Nemačka industrijska grupa podigla je donju granicu operativne dobiti, treći kvartal doneo 8,79 milijardi evra prodaje

Thyssenkrupp je podigao prognozu dobiti za 2026. godinu, ukazujući na rast tražnje za čelikom i uspešno sprovođenje mera efikasnosti. Kompanija sada očekuje prilagođenu operativnu dobit između 600 i 900 miliona evra, što je povećanje donje granice u odnosu na prethodnih 500 miliona evra. Prema anketi same kompanije, očekivanja su bila na nivou od 833 miliona evra.

Finansijski rezultati i segmenti poslovanja

U trećem kvartalu, Thyssenkrupp je ostvario prodaju od 8,79 milijardi evra, što je premašilo očekivanja. Najveći doprinos dali su sektori materijala i čelika. Prilagođena operativna dobit (EBIT) iznosila je 183 miliona evra, što predstavlja rast od 18 procenata u odnosu na prethodni kvartal. Međutim, taj rezultat je bio ispod procene od 207 miliona evra iz interne ankete. Sektor materijala biće izdvojen tokom jeseni, dok će sektor čelika u septembru održati dan tržišta kapitala.

Razlozi rasta dobiti i strateške promene

Pre svega, rast tražnje za čelikom i materijalima, kao i efikasnija kontrola troškova, glavni su faktori poboljšanja rezultata. Kompanija sprovodi drastičnu promenu strukture, izdvajajući pojedinačne sektore kako bi pojednostavila poslovanje i povećala konkurentnost. Osim toga, program efikasnosti obezbedio je dodatne uštede, što je direktno uticalo na povećanje operativne dobiti.

Izjave rukovodstva i budući koraci

„Brojke pokazuju da naše mere za poboljšanje poslovanja daju rezultate“, istakao je Axel Hamann, finansijski direktor Thyssenkrupp. On je naglasio važnost nastavka optimizacije troškova i fokusiranja na ključne segmente, posebno dok kompanija prolazi kroz značajne strukturne promene.

Implikacije za industriju i tržište čelika

Tržište čelika beleži pozitivan trend potražnje, što se odražava i na rezultate Thyssenkrupp-a. Povećanje prognoze dobiti šalje pozitivan signal investitorima i ukazuje na stabilnost nemačke industrije. Izdvajanje sektora materijala i čelika deo je šire strategije usmerene ka boljoj tržišnoj poziciji. S obzirom na globalnu konkurenciju i promene u evropskoj industrijskoj politici, ovakve odluke mogu imati dugoročan uticaj na sektor i zaposlene. Kao rezultat, investitori i analitičari pažljivo prate sledeće korake kompanije i razvoj tržišta čelika.

Rumunska nuklearna elektrana privremeno obustavlja rad jednog reaktora, a gubitak proizvodnje nadoknadiće uvozom električne energije

Nuklearelektrika Černavoda započela je kontrolisano isključivanje drugog reaktora zbog kontinuiranog pada vodostaja Dunava. Očekuje se da elektrana prestane da isporučuje električnu energiju nacionalnoj mreži oko 11 časova, saopštila je kompanija. Prosečna proizvodnja bloka 2 iznosila je 680 do 700 megavata (MW), što predstavlja značajan deo rumunske elektroenergetske ponude. Kao rezultat, Rumunija će privremeno nadoknaditi gubitak ovog kapaciteta povećanim uvozom električne energije, dok hidrološki uslovi ne omoguće bezbedan restart reaktora.

U prethodnim danima Černavoda je isporučivala oko 680 MW električne energije u nacionalni sistem. Prema rečima Kristijana Bušoja, državnog sekretara rumunskog ministarstva energetike, nadoknada proizvodnje bloka 2 obaviće se uglavnom iz uvoza. Odluka o ponovnom priključenju bloka zavisiće od prognoziranog vodostaja Dunava. Kompanija ističe da su svi standardi nuklearne bezbednosti prioritet. U ovom trenutku nije poznato kada će reaktor ponovo biti uključen, a Rumunija će u međuvremenu povećati oslanjanje na uvoznu električnu energiju.

Pad vodostaja Dunava utiče na nuklearne elektrane

Nizak Dunav gasi drugi reaktor nuklearke Černavoda i postavlja izazove za snabdevanje električnom energijom u regionu. Osim toga, hidrološke prilike poslednjih godina pokazuju da čak i nuklearne elektrane nisu imune na klimatske promene i sušu. Pad vodostaja reke Dunav ograničava mogućnosti hlađenja reaktora, što je ključni faktor za bezbedan rad nuklearnih elektrana. Uporedo sa tim, slične probleme imaju i druge zemlje u regionu, uključujući Mađarsku, gde su takođe registrovane poteškoće u radu nuklearnih postrojenja zbog plitkog Dunava.

