Država planira rasprodaju vlasništva u 81 firmi, uključujući 25 odsto Luke Rijeka, prema obavezama za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Hrvatska će do kraja 2028. godine sukcesivno prodati udele u ukupno 81 firmi iz državnog portfelja. Najznačajnije je da prodaja obuhvata 16,56 odsto državnih akcija u Podravki, 30 odsto u Croatia osiguranju i 25 odsto u Luci Rijeka. Ova odluka deo je šire strategije restrukturiranja državne imovine i ispunjavanja obaveza prema Organizaciji za ekonomsku sigurnost i saradnju, u koju Hrvatska planira da pristupi naredne godine.

Detalji prodaje državnih udela

Prema planu Centra za restrukturiranje i prodaju (CERP), od 118 preduzeća u portfelju, udele u 81 firmi država će prodavati u etapama tokom ove i naredne dve godine. Tokom 2026. godine planirana je prodaja udela u 35 firmi, u 2027. godini u 25, dok se za 2028. godinu predviđa prodaja još 21 preduzeća. Ova rasprodaja ima poseban značaj za hrvatsko tržište kapitala, jer se prvi put prodaje ovako veliki broj državnih udela u kratkom vremenskom periodu.

Podravka, Croatia osiguranje i Luka Rijeka u fokusu

Kada je reč o Podravki, država planira da proda 16,56 odsto akcija, dok ukupno kontroliše 19,72 odsto. Preostalih 3,16 odsto akcija država koristi kao garanciju za kredit preduzeća Borovo, pa nisu predmet prodaje. Takođe, paradržavni Kapitalni fond poseduje dodatnih 5,7 odsto akcija u Podravki, ali taj udeo trenutno nije na prodaju. Kada je u pitanju Croatia osiguranje, biće ponuđeno 30 odsto vlasništva, dok je za Luku Rijeka predviđena prodaja 25 odsto državnog udela. S druge strane, Končar trenutno nije obuhvaćen ovim planom, jer 28 odsto javnog vlasništva drži Kapitalni fond, a ne CERP, dok država ima dodatnih oko 2 odsto koji nisu raspoloživi za prodaju.

Regulatorni okvir i ekonomski kontekst

Prodaja državnih udela u Podravki, Croatia osiguranju i Luci Rijeka deo je šire ekonomske politike usmerene na povećanje efikasnosti privrede i ispunjavanje međunarodnih obaveza. Pre svega, prema izvorima iz Vlade, Hrvatska mora prodati ovih 16,56 odsto državnih akcija u Podravki najkasnije do kraja 2028. godine, što je uslov za pristupanje Organizaciji za ekonomsku sigurnost i saradnju. Kao rezultat, ova privatizacija može značajno uticati na strukturu vlasništva i investicionu dinamiku u ključnim sektorima hrvatske privrede. Uporedo sa tim, najavljena rasprodaja otvara pitanja o dugoročnim efektima na tržište rada, dividende za postojeće akcionare i mogući interes stranih investitora. Istovremeno, proces prodaje državne imovine može poslužiti kao model za druge zemlje regiona koje razmatraju slične poteze na putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama. Očekuje se da će detaljni uslovi prodaje i potencijalni kupci biti poznati u narednim mesecima, dok će tržište pažljivo pratiti uticaj ovih transakcija na vrednost akcija i ekonomski rast Hrvatske.

Jugoistočna Evropa ulazi u investicioni ciklus, a regionalna saradnja i nova znanja ključni su za razvoj industrije

Energetski sektor Jugoistočne Evrope ušao je u veliki investicioni ciklus, sa potencijalom ulaganja u infrastrukturu koji premašuje 700 milijardi evra do 2035. godine. Ovaj podatak predstavljen je na konferenciji “Energetika Jugoistočne Evrope 2025/2026 – prezentacija studije i izazovi energetskih tržišta” održanoj u Privrednoj komori Srbije. Glavni nalazi studije „Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026“, koju je izradio Energetski institut za Jugoistočnu Evropu iz Atine, ističu da su investicije u energetski sektor regiona najveće do sada, sa značajnim mogućnostima za jačanje domaće industrije i unapređenje regionalne saradnje.

