Srbija je zauzela šesto mesto sa 86 miliona litara, dok je izvoz EU sladoleda van Unije porastao za 10 odsto

Evropska unija je tokom prošle godine proizvela ukupno 3,44 milijarde litara sladoleda. To predstavlja rast od 1,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima koje je objavio Eurostat. Ključni pokretači rasta bile su vodeće članice EU, ali i rast interesovanja na tržištima van Unije.

Proizvodnja sladoleda u EU dostigla 3,44 milijarde litara

Nemačka je zadržala lidersku poziciju sa 608 miliona litara proizvedenog sladoleda. Međutim, rast nemačke proizvodnje iznosio je svega 0,2 odsto, što je najniža stopa među pet najvećih proizvođača. Na drugom mestu je Italija, koja je proizvela 549 miliona litara, ostvarivši rast od 10 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Francuska je zauzela treću poziciju sa 525 miliona litara i rastom od 4 odsto. Španija je na četvrtom mestu sa 457 miliona litara i rastom od 2 odsto, dok je Belgija peta sa 274 miliona litara, što je 6 odsto više nego godinu ranije.

Srbija na šestom mestu, izvoz EU sladoleda raste

Srbija se našla na šestoj poziciji kada se posmatraju zemlje Evropskog ekonomskog prostora i Zapadnog Balkana. Proizvodnja sladoleda u Srbiji dostigla je 86 miliona litara tokom 2025. godine. Ovaj rezultat stavlja zemlju odmah iza pet vodećih članica EU, potvrđujući njen rastući značaj na regionalnom tržištu.
Iz zemalja Evropske unije prošle godine izvezeno je 289,8 miliona kilograma sladoleda u države van Unije. To je povećanje od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno za 26 miliona kilograma. Uvoz sladoleda iz zemalja van EU dostigao je 77,8 miliona kilograma, što je rast od 12 odsto ili 8,5 miliona kilograma.

Francuska lider u izvozu, značajna konkurencija među proizvođačima

Najveći izvoznik sladoleda iz Evropske unije bila je Francuska, sa 59,1 milion kilograma plasiranih na tržišta van EU. To predstavlja oko petinu ukupnog izvoza Unije. Posle Francuske, najviše izvoze Italija, Belgija, Nemačka i Holandija.
Pored izvoza, kontinuirani rast proizvodnje i trgovine sladoledom ukazuje na promene potrošačkih navika i rastuću konkurenciju među proizvođačima. Zbog toga su tržišni rezultati za 2025. godinu značajni za analizu trendova u prehrambenoj industriji Evrope.
Ukupno posmatrano, proizvodnja sladoleda u EU dostigla 3,44 milijarde litara ukazuje na stabilnu potražnju i nastavak pozitivnih trendova u sektoru.

Platni sistem omogućio promet od devet milijardi evra, 18 banaka i NBS uključeni u šemu

Jedinstveno područje za plaćanja u evrima (SEPA) postalo je glavni kanal za prekogranična plaćanja u Srbiji za samo tri meseca od početka primene. Prema podacima koje je iznela guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, u maju je kroz SEPA realizovano 130.750 transakcija, što je činilo 37,8 odsto svih prekograničnih transakcija u evrima sa SEPA zemljama. Tri meseca kasnije, u julu, udeo SEPA transakcija porastao je na 58,1 odsto ukupnog broja prekograničnih plaćanja u evrima, a ukupni promet dostigao je devet milijardi evra.

Ove podatke guvernerka Tabaković iznela je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji. Takođe je naglasila da SEPA, kao jedinstvena šema za plaćanja u evrima u Evropi, omogućava brže i jeftinije transakcije. Pristupanje SEPA sistemu Srbija je zvanično ostvarila 22. maja prošle godine, čime je postala 41. članica. Od novembra 2025. godine srpske finansijske institucije dobile su mogućnost pristupa SEPA platnim šemama.

Rast učešća SEPA transakcija i uticaj na bankarski sektor

Zbog direktnog povezivanja banaka, korišćenje SEPA šeme omogućava izbegavanje posredničkih banaka. Kao rezultat, građani i privreda dobijaju pun iznos transakcije bez dodatnih troškova ili umanjenja. „Tri meseca kasnije, u julu, dostigli smo nivo od 58,1 odsto ukupnog broja prekograničnih transakcija u evrima sa zemljama SEPA područja, čime je to postao dominantan kanal za prekogranična plaćanja. Promet koji je ostvaren iznosio je devet milijardi evra“, izjavila je Jorgovanka Tabaković.

