ECB planira novo povećanje kamata, dok inflacija u evrozoni ostaje iznad ciljanih dva odsto do 2027. godine

Evropska centralna banka (ECB) najverovatnije će u septembru doneti odluku o još jednom povećanju kamatne stope na depozite, podižući je za 25 baznih poena na 2,5 odsto. Ovu procenu iznelo je čak 83 odsto ekonomista, odnosno 57 od 69 učesnika ankete sprovedene od 10. do 13. avgusta, čime su očekivanja za povećanje porasla u odnosu na prethodnu anketu gde je taj procenat iznosio 72 odsto. Prema navodima iz ankete, nakon septembarskog povećanja kamatnih stopa, ECB bi ih mogla zadržati na istom nivou najmanje do sredine 2027. godine.

U dosadašnjem ciklusu monetarnog zaoštravanja, Evropska centralna banka je već povećala kamate u junu, dok je u julu napravila kratku pauzu. Međutim, signalizirala je mogućnost novog povećanja zbog trajnijih inflatornih pritisaka. Godišnja inflacija u evrozoni tokom jula dostigla je 2,9 odsto, što je i dalje iznad ciljanih dva odsto koje ECB smatra optimalnim za stabilan ekonomski rast. Pored toga, cene nafte su za oko 25 odsto više nego pre početka rata na Bliskom istoku, što dodatno utiče na rast cena u regionu.

Razlozi za povećanje kamatnih stopa

Ekonomisti smatraju da povećanje kamatnih stopa na depozite od strane Evropske centralne banke omogućava snažniji odgovor na trajne inflatorne pritiske u evrozoni. Prema najnovijim prognozama, inflacija se neće vratiti na cilj od dva odsto pre trećeg tromesečja 2027. godine. Očekivanja inflacije za treći kvartal 2026. sada su podignuta na tri odsto, dok je za četvrti kvartal prognozirano 3,2 odsto, što je za po 0,2 procentna poena više nego u prethodnim projekcijama.

Osim toga, rezultati ankete pokazuju da se očekuje nastavak jačanja baznih inflatornih pritisaka u narednim kvartalima. To dodatno komplikuje odluke ECB o budućoj monetarnoj politici, jer su stabilne cene ključne za održiv ekonomski rast i poverenje investitora. S druge strane, kontinuirani rast cena nafte i drugih osnovnih sirovina može produžiti period povišene inflacije i odložiti povratak inflacije na ciljani nivo.

Monetarna politika ECB i perspektive do 2027. godine

Prema rečima ekonomista, još jedno povećanje kamata u septembru predstavlja najkraći ciklus monetarnog zaoštravanja Evropske centralne banke još od 2011. godine. Banka je već u junu povećala kamatnu stopu, ali je u julu napravila pauzu i ostavila prostor za novo povećanje.

Analitičari procenjuju da će ECB, nakon septembarskog povećanja, ostaviti kamatne stope na istom nivou najmanje do sredine 2027. godine. Na taj način, banka nastoji da održi stabilnost cena i smanji inflatorne pritiske, ali i da izbegne negativan uticaj na ekonomski rast i kreditnu aktivnost. Dugoročno zadržavanje povišenih kamatnih stopa može uticati na troškove zaduživanja privrede i građana, ali i doprineti očuvanju stabilnosti finansijskog sistema.

Kao rezultat aktuelne situacije, investitori i bankarski sektor pažljivo prate svaku odluku ECB, jer će ona direktno uticati na troškove finansiranja i ekonomske izglede u evrozoni. Uporedo sa tim, ekonomski analitičari očekuju da će bazni inflatorni pritisci ostati izraženi, što će zahtevati dodatnu pažnju monetarnih vlasti u narednim godinama.

Nemačka brodarska kompanija zabeležila pad neto dobiti na 83 miliona dolara u drugom kvartalu, dok su dodatni troškovi goriva i osiguranja povećali operativne izazove.

Hapag-Lloyd, nemačka brodarska kompanija, pretrpela je gubitak od 600 miliona dolara zbog zatvaranja Ormuskog moreuza u drugom kvartalu ove godine. Neto dobit kompanije pala je na 83 miliona dolara, što je značajan pad u poređenju sa 306 miliona dolara iz istog perioda prošle godine, saopšteno je iz kompanije. Zatvaranje ovog ključnog pomorskog prolaza usled sukoba na Bliskom istoku direktno je uticalo na rezultate kompanije.

Finansijski rezultati i uticaj zatvaranja Ormuskog moreuza

Operativna dobit u sektoru kontejnerskog transporta smanjena je na 153 miliona dolara, dok je prošle godine iznosila 167 miliona dolara. Kao rezultat poremećaja transporta kroz Ormuški moreuz, Hapag-Lloyd je bio prinuđen da promeni rute svojih brodova, što je povećalo troškove goriva, osiguranja, skladištenja i kopnenog transporta. S druge strane, snažan izvoz iz Azije i poboljšana tražnja u Sjedinjenim Američkim Državama delimično su ublažili negativan uticaj blokade prolaza. Pre svega, dodatni troškovi nastali su zbog potrebe za alternativnim rutama i povećane logističke složenosti.

