem funkcionisanju gradskog saobraćaja i poboljša kvalitet taksi usluga.

Aplikacija je već dostupna korisnicima na IOS i Android platformama, što omogućava široku dostupnost i jednostavno preuzimanje. Fokus na efikasnost, pouzdanost i kvalitet korisničkog iskustva čini Rapid konkurentnom alternativom postojećim taksi opcijama u Beogradu.

Pročitaj još

Domaće

Građevinski sektor evrozone pao 1,9 odsto, Slovenija beleži rast od 11,6 odsto

Obim građevinskih radova u evrozoni smanjen 8,9 odsto u januaru, dok je Slovenija predvodila rast među članicama

Published

43 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Obim građevinskih radova u evrozoni smanjen 8,9 odsto u januaru, dok je Slovenija predvodila rast među članicama

Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, građevinski sektor evrozone zabeležio je pad aktivnosti od 1,9 odsto u januaru, nakon rasta od 0,7 odsto u decembru na godišnjem nivou. Ukupni obim građevinskih radova bio je 8,9 odsto niži u odnosu na januar prošle godine. Radovi na objektima niskogradnje smanjeni su za 4,2 odsto, dok su specijalizovani građevinski radovi pali za 1,1 odsto.

Na mesečnom nivou, obim građevinskih radova u evrozoni smanjen je za 0,1 odsto, pri čemu su radovi na zgradama pali za tri odsto, niskogradnja za 4,4 odsto, a specijalizovani radovi za 1,7 odsto. U okviru Evropske unije, u januaru je zabeležen pad od 0,9 odsto na mesečnom nivou i dva odsto na godišnjem nivou.

Najveći godišnji pad građevinskih radova registrovan je u Poljskoj (-11,0 odsto), Španiji (-9,9 odsto) i Mađarskoj (-9,5 odsto). Nasuprot tome, rast aktivnosti je zabeležen u deset država članica, od čega je najizraženiji bio u Sloveniji (+11,6 odsto), Bugarskoj (+4,0 odsto) i Danskoj (+3,3 odsto).

Iako je Slovenija na godišnjem nivou predvodila po rastu građevinske aktivnosti, u januaru je zabeležen i mesečni pad od 0,9 odsto u toj zemlji. Ovi podaci ukazuju na nastavak volatilnosti u sektoru građevine širom Evrope, sa značajnim razlikama u rezultatima između članica evrozone.

Pročitaj još

Domaće

ECB beleži rast ugovorenih plata od 3,2 odsto u 2025, usporenje na 2,3 odsto za 2026

Zarađene plate u evrozoni pokrivaju 50,7 odsto zaposlenih u 2025, u 2026 očekuje se pad pokrivenosti na 39,7 odsto

Published

58 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Zarađene plate u evrozoni pokrivaju 50,7 odsto zaposlenih u 2025, u 2026 očekuje se pad pokrivenosti na 39,7 odsto

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da pritisak na rast plata u evrozoni popušta, a dogovorene zarade beleže znatno umereniji rast u 2026. godini. Prema najnovijem izveštaju, ugovorene plate u evrozoni povećane su za 3,2 odsto u 2025. godini, na osnovu pokrivenosti od 50,7 odsto zaposlenih u zemljama članicama. Za 2026. godinu očekuje se rast ugovorenih plata od 2,3 odsto, uz smanjenu pokrivenost od 39,7 odsto zaposlenih.

Analiza kvartalnih kretanja pokazuje da će rast zarada tokom 2026. biti prilično ujednačen, sa povećanjem od 1,9 odsto u prvom kvartalu i 2,6 odsto u četvrtom tromesečju. Eksperti ističu da su ovi trendovi posledica mehaničkih efekata prethodnih isplata, a ne novih realnih pritisaka na plate koji bi mogli da podstaknu inflaciju.

Kada se iz obrade isključe jednokratni bonusi, vidljivo je da će rast osnovnih zarada pasti sa 3,9 odsto u prethodnoj godini na stabilnih 2,6 odsto u 2026. godini. ECB navodi da su sindikati i poslodavci sada više orijentisani ka dugoročnoj održivosti, za razliku od perioda nakon pandemije kada su česta bila nagla povećanja plata.

Evropska centralna banka naglašava da ovi podaci predstavljaju trenutni prikaz informacija iz kolektivnih ugovora i nisu čvrsta prognoza, ali služe kao rani indikator pravca u kojem se kreću troškovi rada u evrozoni.

Pročitaj još

U Trendu