Inflacija u granicama cilja od tri odsto, uz pad na 1,9 odsto u julu zbog nižih cena voća i povrća.

Narodna banka Srbije (NBS) podigla je zvaničnu projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 3,2 odsto za 2026. godinu. Ovu informaciju saopštila je guvernerka Jorgovanka Tabaković prilikom predstavljanja izveštaja o inflaciji, ističući da će inflacija u Srbiji i narednih meseci ostati u okviru cilja od tri odsto, sa dozvoljenim odstupanjem od plus ili minus 1,5 odsto.

Nova projekcija rasta BDP-a od 3,2 odsto predstavlja povećanje u odnosu na prethodnu procenu iz majskog izveštaja NBS, kada je predviđan rast od tri odsto. Tabaković je navela da je razlog za ovu korekciju rast privredne aktivnosti zabeležen u drugom kvartalu 2026. godine.

Inflacija u granicama cilja i kretanje cena

Prema rečima guvernerke, inflacija je u julu pala na 1,9 odsto, što je najvećim delom posledica pada cena voća i povrća tokom letnjih meseci. Očekuje se da inflacija ostane stabilna i u nastavku godine, što doprinosi predvidivosti privrednog okruženja za investitore i građane. Štaviše, izostali su značajniji šokovi na cene, uprkos aktuelnoj energetskoj krizi u regionu.

Kao rezultat ovakvih kretanja, monetarna politika ostaje usmerena na očuvanje stabilnosti cena. Osim toga, NBS kontinuirano prati faktore koji mogu uticati na inflatorna očekivanja, uključujući međunarodne cene energenata i prehrambenih proizvoda.

Povećanje privredne aktivnosti i ekonomski kontekst

Izveštaj Narodne banke Srbije pokazuje da je povećanje privredne aktivnosti tokom druge polovine godine bilo presudno za revidiranje projekcije rasta BDP-a. Uporedo sa tim, prethodna procena iz maja predviđala je rast od tri odsto, dok je planirani rast iznosio 3,5 odsto, što ukazuje na oprezan pristup u proceni budućih ekonomskih kretanja.

U međuvremenu, očuvanje inflacije unutar ciljanog okvira doprinosi stabilnosti dinara i smanjenju neizvesnosti na finansijskom tržištu. To je posebno važno u vremenima kada globalni faktori, poput energetskih kriza, mogu imati neposredan uticaj na domaću ekonomiju.

Izjave i očekivanja centralne banke

Govoreći o trenutnoj situaciji, Jorgovanka Tabaković je naglasila: „Nova projekcija je da će ovogodišnji rast BDP-a biti 3,2 odsto.” Tabaković je takođe ukazala da su aktuelna makroekonomska kretanja ohrabrujuća, ali da će NBS nastaviti pažljivo da prati sve relevantne pokazatelje.

Pored toga, izostanak značajnih cenovnih šokova omogućio je da inflacija padne na istorijski nizak nivo za ovaj period godine. Time je, s druge strane, obezbeđena dodatna sigurnost za donošenje poslovnih odluka u privatnom sektoru. Prema zvaničnim informacijama, NBS ostaje posvećena održavanju ekonomske stabilnosti kroz nastavak konzervativne monetarne politike.

Na kraju, stabilizacija inflacije i ubrzanje privredne aktivnosti signaliziraju pozitivan trend za domaću ekonomiju u drugoj polovini 2026. godine.

Centralna i jugoistočna Evropa suočavaju se sa povećanom potrošnjom i smanjenim kapacitetima proizvodnje struje zbog toplotnog talasa

Evropska unija je upozorila na napetu situaciju sa snabdevanjem električnom energijom u narednim nedeljama zbog uticaja toplotnih talasa i rekordno niskog vodostaja u regionu. Ključni izazov za zemlje centralne i jugoistočne Evrope predstavljaju visoke temperature, koje povećavaju potrošnju struje, dok istovremeno smanjuju proizvodne kapacitete, saopštio je Dan Jorgensen, evropski komesar za energetiku.

Napeta situacija sa snabdevanjem električnom energijom u EU

Prema rečima Jorgensena, uporne visoke temperature i nizak vodostaj reka negativno utiču na bilans između proizvodnje i potrošnje električne energije, posebno u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Kao rezultat, postoji povećan pritisak na elektroenergetski sistem, jer se povećava potrošnja zbog intenzivnijeg korišćenja klima-uređaja. S druge strane, nizak nivo reka otežava rad hidroelektrana i termoelektrana, dodatno smanjujući dostupne kapacitete za proizvodnju električne energije.