Širi kontekst i tržišna dinamika

Ormunski moreuz je jedan od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza, kroz koji se transportuje značajan deo globalne trgovine naftom i kontejnerskim teretom. Zatvaranje ovog prolaza, do kojeg je došlo zbog sukoba na Bliskom istoku, poremetilo je ne samo kompaniju Hapag-Lloyd, već i celokupno globalno tržište transporta. Povećani troškovi goriva i osiguranja, kao i produženje vremena isporuke, predstavljaju izazove i za druge brodarske kompanije. S obzirom na značaj Ormuskog moreuza, ovakvi poremećaji imaju dugoročne implikacije na stabilnost i troškove u sektoru pomorskog transporta. Kompanija je istakla da su pozitivni trendovi u azijskom izvozu i američkoj tražnji donekle kompenzovali deo gubitaka, ali ukupni finansijski rezultat ostaje pod pritiskom. Zbog toga se očekuje nastavak volatilnosti u ovom sektoru ukoliko se situacija na Bliskom istoku ne stabilizuje.

Kineska internet prodavnica zabeležila pad prihoda od 14,3% u SAD, a 32% evropskog prihoda sada pod rizikom zbog nove EU takse

Šejn, kineska kompanija za internet prodaju odeće, najavila je povećanje cena svojih proizvoda u Evropi. Ova odluka dolazi zbog nove takse od tri evra na male pakete izvan Evropske unije. Taksa se primenjuje na pošiljke vrednosti do 150 evra, a Evropska unija je uvela ovu meru od 1. jula 2026. godine. Prema zvaničnoj dokumentaciji dostavljenoj berzi u Hongkongu, Šejn očekuje da će ovaj namet uticati na prodaju i prihode u regionu.

Prihodi i posledice nove regulative

U prvom kvartalu 2026. godine, prihodi Šejna na američkom tržištu pali su za 14,3 odsto nakon ukidanja carinskog izuzeća na male pakete. Ukupni globalni prihodi kompanije porasli su samo 1,1 odsto u istom periodu. Štaviše, više od 32 odsto ukupnog prihoda Šejna u prvom kvartalu 2026. dolazi sa evropskog tržišta. Zbog toga bi smanjenje prodaje u EU, izazvano novom taksom, moglo značajno da utiče na ukupne rezultate kompanije.

Evropski odgovor na kineske platforme

Evropska komisija je uvela fiksnu taksu od tri evra po paketu pre svega kao odgovor na rastući priliv jeftine robe sa kineskih platformi, uključujući Šejn, Temu i Aliekspres. Prema podacima Evropske komisije, tokom 2025. godine u EU je ušlo 5,9 milijardi paketa vrednosti do 150 evra. To je povećanje od 28 odsto u odnosu na 2024. i čak 150 odsto više nego 2023. godine. Oko 90 odsto ovih pošiljki stiglo je iz Kine, što dodatno objašnjava razloge za donošenje nove regulative.

Uticaj na kupce i buduće promene carinskog sistema

Nova taksa će važiti do 2028. godine, kada Evropska unija planira kompletnu reformu carinskog sistema. Nakon toga, očekuje se ukidanje fiksne takse i oporezivanje malih paketa prema redovnim carinskim stopama za svaki proizvod. Do tada, Šejn će morati da pronađe balans između povećanja cena za kupce i preuzimanja dela troškova na sebe. Kompanija upozorava da bi negativan efekat u EU mogao biti sličan ili čak ozbiljniji od onog koji je već zabeležen u Sjedinjenim Američkim Državama. Takva situacija bi mogla da utiče na poslovnu strategiju i ukupne finansijske rezultate kompanije.

Tržišni kontekst i značaj evropskog tržišta

Evropsko tržište predstavlja ključni segment za Šejn, jer donosi više od trećine ukupnih prihoda u prvom kvartalu 2026. godine. Zbog toga je uticaj nove takse od tri evra na male pakete za kompaniju potencijalno veći nego u SAD. U kontekstu rasta e-trgovine i konkurencije kineskih platformi, nove carinske mere mogu značajno promeniti strukturu i dinamiku tržišta u narednim godinama. Kompanija je već iskusila pad prihoda na tržištu SAD, a sličan scenario sada preti i u EU. Šejn će u narednom periodu analizirati koliko od dodatnih troškova može preneti na potrošače, a koliko će morati samostalno da pokrije, što bi moglo uticati i na dalji razvoj poslovnih modela u sektoru internet trgovine.