Pored toga, Tabaković je istakla da je učešće u SEPA projektu pokazalo prednosti postojanja statističkih evidencija Narodne banke Srbije. Ove evidencije omogućile su bankama i regulatoru da brzo rešavaju eventualne izazove i unapređuju proces. Od ukupno 19 komercijalnih banaka u Srbiji, čak 18 su uključene u SEPA šemu, uz Narodnu banku Srbije koja obavlja ovu funkciju za državu.

Šira ekonomska slika i implikacije SEPA sistema

SEPA (Single Euro Payments Area) je evropski platni sistem koji standardizuje i pojednostavljuje prekogranična plaćanja u evrima. Zahvaljujući tome, Srbija je u kratkom periodu ostvarila značajne uštede za korisnike, posebno za privredu koja obavlja veliki broj međunarodnih transakcija. Pre svega, nema skrivenih naknada, a vreme obrade transfera je kraće u poređenju sa ranijim sistemima.

Tabaković je najavila nastavak unapređenja platnih šema u narednom periodu. Takođe je podvukla da su zajednički rad i statistički podaci NBS-a pomogli svim bankama da se prilagode novim pravilima. Ovo je dodatno osnažilo poverenje u platni sistem i povećalo efikasnost finansijskog sektora u Srbiji.

Na taj način, SEPA je za tri meseca postala ključan kanal za prekogranična plaćanja u zemlji. Očekuje se da će dalji razvoj sistema doprineti još većoj transparentnosti i konkurentnosti na tržištu platnih usluga.

Kineska platforma planira integraciju plaćanja u aplikaciji, oslanjajući se na iskustvo sa TikTok Pay na tržištima jugoistočne Azije

TikTok planira da omogući slanje novca kroz poruke korisnicima u Sjedinjenim Američkim Državama, koristeći postojeći TikTok Pay sistem. Prema informacijama iz aktuelne verzije aplikacije za iPhone, nova funkcija bi omogućila peer-to-peer plaćanja među korisnicima bez napuštanja platforme. Ovakav model podseća na Venmo, popularnu američku uslugu za transfer novca, i predstavlja korak ka transformaciji TikTok-a u tzv. super aplikaciju.

Integracija plaćanja kroz TikTok Pay i nove funkcionalnosti

TikTok već koristi TikTok Pay na tržištima jugoistočne Azije, gde je sistem povezan sa kupovinom preko TikTok Shop-a. Uvođenje mogućnosti direktnih transfera između korisnika bi značilo proširenje postojećih finansijskih usluga ove platforme. Kao rezultat, kompanija bi korisnicima ponudila mogućnost gledanja sadržaja, komunikacije, kupovine i upravljanja novcem u okviru jedne aplikacije. Prema podacima iz koda aplikacije, funkcija još nije zvanično uvedena niti testirana, ali najavljuje širenje ponude digitalnih finansijskih usluga.

Rastuće ambicije TikTok-a u fintech sektoru

TikTok je već preduzeo korake u pravcu finansijskih usluga i na tržištu Brazila, gde je podneo zahtev za fintech licence. Time bi TikTok mogao da pokrene izdavanje elektronskog novca i pruži usluge vezane za prepaid račune i plaćanja. Druga dozvola bi kompaniji omogućila i direktno kreditiranje ili povezivanje zajmodavaca i korisnika, što ukazuje na širu strategiju povezivanja društvenih mreža i finansijske tehnologije. TikTok time sledi primer drugih velikih platformi poput X (ranije Twitter), koja je uvela X Money servis za slanje novca i integraciju Visa debitne kartice.

Super aplikacije i regulatorni izazovi na globalnom tržištu

Koncept super aplikacije, gde korisnici obavljaju više vrsta aktivnosti u okviru jedne platforme, odavno je prisutan u Aziji. Najpoznatiji primer je kineski WeChat, koji objedinjuje poruke, plaćanja i brojne digitalne usluge. S druge strane, integracija plaćanja u društvene mreže donosi brojne regulatorne izazove, uključujući zaštitu korisnika, sprečavanje prevara i pitanja privatnosti. TikTok, međutim, ima prednost u vidu ogromne baze korisnika i njihove svakodnevne pažnje. Dodavanje finansijskih usluga može dodatno povećati vrednost platforme i zadržati korisnike unutar TikTok ekosistema. Iako još nema zvanične potvrde o datumu lansiranja funkcije slanja novca kroz poruke, pronađeni kod u aplikaciji jasno pokazuje pravac u kojem kompanija razvija svoje usluge.