Zvaničnici FED-a razmatraju novo povećanje kamata ako inflacija ne nastavi da pada, zapisnik sa julske sednice otkriva podeljena mišljenja o monetarnoj politici

Federalne rezerve SAD zadržale su referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 odsto na sastanku održanom 28. i 29. jula 2026. godine. Zabrinutost zbog inflacije ostaje izražena, a zapisnik sa sastanka pokazuje da bi novo povećanje kamata moglo uslediti ako inflacija ne nastavi da se približava cilju od dva odsto. Na sastanku su tri zvaničnika glasala za dodatno povećanje stope za 0,25 procentnih poena, dok je veći broj učesnika ocenio da bi takav korak bio neophodan ukoliko inflacija ne pokaže znake usporavanja.

Inflacija i stavovi zvaničnika FED-a o kamatnim stopama

Zapisnik otkriva da su pojedini članovi FED-a istakli da su uticaji inflacije na cene i dalje veoma primetni. Prema njihovom mišljenju, monetarna politika treba da ostane restriktivna kako bi se očuvala stabilnost cena i podstakla maksimalna zaposlenost. Kao rezultat, deo zvaničnika smatra da bi odlaganje reakcije moglo dovesti do potrebe za strmijim i skupljim nizom pooštravanja u kasnijoj fazi. S druge strane, „mnogo“ učesnika smatra da će pooštravanje biti potrebno samo ukoliko inflacija ne nastavi da pada.

Diskusija o instrumentima monetarne politike i budućim koracima

Na sastanku kojim je predsedavao Kevin Vorš, centralna banka je razmatrala i šira pitanja, uključujući reviziju načina upravljanja bilansom FED-a. Zvaničnici su istakli da bi promena ciljanog raspona kamatne stope na federalne fondove trebalo da ostane glavni instrument monetarne politike. Upravljanje imovinom u bilansu centralne banke nije označeno kao prioritet. Ova diskusija ukazuje na kontinuirane napore da se politika prilagodi promenjivim ekonomskim uslovima.

Implikacije za američko tržište i dalje odluke

Zbog toga tržišta i dalje pažljivo prate poteze Federalnih rezervi SAD, posebno imajući u vidu da je inflacija i dalje iznad ciljanih dva odsto. Buduće odluke o kamatnim stopama zavisiće od kretanja inflacije u narednim mesecima. Učesnici na finansijskim tržištima očekuju da će naredni sastanci doneti više jasnoće oko toga da li će doći do novih povećanja kamata ili će trenutni nivo biti održan. Ovakva neizvesnost podstiče dodatni oprez među investitorima i ekonomskim analitičarima.

Inflacija u granicama cilja od tri odsto, uz pad na 1,9 odsto u julu zbog nižih cena voća i povrća.

Narodna banka Srbije (NBS) podigla je zvaničnu projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 3,2 odsto za 2026. godinu. Ovu informaciju saopštila je guvernerka Jorgovanka Tabaković prilikom predstavljanja izveštaja o inflaciji, ističući da će inflacija u Srbiji i narednih meseci ostati u okviru cilja od tri odsto, sa dozvoljenim odstupanjem od plus ili minus 1,5 odsto.

Nova projekcija rasta BDP-a od 3,2 odsto predstavlja povećanje u odnosu na prethodnu procenu iz majskog izveštaja NBS, kada je predviđan rast od tri odsto. Tabaković je navela da je razlog za ovu korekciju rast privredne aktivnosti zabeležen u drugom kvartalu 2026. godine.

Inflacija u granicama cilja i kretanje cena

Prema rečima guvernerke, inflacija je u julu pala na 1,9 odsto, što je najvećim delom posledica pada cena voća i povrća tokom letnjih meseci. Očekuje se da inflacija ostane stabilna i u nastavku godine, što doprinosi predvidivosti privrednog okruženja za investitore i građane. Štaviše, izostali su značajniji šokovi na cene, uprkos aktuelnoj energetskoj krizi u regionu.

Kao rezultat ovakvih kretanja, monetarna politika ostaje usmerena na očuvanje stabilnosti cena. Osim toga, NBS kontinuirano prati faktore koji mogu uticati na inflatorna očekivanja, uključujući međunarodne cene energenata i prehrambenih proizvoda.

Povećanje privredne aktivnosti i ekonomski kontekst

Izveštaj Narodne banke Srbije pokazuje da je povećanje privredne aktivnosti tokom druge polovine godine bilo presudno za revidiranje projekcije rasta BDP-a. Uporedo sa tim, prethodna procena iz maja predviđala je rast od tri odsto, dok je planirani rast iznosio 3,5 odsto, što ukazuje na oprezan pristup u proceni budućih ekonomskih kretanja.

