Napadači pokušali ucenu, MUP uključen, trošak oporavka od sajber-napada čak 11,5 puta veći od prosečne investicije
Kompanija Telekom Srbija saopštila je da je 17. marta 2026. pretrpela hakerski napad tokom kojeg je došlo do krađe manjeg dela podataka iz baze korisnika usluge satelitske televizije m:SAT tv. Incident je odmah prijavljen Ministarstvu unutrašnjih poslova, Odeljenju za visokotehnološki kriminal, a komunikacija sa napadačima je vođena u koordinaciji sa policijom kako bi što brže bili identifikovani i pronađeni.
“Bezbednost telekomunikacionih servisa nije ugrožena i sve usluge se pružaju neometano. Verujemo da će nadležne institucije vrlo brzo doći do počinilaca ovog krivičnog dela”, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Telekom Srbija aktivno sarađuje sa policijom na otkrivanju počinilaca, a napad je imao za cilj i ucenu kompanije.
Srbija je u poslednje dve godine bila meta više značajnih sajber-napada, uključujući napad na Er Srbiju u julu 2025. godine, kada je došlo do poremećaja poslovanja, odlaganja obračuna plata i resetovanja svih naloga, kao i napad na Ministarstvo pravde tokom leta, zbog kojeg građani nisu mogli da overe ugovore o kupoprodaji nekretnina. U 2022. godini hakeri su blokirali Katastar Republičkog geodetskog zavoda na nekoliko meseci, dok je napad na Elektroprivredu Srbije 2023. godine doveo do višemesečnog zastoja u radu šaltera i kašnjenja računa.
Prema rečima Radeta Furtule, Presales menadžera za Zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky, Srbija je peta u istočnoj Evropi po broju napada na industrijske sisteme, a po pretnjama koje dolaze elektronskom poštom, nalazi se na drugom mestu u svetu, odmah iza Bosne i Hercegovine. “AI je dostigao tu mogućnost da piše email-ove koji izgledaju jako verodostojno, i tu sad više ne možete lako da to raspoznate da li je pravi ili maliciozan”, istakao je Furtula. On je naglasio da je trošak oporavka od sajber-napada 11,5 puta veći od prosečne investicije kompanije ili malog preduzeća u sajber-bezbednost.
Stručnjaci podvlače važnost edukacije i upotrebe zdravog razuma prilikom otvaranja elektronske pošte i drugih potencijalno opasnih komunikacija. “Ništa ne klikćemo ako nismo sigurni. Zdrav razum i edukacija”, zaključuje Furtula.