Regionalna energetska ulaganja i razvoj infrastrukture

Prema rečima Ivane Vuletić, direktorke Sektora udruženja industrije PKS, predstojeći investicioni ciklus donosi prilike, ali i izazove. “Pred nama je veliki investicioni ciklus. Ko će projektovati, ko proizvoditi, a ko instalirati? Ko će obučavati ljude? Tu treba da shvatimo svi zajedno da smo jači i da tranzicija nije samo tranzicija u energetskom smislu, već i tranzicija industrijske sposobnosti, tranzicija u ljudstvu i tranzicija u tome da zajedno naučimo da radimo”, istakla je Vuletić. Dodala je da region ne može da proizvede sve potrebne komponente, ali treba da zadrži što veći deo vrednosti investicija unutar svojih granica. Osim toga, značajna pažnja posvećuje se razvoju znanja i veština u energetici, jer je to preduslov za održiv rast.

Jačanje regionalne saradnje kroz energetsku tranziciju

Energetska tranzicija u Jugoistočnoj Evropi ne može se posmatrati izolovano po državama, već kao proces koji zahteva zajednički pristup. “Odluke koje danas donosimo u institucijama i kompanijama odrediće kakvo će svetlo goreti 2035. godine. Svi treba da se potrudimo da to svetlo bude sigurno, pristupačno i održivo i da je bar delom napravljeno u našem regionu”, naglasila je Vuletić. Studija obuhvata 16 zemalja regiona i nastoji da ih posmatra kao jedinstven energetski prostor, naglašavajući važnost integracije tržišta i infrastrukture.

Razvoj ključnih energetskih projekata i tehnološki izazovi

Govoreći o razvoju energetske infrastrukture Srbije, Vuletić je navela nekoliko strateških projekata: gasni interkonektor sa Bugarskom, povezivanje sa Rumunijom i izgradnju Transbalkanskog koridora, koji će u trećoj fazi povezati Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Dodala je da se završetak interkonektora sa Severnom Makedonijom očekuje 2027. godine. “Problem više nije kako proizvesti zeleni megavat, već kako ga isporučiti”, istakla je Vuletić, ukazujući na izazove u prenosu električne energije. Takođe, više od 2.500 gigavata projekata širom sveta čeka na priključenje na mrežu, što dodatno komplikuje situaciju. Digitalizacija, razvoj veštačke inteligencije i data centara dodatno povećavaju zahteve za pouzdanom elektroenergetskom mrežom, koja postaje nova valuta konkurentnosti.

Kapital, tržišta i regulatorni okvir

Jedan od ključnih faktora energetske tranzicije je pristup kapitalu. Vuletić je istakla da su tržišta Zapadnog Balkana mala i da pojedinačno teško mogu privući velike investicije. “Zajedno smo tržište koje investitor može da vidi i prepozna. Zato regionalna saradnja nije slogan, već način na koji treba da funkcionišemo”, ocenila je Vuletić. Pored toga, cena kapitala za energetske projekte u ekonomijama u razvoju viša je nego u razvijenim zemljama, što dodatno naglašava potrebu za zajedničkim nastupom.

Perspektive i izazovi do 2050. godine

Studija „Energetski pregled Jugoistočne Evrope 2025/2026“ donosi analizu kretanja u sektoru i projekcije do 2050. godine. Razmatrani su geostrateški i geoekonomski aspekti razvoja, kao i transformacija energetskih sistema kroz elektrifikaciju, digitalizaciju i dekarbonizaciju. Poseban fokus bio je na obnovljivim izvorima energije, nuklearnoj energiji i niskougljeničnim tehnologijama. Diskutovani su i regulatorni izazovi, razvoj tržišta električne energije i gasa, kao i uticaj evropskog sistema za trgovinu emisijama i CBAM mehanizma na regionalno tržište.