U međuvremenu, očuvanje inflacije unutar ciljanog okvira doprinosi stabilnosti dinara i smanjenju neizvesnosti na finansijskom tržištu. To je posebno važno u vremenima kada globalni faktori, poput energetskih kriza, mogu imati neposredan uticaj na domaću ekonomiju.

Izjave i očekivanja centralne banke

Govoreći o trenutnoj situaciji, Jorgovanka Tabaković je naglasila: „Nova projekcija je da će ovogodišnji rast BDP-a biti 3,2 odsto.” Tabaković je takođe ukazala da su aktuelna makroekonomska kretanja ohrabrujuća, ali da će NBS nastaviti pažljivo da prati sve relevantne pokazatelje.

Pored toga, izostanak značajnih cenovnih šokova omogućio je da inflacija padne na istorijski nizak nivo za ovaj period godine. Time je, s druge strane, obezbeđena dodatna sigurnost za donošenje poslovnih odluka u privatnom sektoru. Prema zvaničnim informacijama, NBS ostaje posvećena održavanju ekonomske stabilnosti kroz nastavak konzervativne monetarne politike.

Na kraju, stabilizacija inflacije i ubrzanje privredne aktivnosti signaliziraju pozitivan trend za domaću ekonomiju u drugoj polovini 2026. godine.

Centralna i jugoistočna Evropa suočavaju se sa povećanom potrošnjom i smanjenim kapacitetima proizvodnje struje zbog toplotnog talasa

Evropska unija je upozorila na napetu situaciju sa snabdevanjem električnom energijom u narednim nedeljama zbog uticaja toplotnih talasa i rekordno niskog vodostaja u regionu. Ključni izazov za zemlje centralne i jugoistočne Evrope predstavljaju visoke temperature, koje povećavaju potrošnju struje, dok istovremeno smanjuju proizvodne kapacitete, saopštio je Dan Jorgensen, evropski komesar za energetiku.

Napeta situacija sa snabdevanjem električnom energijom u EU

Prema rečima Jorgensena, uporne visoke temperature i nizak vodostaj reka negativno utiču na bilans između proizvodnje i potrošnje električne energije, posebno u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Kao rezultat, postoji povećan pritisak na elektroenergetski sistem, jer se povećava potrošnja zbog intenzivnijeg korišćenja klima-uređaja. S druge strane, nizak nivo reka otežava rad hidroelektrana i termoelektrana, dodatno smanjujući dostupne kapacitete za proizvodnju električne energije.

Uticaj klimatskih uslova na proizvodnju i potrošnju struje

Poseban izazov predstavlja činjenica da ekstremne temperature i nepovoljni hidrološki uslovi istovremeno utiču na obe strane energetskog lanca. S jedne strane, potrošnja električne energije naglo raste zbog rashladnih uređaja, dok se sa druge strane smanjuje proizvodnja, što stvara napetost u sistemu. Prema Jorgensenu, bezbednost snabdevanja električnom energijom trenutno ostaje stabilna i nema kratkoročnih rizika po adekvatnost snabdevanja. Međutim, situacija bi mogla ostati zategnuta tokom narednih nedelja, posebno u državama koje su najviše pogođene toplotnim talasima.

Izjave evropskih zvaničnika i mogući pravci delovanja

„Uporne visoke temperature i rekordno nizak vodostaj negativno utiču na proizvodnju i potrošnju električne energije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi“, naveo je Dan Jorgensen na društvenoj mreži X. On je istakao da, uprkos trenutnim izazovima, ne postoje neposredni rizici po sigurnost snabdevanja električnom energijom u Evropskoj uniji. Ipak, apelovao je na državne institucije i građane da prate preporuke o racionalnoj potrošnji kako bi se izbegli eventualni problemi u distribuciji.

Širi ekonomski kontekst i značaj stabilnog snabdevanja strujom

Stabilnost snabdevanja električnom energijom ima direktan uticaj na privredu i svakodnevni život građana. Povećana potrošnja tokom letnjih meseci može voditi do opterećenja elektroenergetskog sistema, što zahteva pažljivo upravljanje resursima i brzu reakciju operatera. Osim toga, klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi sve češće utiču na energetske tokove u Evropi, zbog čega se nadležni fokusiraju na unapređenje infrastrukture i povećanje otpornosti sektora elektroenergetike. U narednim nedeljama očekuje se nastavak praćenja situacije i eventualno donošenje dodatnih mera kako bi se održala sigurnost snabdevanja električnom energijom u regionu.