Prema saopštenju kompanije Nuklearelektrika, bezbedno isključenje reaktora nema uticaja na parametre nuklearne bezbednosti, zaposlene, životnu sredinu niti lokalno stanovništvo. Sve mere preduzete su kako bi se zaštitili kritični bezbednosni sistemi. Kao rezultat, Rumunija pokazuje spremnost da poštuje međunarodne standarde u oblasti nuklearne energetike.

Implikacije za nacionalnu i regionalnu energetsku sigurnost

Odluka o privremenom gašenju bloka 2 nuklearke Černavoda ima direktan uticaj na stabilnost snabdevanja električnom energijom u Rumuniji. Gubitak kapaciteta od 680-700 MW znači veći pritisak na uvozne kanale i mogućnost povećanja cena električne energije na tržištu. S druge strane, ovo pitanje otvara i širi kontekst — ranjivost energetskog sektora na ekstremne klimatske događaje. Uporedo sa tim, zemlje regiona moraju razmatrati diversifikaciju energetskih izvora i unapređenje infrastrukture. Prema najnovijim informacijama kompanije, ponovni start bloka 2 biće moguć tek kada nivo Dunava dostigne bezbedne granice za rad postrojenja.

Na kraju, bezbedno zaustavljanje obe jedinice u Černavodi potvrđuje da Rumunija daje prioritet nuklearnoj bezbednosti u vanrednim hidrološkim okolnostima. Situacija sa niskim Dunavom ističe važnost prilagođavanja energetskog sektora klimatskim promenama, kao i potrebu za unapređenjem regionalne saradnje u oblasti energetike.

Prema podacima Evrostata, industrijska proizvodnja u evrozoni ostala je nepromenjena, dok je u EU zabeležen blagi rast

Evrostat je objavio da je industrijska proizvodnja u evrozoni stagnirala u junu, dok je u isto vreme industrijska proizvodnja u Evropskoj uniji porasla 0,2 odsto u odnosu na maj. Ovi podaci ukazuju da industrijska aktivnost u zoni evra pokazuje znake zastoja, dok je šira EU zabeležila blagi oporavak. Na godišnjem nivou, u poređenju sa junom 2025. godine, industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je 0,1 odsto, dok je u Evropskoj uniji zabeležen rast od 0,6 odsto. Ovi trendovi potvrđuju da razlike u industrijskoj dinamici postoje između zemalja evrozone i ostatka EU.

Detaljna struktura industrijske proizvodnje po sektorima

U evrozoni je u junu zabeleženo povećanje proizvodnje energije od 1,5 odsto. Proizvodnja trajnih potrošačkih proizvoda porasla je 0,3 odsto, dok su netrajni potrošački proizvodi ostvarili rast od 3 odsto. S druge strane, proizvodnja kapitalnih dobara pala je 1,4 odsto, a intermedijarnih proizvoda smanjena je za 0,8 odsto. Ovakva struktura ukazuje na različite trendove po industrijskim segmentima, što dodatno komplikuje oporavak industrije u evrozoni.

Međudržavna poređenja i godišnji rezultati

Među državama članicama sa dostupnim podacima, Danska je ostvarila najveći mesečni rast industrijske proizvodnje, od 5,4 odsto. Hrvatska je zabeležila rast od 5,2 odsto, dok su Litvanija i Finska imale rast od po 2,1 odsto. Najveći mesečni pad zabeležen je u Luksemburgu, gde je industrijska proizvodnja pala 10,7 odsto. Portugalija je imala pad od 3,9 odsto, a Estonija 2,2 odsto. Na godišnjem nivou, proizvodnja intermedijarnih proizvoda u evrozoni porasla je 0,4 odsto, energije 0,9 odsto, a kapitalnih dobara 0,1 odsto. Proizvodnja trajnih dobara pala je za 2,5 odsto, a netrajnih dobara za 0,5 odsto.

Uticaj na privredu i širi ekonomski kontekst

Najveći godišnji rast industrijske proizvodnje prijavila je Litvanija, sa 7,7 odsto. Danska je zabeležila rast od 6,1 odsto, dok je Poljska imala rast od 4,9 odsto. S druge strane, najizraženiji godišnji pad registrovan je u Luksemburgu, gde je industrijska proizvodnja smanjena za 7,9 odsto. Rumunija i Estonija zabeležile su pad od 5,6, odnosno 4,6 odsto. Ovi podaci pokazuju značajne razlike u industrijskoj dinamici pojedinih članica, što može uticati na ukupnu stabilnost industrijske proizvodnje u regionu. Kao rezultat toga, industrijska proizvodnja evrozone stagnira u junu, dok EU beleži rast, što ukazuje na potrebu za dodatnim merama podrške industrijskom sektoru. Sve ove brojke potvrđuju da je oporavak industrije u Evropi i dalje neujednačen i zavisi od sektorskih i regionalnih faktora.