Zaključak: Energetski sektor regiona pred novim izazovima

Energetski sektor Jugoistočne Evrope suočava se sa velikim investicionim mogućnostima, ali i izazovima koji zahtevaju zajednički pristup. Regionalna saradnja, razvoj znanja i jačanje industrijskih kapaciteta ključni su faktori za uspešnu energetsku tranziciju. Kao rezultat, investicije od preko 700 milijardi evra do 2035. godine mogu doneti održiv razvoj i veću konkurentnost celog regiona.

Partnerstvo obuhvata više od 100 destinacija, 700 izlagača i investitore sa imovinom od 50 milijardi dolara

Er Srbija i GITEX AI Beograd uspostavili su partnerstvo koje povezuje jugoistočnu Evropu sa globalnom tehnološkom zajednicom. Kroz saradnju, Er Srbija povezuje Beograd sa više od 100 destinacija dok GITEX AI Beograd okuplja 19 regionalnih tržišta i 647.500 posetilaca godišnje, naveli su iz kompanija. Ova inicijativa pozicionira Srbiju kao ključnu tačku tehnološke i investicione saradnje u regionu.

GITEX AI Beograd, čiji je domaćin Privredna komora Srbije, biće održan od 25. do 27. maja 2027. godine na Beogradskom sajmu. Manifestacija okuplja globalne tehnološke kompanije, startape, investitore i predstavnike vlada iz 19 zemalja. Er Srbija je postala četvrta avio-kompanija u svetu koja ima ovakvo partnerstvo sa GITEX-om, uz Emirates, Singapore Airlines i Royal Air Maroc, i jedina iz jugoistočne Evrope sa tim statusom.

Detalji partnerstva i ključni ekonomski podaci

Partnerstvo objedinjuje međunarodnu mrežu Er Srbije i globalni ekosistem GITEX-a, sa zajedničkim ciljem povezivanja ljudi, tržišta i novih poslovnih prilika. Globalna mreža GITEX-a prostire se na šest kontinenata i uključuje 14 zemalja i gradova. Svake godine okuplja 647.500 posetilaca, 18.200 tehnoloških kompanija i 5.050 investitora koji upravljaju imovinom od 3,5 biliona dolara. GITEX AI Beograd će okupiti više od 700 izlagača i startapa, kao i stotine investitora sa ukupnom imovinom od 50 milijardi dolara.

Prema rečima Jiržija Mareka, generalnog direktora Er Srbije, “GITEX će dovesti poslovne lidere, investitore i inovatore iz celog sveta u Beograd, a Er Srbija je ponosna što doprinosi povezivanju te zajednice sa Srbijom i širim regionom jugoistočne Evrope.” Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je da Nacionalna strategija Srbije za veštačku inteligenciju predviđa ulaganja od 70 miliona evra do 2027. godine, čime se Srbija pozicionira kao regionalni lider u inovacijama.

Značaj za privredu i tehnološku zajednicu regiona

GITEX AI Beograd će tokom tri dana predstaviti napredne tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, sajber bezbednost, centre za obradu podataka, klaud rešenja, robotiku, kvantne tehnologije, finansijske tehnologije i pametne gradove. Kao rezultat, događaj postaje platforma za regionalnu i međunarodnu saradnju, komercijalna partnerstva i pilot-projekte novih tehnologija. Sa potvrđenim učešćem 140 zemalja na Expo 2027, Beograd se pozicionira kao važno čvorište za tehnološke i investicione delegacije.

Prema izjavi Triksi Lohmirmand, generalne direktorke GITEX-a, “Beograd je mesto susreta istoka i zapada, što čini Er Srbiju prirodnim partnerom za GITEX AI Beograd.” Ona je dodala da će zajednička saradnja omogućiti globalnoj tehnološkoj zajednici lakši pristup jugoistočnoj Evropi, dok će inovatorima iz regiona otvoriti mogućnosti na svetskim tržištima. Partnerstvo između Er Srbije i GITEX AI Beograd dodatno podstiče investicije u AI infrastrukturu i digitalna rešenja, istovremeno stvarajući nove prilike uoči Expo 2027 u Beogradu.