Uticaj klimatskih uslova na proizvodnju i potrošnju struje

Poseban izazov predstavlja činjenica da ekstremne temperature i nepovoljni hidrološki uslovi istovremeno utiču na obe strane energetskog lanca. S jedne strane, potrošnja električne energije naglo raste zbog rashladnih uređaja, dok se sa druge strane smanjuje proizvodnja, što stvara napetost u sistemu. Prema Jorgensenu, bezbednost snabdevanja električnom energijom trenutno ostaje stabilna i nema kratkoročnih rizika po adekvatnost snabdevanja. Međutim, situacija bi mogla ostati zategnuta tokom narednih nedelja, posebno u državama koje su najviše pogođene toplotnim talasima.

Izjave evropskih zvaničnika i mogući pravci delovanja

„Uporne visoke temperature i rekordno nizak vodostaj negativno utiču na proizvodnju i potrošnju električne energije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi“, naveo je Dan Jorgensen na društvenoj mreži X. On je istakao da, uprkos trenutnim izazovima, ne postoje neposredni rizici po sigurnost snabdevanja električnom energijom u Evropskoj uniji. Ipak, apelovao je na državne institucije i građane da prate preporuke o racionalnoj potrošnji kako bi se izbegli eventualni problemi u distribuciji.

Širi ekonomski kontekst i značaj stabilnog snabdevanja strujom

Stabilnost snabdevanja električnom energijom ima direktan uticaj na privredu i svakodnevni život građana. Povećana potrošnja tokom letnjih meseci može voditi do opterećenja elektroenergetskog sistema, što zahteva pažljivo upravljanje resursima i brzu reakciju operatera. Osim toga, klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi sve češće utiču na energetske tokove u Evropi, zbog čega se nadležni fokusiraju na unapređenje infrastrukture i povećanje otpornosti sektora elektroenergetike. U narednim nedeljama očekuje se nastavak praćenja situacije i eventualno donošenje dodatnih mera kako bi se održala sigurnost snabdevanja električnom energijom u regionu.

Industrije sa najvišom primenom veštačke inteligencije usporile zapošljavanje od 2022. godine, početne pozicije najugroženije

Veštačka inteligencija značajno menja tržište rada u razvijenim državama, pri čemu je pad zaposlenosti u kol centrima u Sjedinjenim Američkim Državama dostigao 39 odsto ispod istorijskog trenda. Ove podatke je objavila Goldman Sachs banka u najnovijem istraživanju. Negativni efekti najizraženiji su među radnicima na početku karijere, dok je zapošljavanje u industrijama sa najvišom upotrebom automatizacije usporilo od druge polovine 2022. godine.

Pad zaposlenosti u industrijama sa visokom primenom veštačke inteligencije

Bankarska analiza pokazuje da su Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Australija među najviše pogođenim ekonomijama. U kol centrima, zaposlenost je u Kanadi pala za 33 odsto u odnosu na istorijski trend, dok je u Nemačkoj pad iznosio 27 odsto. Sektori kao što su razvoj softvera, poslovno savetovanje i oglašavanje takođe beleže smanjenje zaposlenosti ispod dugoročnog proseka. Kao rezultat, trendovi pokazuju da su poslovi koji se lako automatizuju najviše podložni smanjenju broja radnih mesta.

Početnici najviše pogođeni promenama na tržištu rada

Goldman Sachs je analizirao više od 800 zanimanja i zaključio da je negativan uticaj veštačke inteligencije najizraženiji kod početnih pozicija. Ipak, prema istoj analizi, ne radi se o masovnom gubitku radnih mesta. Negativni efekti su koncentrisani na relativno mali broj industrija i zanimanja, dok je zaposlenost u mnogim drugim sektorima ostala blizu dugoročnog trenda. Osim toga, u vodećim razvijenim ekonomijama, veštačku inteligenciju koristi između 15 i 20 odsto kompanija i radnika. Među državama sa najvišom stopom primene nalaze se Francuska, Sjedinjene Američke Države, Holandija i Velika Britanija.

Implikacije za budućnost tržišta rada

Uporedo sa širenjem automatizacije, tržište rada suočava se sa sve izraženijim promenama u strukturi zaposlenosti. Početnici i radnici koji obavljaju rutinske zadatke najpre osećaju posledice. Ipak, zapošljavanje u brojnim sektorima i dalje prati dugoročne trendove. Takođe, širi ekonomski kontekst pokazuje da digitalizacija i automatizacija nisu novi procesi, ali brzina primene tehnologija kao što je veštačka inteligencija sada utiče na temeljnu dinamiku zapošljavanja. Analitičari očekuju da će kompanije nastaviti da traže radnike sa naprednim digitalnim i analitičkim veštinama, dok će poslovi niskog nivoa automatizacije ostati manje ugroženi. Pored toga, promene na tržištu rada zahtevaju prilagođavanje obrazovnih programa i podršku za prekvalifikaciju zaposlenih, naročito za one koji ulaze na tržište rada.